-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Madaniyat. Madaniyatshunoslik
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Уйғонаётган ишқнинг овози
“Шоир юрагининг зарби дунёни титратиши мумкин", - дейишади. Эҳтимол, ростдир. Яхши шоир, яхши шеър инсон ҳалбида ҳаяжон уйготади, кўтаринки кайфият, гоҳида оғриқ пайдо қилади. Ушбу китобдан ўрин олган шеърлар ҳам кўнглингизда акс-садо беришига умид қилиб қоламиз.
-
Daftar hoshiyasidagi bitiklar
Азиз ўқувчим! Бу китобчани қарийб қир қ йил ёздим. Булар меннинг Кузатувларим. Ўйларим... Бир қадар армонли, бир қадар истеҳзоли, бир қадар табассумли Хулосаларим... Aслида, улариинг ҳар бирини алоҳида асар қилса ҳам бўларди-ку... майли... Мен буларни у зоқ ўйлаб ёзганман. Илтимос, Сиз ҳам китобни шошилмасдан, ўйлаб ўқисангиз...
-
Марсга ҳужум
Американинг машҳур фантастик ёзувчиси Рэй Брэдберининг номи ва асарлари ўзбек ўқувчиларига ҳам яхши таниш. Энди адибнинг шоҳ асари " Марсга ҳужум" ни сиз азиз фантастика ихлосмандларига ҳавола этмоқдамиз. Олтмиш ёшида илк марта учоққа чиққан, уйда эски ёзув машинкасида бошқа биронта замонавий техника ускунаси бўлмаган Рэй Брэдбери фавқулодда қувваи зеҳни билан олис-олис галактикаларга худди фазогирлардай "саёҳат", қилади ва мўъжизавий таассуротларини жаҳон аҳли билан баҳам куради.
-
Санамгина
Истеъдодли шоирамиз Сайёра Тўйчиеванинг номи бугунги кунда адабиёт ва санъат мухлисларига яхши таниш. Унинг бир қатор шеърларига куйлар басталаниб, таниқли ҳофизлар, ёш хонандалар тилига тушди, дилдан дилга кўчди. Бу шоир аҳли учун энг катта мукофот, эътироф нишонасидир. Санамгина деб номланган мазкур шеърлар тўпламига шоиранинг "Вафо бўлиб уйғонаман", "Мен сени қизғонаман", "Кўзларингни қизғонаман" каби китобларига кирган ва сўнгги йилларда битилган шеърлари асос бўлди. Ватанга муҳаббат, азиз элига садоқат, унинг табиатига мафтункорлик, ишқ-вафони улуғлаш янги китобнинг асосий мундарижасини ташкил этади. Ушбу тўплам 2000 йил "Элим" номли китобнинг "Санамгина" сарлавҳаси остидаги янги нашридир.
-
Бардош тонги
Ўктам Садиннинг шеърларида ўзига хос халқона оҳанг бор. Шоир ўз шеърларида бепоён дашт манзараларини чизишга ҳаракат қилади. Ҳудудсиз кенгликларда яшаётган дашт одамларининг бироз тўпори, аммо беғубор қалб оламини куйлайди. Азиз китобхон, муаллифнинг сизга тақдим этаётган ушбу шеърий мажмуаси кўнглингизга илиқлик бахш этади, деган умиддамиз.
-
Гуноҳ
Инсон айниқса, ўзининг ёшлик йилларида баъзан ўткинчи ҳис-туйгулар таъсирида, баъзан ҳақиқий ишқнинг ўрнини босган ҳавac ва ёки эҳтирос оқибатида билиб-билмай катта-кичик хатоликларга йўл қўйиши ҳам мумкин. Афсуски, бундай адашишлар беиз кетмайди. Ахир бежиз қайтар дунё дейишмайди-ку. Истеъдодли ёзувчи Менглибой Муродовнинг мазкур «Гуноҳ» романида айнан ёшлик даврларида қалтис хатога йўл қуйган Шамсиддин ва Гулсаранинг кейинги умрлари чуқур изтироблар гирдобида, афсус-надоматлар қийноғида ўтганлиги ёрқин бўёқларда тасвирлаб берилган. Энг ачинарли томони, ота-оналарнинг хатолари бегуноҳ фарзандлар ҳаётини ҳам издан чиқариб юборади... Ўйлаймизки, асар китобхонларга манзур бўлади.
-
Соғинч шамоли
Зокир Мажид "Теракзор куйлари" номли илк тўплами билан китобхонларга яхши таниш. Унинг шеърларида абадий мавзу- ҳаёт, муҳаббат ва соғинч эврилишларининг самимий уйғунлиги мавжуд. Сатрлар ёшликнинг беғубор туйғулари билан хотирада муҳрланади. "Соғинч шамоли" муаллифнинг иккинчи китоби бўлиб, Зокир Мажид ижодида сезиларли из қолдиради, деган умиддамиз.
