-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Ака-ука Карамазовлар. II қисм
Бутун асар давомида муаллиф уста дорбоздек мангуликка тортилган икки дор устида у ёқдан бу ёққа ошиб ўйин уйнайди: диндинсизлик, ихлос - даҳрийлик, хақ - ҳақсизлик, жиддият масхарабозлик, ота - ўғил, шараф - топталиш... Адабиётшунослар фикрича, асар ҳақиқатда 60 - 70-йиллар «рус ҳаёти қомуси»
-
Мафия Сардори
тонг энди оқариб келаётганда, Шоҳруҳ уйғониб кетди. танасидаги чарчоқ тарқамаган. Уйқуга кетаётганида, соат ўнларгача уйғонмасам керак, деб ўйлаганди. Лекин нимагадир бирдан уйқуси қочди ва ногоҳ кўзи ичига кийимида,сочлари тўзғиганча ойнадан ташқарига қараб турган фаришта мисол бир қизга тушди.
-
Гиёҳларга ботди изларим
Ферузанинг ўқувчиларга тақдим этаётган ушбу шеърий тўпламида шеъриятнинг машаққатли йўлида жиддий изланаётган қаламкашни кўрамиз. Унинг сўз бойлиги ортиб бораётганлиги, фикрлари фалсафий ранглар касб этаётганлигини ҳис этасиз. Энг асосийси, самимий туйғулар, ҳиссиётлар тобора тиниқлашиб бораётганлиги шеърхонларни бефарқ қолдирмайди, деган умиддамиз.
-
Аламли дунёда аламли гулим
Инсоният яралгандан буён, инсонга одам деган буюк ном берилгандан бери сўз яшаб келмоқда. Она боласини сўз билан чақиради. Бола ҳам онасига сўз билан талпинади. Атрофимизни ўраб турган борлиқни мохияти хам аслида сўзлардан таркиб топган.
-
Озод
Ушбу тўпламга ёзувчи Исажон Султоннинг " Озод" романи ва янги ҳикоялари жамланган. Мураккаб композицияга ва қадим миллий анъаналаримизнинг янгича талқинига бағишланган "Озод" асари вояга етиб келаётган бир ўспириннинг маъно ва ҳикмат дунёларига қадам қўйиши, ўзлигини англаб етиши,шунингдек, бутун олам, агар инсон қиймат бермаса ҳечлиги ва дунёдаги ҳар бир инсон берадиган қийматга зор эканлиги ҳақидадир.
-
Sog'inch
Navqiron va sehrli Qoraqalpog‘iston zaminida, qadimiy Xorazm vohasida, jafokash Orolbo‘yi hududlarida tug‘ilib, voyaga yetgan iste’dodlar hamisha xalqimizning ma’naviyatini yuksaltirib, chin farzandlik sadoqatini namoyon etib kelganlar. Bu tuproqda ulug‘ Jiyan jirovning, Munisu Ogahiylarning, Kunxo‘ja, Berdaq, Ajiniyozlarning, Feruz, Komiljonu Oyimxonlarning, Suyav, Muso va Ahmad baxshilarning ruhlari hamon barhayot. To‘lepbergen, Ibroyim, Omon, Matnazar, Guliston kabi alp iste’dodlar ijodi bugungi zamondoshlarimiz hayotini, turmush tarzini, o‘y- fikrlarini roman va esselarda, she’r va dostonlarda dunyoga namoyon qilayotir.
-
Руҳлар исёни
Шоир номи бутун Ҳиндистонда исёнкорлик тимсоли бўлди. Унинг истеъдодини Робиндранат Токур олқишлади, юртининг, замонининг энг оловли шоири деб атади.
-
-
Александр Неверов: жизнь, личность, творчество
Александр Неверов- певец революционной деревни. Занимает достойное место в ряду художников.. Неверову суждено было начать выработку идейно-эстетических принципов советской литературы.
-
Сенсиз
Салим Ашур шеърларида безовта руҳ ва беҳаловат қалб, ҳайрат ва ҳаяжон, ишқ ва изтироб, қийноқ ва лаззат, инкор ва эътироф ёнма-ён яшайди. Тирик туйғулар, тинчини йўқотган хаёллар ўз ҳаётига шеърхонни олиб киради. Шеърнинг кайфияти ўқувчига ҳам ўтади. Сўз табиати инсон табиатига таъсир этади. Шоирнинг ранг-баранг шеърлардан тартиб берилган навбатдаги тўплами сўз санъатидан янгилик излаган зукко китобхонларга албатта маъқул келади, деб умид қиламиз.
-
Сергей Наровчатов
Сергей Наровчатов принадлежит к ярким представителям того поколения наших поэтов.На войне сформировались его характер, его поэтический талант. В своем очерке О. Грудцова исследует, как гражданская тема обрела лирическое воплощение в творчестве Наровчатова С. и других поэтов его поколения.
-
Энг чиройли исмлар ва уларнинг маънолари
Фарзанд дунёга келгач, унга чиройли ва туғри исм қўйиш ота- онанинг энг муҳим вазифаларидан ҳисобланади. Дарҳақиқат, ин-соннинг исми унинг келажак тақдирига ҳам дахлдордир. Мазкур китобда узбек тилидаги турли-туман исмлар, уларнинг изоҳла-ри, хусусиятлари, қайси тилга оидлиги ёритилган. Шунингдек, маъноси унутилган, ноаниқ бўлган, атоқли от сифатида бошқача маънога эга бўлиб қолган сўзларни англатувчи энг чиройли исмлар қиска ва ихчам ҳолда тушунтириб берилган.
-
Стена Искандара
"Стена Искандара"- крупнейшее произведение Алишера Навои. В этой поэме Навои выражает передовые идеи своей эпохи. Навои осуждает распри и междоусобицы.
-
Кўксимдаги зангорларим
«Кўксимдаги зангорларим» - шоир Сирожиддин Саййиднинг янги шеърларидан тузилган тўплами. Бу китобида ҳам у ўзи сув ичган дарёлар, гул узган чаманларию тоғу даштларига содиқ қолади. Шоирнинг шеърлари кўнгил мактабида кўнгил сабоқлари жараёнида дунёга келган. Ҳаёту тирикликнинг мангу мавзулари - меҳру муҳаббат, Ватан, барча инсоний кечинмалар унинг шеърларида оҳангларга айланади. Бу камтарона назмий гулдастаси ҳам, Сиз, азиз ўқувчиларга манзур бўлади деган умиддамиз.
-
Қонли йўргаклар
Бутун-бутун халклар ва миллатларнинг урф-удумлари минглаб-миллионлаб йиллик турмуш тарзларини тажовузкорларни ўзига битмас-туганмас офатларни келтирган ва келтираверади.
-
Тирилиш
Ушбу китоб илк бор ўзбек тилида 1980-йилда чоп этилган. Бу даврдаги нашрида айрим сўз ва жумлаларнинг маъноси изоҳланмаган ёки русча сўзлар, ёки байналмилал жумлалар орқали берилган эди.