-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Узоқ - яқин манзиллар. Учинчи жилд
Дадахон Нурий тинчимас адиб, у она юртимиз сарҳадлари, дунёнинг қатор мамлакатлари бўйлаб ижодий саёҳатлар қилган. Шунинг натижаси бўлмиш ёзувчининг сафарнома асарлари мазкур сайланмага асос қилиб олинди.
-
Bola Alisher
Atoqli yozuvchi Oybek mazkur qissada ulug' bobokalonimiz Alisher Navoiyning bolalikdanoq Olloh bergan zehnga, aqlu odobga ega bo'lganligini hayotiy lavhalarda shirali til bilan aks ettiradi
-
Bo‘sh kelma, Aliqulov
Qissalarning Sayfi, Rixsivoy, To'lagan , Gulmira, Anqaboyev kabi qahramonlari sizning tengdoshlaringiz. Hayotdagi ayrim nohaqliklar, adolatsizliklar tufayli ularning boshiga tushgan ko‘rgiliklar har qanday yurakni zirqiratib yuboradi. Qissalarda ko'tarilgan masalalar hamma zamonlar uchun ahamiyatlidir.
-
Юрагимда борин айтдим...
Менглибой Муродов ўзи туғилиб, ўсган жой ҳақида чуқур эҳтиром билан, чинакам фахр билан тўлиб-тўлиб ёзади. Туғилган жойни улуғлаш тасаввур кичиклиги эмас, аксинча, тасаввур катталигидир.
-
Минувшие дни
Грустный и красивый любовная история. Главные герои красивые и благородные. Но на пути возникает множество препятствий. Зависть отвергнутого жениха, пишущего доносы. И от смерти героя спасают почти случайности. Властная мать, желающая для своего сына той жены, что выбрала она сама. А также подчинения принятым традициям. И заговоры.
-
Сув остида 80000 километр
Ўша йили бир неча кемаларда кишилар денгизда қандайдир узун дуксимон бир нарсани кўришди. У ҳажми ва тез ҳаракат қилиш жиҳатдан китдан турар баъзан ёрқин ёғду таратарди.
-
Шеърим, куйла!
Туманимизнинг энг кўзга кўринган шоираларидан бири бу - Муҳаддасхон Арслоновадир. Унинг шеърларида ҳақиқат яширин. Ҳар бир мисраларида олам-олам маъно бор. Унинг шеъларини ўқиган киши халқчиллиги, ҳаётийлигини англайди.
-
Ҳожи оғо
Ўз халқини жонидан севувчи ватанпарвар эрон ёзувчиси Ҳидоятнинг "Ҳожи оғо" қиссаси алоҳида аҳамиятга эга. Унда ижодкор ўша давр Эрон жамиятини чирмовуқдай чирмаб олган ижтимоий адолатсизлик диний сарқитлар разолат мустабидлик сингари энг тубан иллатларни ўткир ҳажв тиғи остига олиб бадиий маҳорат ила аямай фош этган.
-
Олис юлдузлар шуъласи 1-жилд
Адиб сайланма асарларининг ушбу биринчи жилдига унинг қаламига мансуб илк романи, адабиётимизнинг буюк дарғалари Ойбек, Абдулла Қаҳҳорларнинг ҳали кўпчилик нигоҳидан пана бўлган ҳаёт лаҳзалари тасвир этилган бадиа қиссаси ҳамда "Шаҳар тегирмони" асари киритилди.
-
Аграрные отношения и община в древнем Китае
Основоположники марксизма К. Маркс и Ф. Энгельс уделяли немало внимания изучению сложного и во многом противоречивого вопроса о характере и особенностях развития древневосточных обществ. Древние общества Востока, как и древние общества Греции, Рима и ряда других стран, подчинялись общим закономерностям развития человеческого общества. В частности, это хорошо видно из следующего замечания Ф. Энгельса: «Два стихийно возникших факта господствуют у всех или почти у всех народов на заре их истории: разделение народа по признаку родства и общая собственность на землю»
-
Интизор
Маматқул Хазратқуловнинг бу китоби унинг икки қиссаларида бугунги кун, замондошларимиз образи яратилган бўлса, Қўёш мен томонда қиссасида инқилоб арафасидаги ҳаёт Самарқанд атрофидаги меҳнаткашлар кайфияти, интилишлари тасвирланган.
-
Антифер тоғанинг ажойиб ва ғаройиб саргузаштлари
Антифер ажойиб ва ғаройиб саргузашталари номли романида довюрак ва матонатли муҳаббат ҳамда дўстликка содиқ романтик кишиллар уларнинг номаълум денгизидаги номаълум оролга кўмилган хазинани излаб нотаниш мамалакатлари ва олис сувларда бошдан кечирган хавф -хатларга тўла саргузаштлари ҳикоя қилади.
-
Мингбоши
Ёш қаламкаш Камолиддин Мингбоевнинг мазкур асари умум- халқ манфаати, миллат манфаати йўлида том маънода фидойи бўлган тарихий шахслардан бири ҳақида.
-
Иқболнома
Китоб Ўзбекистондаги озарбайжон маданият марказлари Бирлашмасинг раиси Агаталибов Акиф Анвер ўғли ва Ўзбекистан Республикаси бўйича Евроиттифоқ савдо иқтисодиёти ва саноат палатаси раиси Гусейнов Севлан Искандар ўғли томонидан ҳомийликларида чоп этилди.
-
Навоий Ғазаллари
Мазкур китобда Алишер Навоийиинг “ғаройиб ус-сигар” девонидаги айрим ғазалларнинг насрий баёни ва қисқача илмий изоҳлари келтирилган. Уларнинг барчаси соҳа мутахасислари томонидан амалга оширилган.
-
Паҳлавон Муҳаммад
Қўлингиздаги романда Паҳлавони олам унвони билан шуҳрат қозонган, Амир Алишер Навоий билан Султон Ҳусайн Бойқаронинг қиёматлик дўсти - кўнгил маҳрами бўлган, Алишер Навоий "Ҳолоти Паҳлавон Муҳаммад" қасида - рисоласида азҳари минашшамс - қуёшдек нур сочувчи зот, шамсул миллат - миллат қуёши деб таърифлаган Паҳлавон Муҳаммад Абусаид сиймоси, ботиний ва зохирий дунёси ўз ифодасини топган.