-
Дуогўй ёмғир
Нилуфар Умарова мумтоз ва ҳозирги шеъриятимиз анаъаналарига содиқ қолиб қалам тебратаётган ўзига хос овози, нафосатга эга иқтидорли ёш шоираларимиздан. "Дуогўй ёмғир" тўпламида ёш шоира юрагидаги ҳаяжонларни, самимий туйгуларни сиз, азиз китобхонларга ҳам юқтирмоқчи бўлади.
-
Oshkora qotillik qissasi.
Nobel mukofoti laureati Gabriel Garsia Markes (1928) jahon adabiyoti ravnaqiga "O'lat izgigan kezlarda muhabbat", "Oyqiz, muhabbat, avliyo, shayton va boshqalar" singari durdona romanlari bilan betakror hissa qo'shgan so'z san`atkoridir. Adib ayni mahalda "qissa" va "hikoya' janri ustasi, "Oshkora qotillik qissasi" sara asarkardan biri hisoblanadi.
-
Tanlangan hikoyalar
Abdulla Qahhor hikoyalari teran mazmun-mohiyati, voqealar tasvirining rang-barangligi hamda ifoda tilining ravonligi bilan ajralib turadi. Qaysi hikoyasini o'qimang, asar syujetidagi achchiq haqiqat hajv pardasiga shunday mohirona o'rab berilganki, ham kulasiz, ham kuyasiz. Adib asarlarining ta'sirchanligi va umrboqiyligi ham shunda. Hukmingizga havola etilayotgan hikoyalar to'plami umumiy o'rta ta'lim maktabi o'quvchilari, akademik litsey va o'rta maxsus kasb-hunar kollejlari talabalari hamda keng kitobxonlar ommasiga mo'ljallangan.
-
Темурийлар маънавияти ва маданият
Китобдан олий ўқув юртлари, талабалари, мактаб ўқитувчилари ва ўқувчилар, меъморлар ва маданиятшунослар ҳамда кенг китобхонлар оммаси фойдаланишлари мумкин.
-
Qizlar daftariga
Ushbu kitob o'z davrida qo'lma-qo'l bo'lib ketgan. Unda buvining nabira-qiziga, shu orqali uning dugonalariga hayot saboqlati- muhabbat, vafo, burch va sadoqat, halolik, tog'rilik xususidagi o'itlari o'z aksini topgan. Shu bilam birga egrilikning oqibatlari, oiladagi kelinlik vazifalari, farzand tarbiyasidagi nozik jihatlar bayon etiladi. Kitob mutolaasi balog'at yoshidagi har qanday qiz qalbidagi yashirin so'roqlarga, yurak tubida asragan, kimdandir so'rashga iymanayotgan savollarga javob boladi. Mazkur tuhfa turmush qurish arafasida turdan qizlarimizga, yosh kelinlarimizga mustahkam oila bekasi bolishlarida hissa qo'shadi, degan umiddamiz.
-
Болаликка ошуфта кўнгил
Одатда болалар учун ижод қилувчилар ҳақида гaп кетганда, болалар ижодкори бўлиб туғилиш зарур, деган ибора юради. Бу бежиз эмас, албатта. Бу фикр замирида, болалар адабиёти ва унинг яратувчиси бўлмиш ижодкорларининг ўзига хос табиати маълум даражада ўз аксини топганини кўрамиз.
-
Ғарбу Шарқ девони
Улуғ олмон адиби Йоҳан Вольфганг Гёте (1749-1832) шоир ва драматург, адабиётшунос, ҳуқуқшунос ,файласуф, табиатшунос ва давлат арбоби ҳамда " Ёш Вертернинг изтироблари ", "Ғарбу Шарқ девони", "Фауст " сингари боқий асарлар, шунингдек, 3 мингдан зиёд шеърлар муаллифидир. Немис ёзувчиси Клаус Зееҳафер қаламига мансуб ушбу рисолада ўз ижоди билан жаҳон адабиёти хазинасига салмоқли ҳисса қўшган улуғ сиймонинг ҳаёти ва ижодий фаолияти ҳақида ҳикоя қилинади. Китобдан, шунингдек, даҳо шоир ва мутафаккир қаламига мансуб Табиат, Инсон, ҳаёт, ижод ва саъат ҳақидаги ҳикматлар ҳам ўрин олган. Таржимон М. Акбаров мазкур ҳикматлар таржимаси устида ишни давом эттирди. Бунинг натижаси ўлароқ аслида ўгирилиб, илк марта эълон қилинаётган Гётенинг ушбу ҳикматлари ҳам китобларда қизиқиш уйғотади, деб умид қиламиз.
-
-
Baron Myunxauzening sarguzashtlari
Baron myunxauzening sargguzashtlariga XVIII asrda Germaniyada yashagan Baron Myunxauzening hikoyalari asos qilib olingan.U harbiy bo'lgan,bir qancha vaqt Rossiyada xizmat qilgan Turkiyaga qarshi urushda ishtirok etgan.