-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Берег Ветров
Берег Ветров. Слепой Каарли и его поводырь Йоосеп, сынишка безмужней Анны, охромевший в детстве от падения, шли но береговой дороге к Питканина. Каарли тащил на спине полдюжины плетенных из орешника корзин, а тринадцатилетний Йоосеп — несколько узорчатых лыковых лукошек. Едва светало.
-
Ижодни англаш бахти
Қўлингиздаги китоб Ўзбекистон Қаҳрамони,атоқли адабиётшунос олим ва адиб Озод Шарафиддиновнинг мустақиллик йилларида яратган мақола,эссе ва адабий суҳбатларидан ташкил топган.Замондош адиблар,илм-фан,маърифат,жаҳон арбоблари ҳақидаги эссе-бадиалар бу жанрнинг ҳозирги жаҳон адабиётидаги энг яхши намуналари билан бир қаторда тура олади.
-
Ёрқин уфқлар
Шундай ёзувчилар бўладики, оз умр куради-ю, ҳудди бахор чақмоғи сингари қалбларга эзгулик уруғини сочади. Марҳум ёзувчи ва шоир Шотурсун Ғуломов (1928—1964) ҳам чақмок каби ярақлаган адибларимиздан эди. Қисқа —35 йиллик умри мобайнида у кўпгина очерклар, шеърлар, ҳикоялар, қиссалар ёзди.
-
Ҳиёбон
Ҳиёбон шеърлар. Қўлингиздаги бу китобча севимли шоиримиз, атоқли адибимиз Максуд Шайхзоданинг тирикликда тайёрлаган сўнгги тўпламидир. Бешафқат ўлим шоирни орамиздан бевақт олиб кетди.
-
Ёрилтош
Ушбу китобда истеъдодли ёш шоирнинг сўнги йилларда ижод этган "Ёрилтош" туркумидаги шеърлари киритилган.
-
-
Bahoudin Naqshband
Bahouddin Naqshband 1318-yili Buxoro yaqinidagi Qasri Hinduvon qishlog'ida tug'lib,13890yili shu yerda vafot etgan.To'liq ismi-Bahouddin Muhammad ibn Muhammad Jaloliddin bo'lib,el orasida Bahouddin Balogardon,Shoh Naqshband,xojayi Buzurg(Ulug' xoja)kabi sharafli nomlar bilan tanilgan.
-
Йўл
Қўлингиздаги китобни ўқир экансиз, Йўл ҳақидаги тасаввурларингиз янада тиниқлашади. Шеърий кайфият туҳфа этган ёруғ йўллар эса, сизни нурли манзилларга чорлайди.
-
Олис-яқин юлдузлар
Ушбу китоб Шарқ, илми ва маданиятининг буюк намояндалари Борбад Марвазий, Абу Наср Фаробий, Маҳмуд Қошғарий, Абу Райҳон Беруний, Абдураҳмон Жомий, Мирзо Улуғбек ва бошкалар ҳақидаги илмий-бадиий лавҳалардан ташкил топган.
-
Дўстлар овози
Дўстлар овози. Степас унинг кўмкўк кўзига қаради. Лекин Дануте унинг қўлини яна бир марта қисди-да, дугоналари ёнига кетди. Унинг олтин сочлари эшик ёнида лип этиб ўтиб кетди. Ҳудди қуёш соч толалари билан ўйнагандай бўлди.
-
Дарёдаги чироқлар
Ойиси-ку майлия, мана бу Лелькага нима бор? Ойиси уни уйда қолдирмокчи эди, лекин Лелька шундай дод-вой кўтардики, бирга олиб чиқишга тўғри келди. Албатта, унга Костяки кузатиш эмас, пристань билан пароходни томоша қилиш қизик.
-
Ҳукм
Ҳукм. Эрта баҳорнинг илиқ-иссиқ кунлари бошланди. Қиши билан тор уйларда диққи-нафас бўлган кишиларнинг димоғига адирлардан гиёҳларнинг хушбуй нафаси келиб урилади. Офтоб чарақлайди. Кўм-кўк осмон ҳудди артилган шишадек тиниқ. Гуё олам янгидан яратилгандек.
-
O'zbek mumtoz she'riyati antologiyasi 32- jild
Ushbu ezgu tashabbus asosida birinchi bo'lib O‘zbekistonda mana shu muhtasham adabiy majmua yaratildi.
-
Эрон шоирлари
Иккинчи жаҳон урушида герман фашизми ва япон милитаризми устидан қозонилган буюк ғалабас, дунёдаги ҳалқлар, айнидса, Шарқ халқлари миллий озодлик ҳаракатининг юксалишига имконият яратиб, мустамлакачилик системасининг кризисини янада кескинлаштирди.
-
Абу Райҳон Беруний (тарихий биографик роман)
Ушбу китоб сўзбошисининг муаллифи, АҚШнинг Шимолий Каролина университети профессори, халқаро Нобель мукофоти лауреати Азиз Санжар таъкидлаганидек, "Абу Райҳон Беруний ер юзининг диаметрини бугунги ўлчовларга яқин бир тарзда ҳисоблаган ва геодезия илмига асос солган, тригонометриянинг астрономиядан ажратилиши кераклигини илгари сурган ва тригонометрик функцияларни ҳисоблаган, Нютондан аввал ернинг тортиш кучидан хабар берган, Галилейдан олдин ернинг шар шаклида эканлигини аниқлаган, ҳаёти мобайнида геометрия, тригонометрия, геодезия, минералогия, тиббиёт ва тарихга оид 150 дан ортиқ асар ёзиб қолдирга буюк туркий мутафаккирдир". Ўзбекистон халқ ёзувчиси Исажон Султоннинг ушбу романида юртимизнинг даҳо алломаси Абу Райҳон Берунийнинг ёрқин шахсияти, буюк кашфиётларининг яратилиш тарихи билан бирга, ўша даврда Мовароуннаҳр ва Хуросонда юз берган воқеалар, шунингдек, ҳукмдорлар Кобус ибн Вушмгир, хоразмшоҳ Маъмун, султон Маҳмуд Ғазнавий муносабатлари ҳақида батафсил ҳикоя қилинади.
-
O'zbek mumtoz she'riyati antologiyasi 31- jild
Mazkur keng ko'lamli, zalvarli badiiy silsilaga umumturkiy adabiyotning eng yetuk namunalari, O‘zbekiston, Turkiya, Qozog'iston, Oirg‘iziston, Ozarbayjon, Turkmaniston va Vengriya davlatlarining atoqli shoir, adib va mutafakkirlarining asarlari kiritildi.