-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
QORAKO‘Z MAJNUN
Ona yurtimizda istiqlol e’lon qilinganda atoqli adibimiz Said Ahmad 72 yoshda edi. Keksa boNishiga qaramay, u hammani lol qoldirib, xuddi yoshlardek yeng shimarib, g‘ayrat-shijoat bilan ijodiy hamda ijtimoiy faoliyatini davom ettirdI.
-
Қил устидаги тақдир II
Инсон ўз бахтини ўз қули билан поймол этиши мумкинми? Бу қурбонлик нима ёки ким учун? Охир-оқибат ҳеч нарса ёки ҳеч ким учун бўлиб чиқса-чи?
-
Қил устидаги тақдир
Қимор - ўртага пул, буюм, кўчмас мулк, ҳатто тирик жон тикиб ўйналадиган ўйинладиган ўйин.
-
Bahor qaytmaydi
Shuarodan biri «Muhabbat o‘zi eski narsadir, ammo har bir qalb uni qaytadan kashf etadur», degan ekan.
-
-
Ikki eshik orasi
Mayli, yarimta o‘paman. Nilufaming terlab, kir bo‘lib ketgan yuzidan o‘pib, saqichni uzatdim
-
-
-
-
Ўткан кунлар
Модомики, биз янги даврга оёк куйдик, бас, биз хар бир йўсунда хам шу янги даврнинг янгиликлари кетидан эргашамиз ва шунга ўхшаш достончилик, румончилик ва хикоячиликларда хам янгаришра, ҳалқимизни шу замоннинг «Тоҳир-Зуҳра»лари, «Чор дарвеш»лари, «Фарход-Ширин» ва «Баҳромгур»лари билан танишдиришка ўзимизда мажбурият хис этамиз.
-
ЎН САККИЗГА КИРМАГАН^ КИМ БОР
Дарҳақиқат, 18 га кирмаган, севги боғларидан гул термаган ким бор?1 Киминнг юраги шу ёшда ўртанмаган, суюклисини инти- зор кутмаган?!
-
O'g'irlangan Bolalik
prokuratura bo'lim boshlig'i bo'lib ishlayotgan, o'z kasbining fidoyisi, bir oilaning mehribon otasi sirli ravishda yo'qoladi.
-
-
Телепат ёҳуд у дунёдан қайтган йигит
Қўлингизда тутиб турган ушбу китобга юртимизда фаолият юритаётган ноёб қобилият соҳиблари ҳаётида юз берган айрим воқеалар асос қилиб олинган.