-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Мария
Асарда насроний қиз Мария асар бошида ирқчи ва миллатчи бўлади, аммо вақт ўтиб улар ҳам ўзи сингари инсон эканлигини англайди. Асарда инсонни камолотга чорлайдиган, эътиқодни мустаҳкамлайдиган панд-насиҳатлар берилган.
-
Иблис салтанати 3 китоб
Дилором тўйдан қандай кетганлигини билмайди. Келинни ўлдирмоқчи, вақти келиб Икромнинг ёнида ўзи ўтирмокчи эди.
-
Иблис салтанати 2 китоб
Қосимнинг уйидан аста-секин одам оёғи ўзила бошлади. Аввалига Абдухамид қаёққадир ғойиб бўлди.
-
Иблис салтанати 1 китоб
Нихоят Икромнинг ҳам омади кулиб, қиморда қўли келди. Анчадан бери бундай бўлмаган, хар сафар ютқизарди.
-
Аёлга қасида
Ушбу китоб ҳалқимизнинг дилбар шоираси, моҳир сўз устаси Турсуной Содиқованинг инсон қалби кечинмалари, тирикликнинг моҳияти, аёл ва унинг дунёси ҳақида мушоҳада юритилади.
-
Атиргул иси
Ушбу китобда дунёда бебаҳо сеҳр бор. Унинг номи сўз, оҳанги қўшиқдир. Билъакс, қалбни бойлик ёки қурол билан эмас, айнан шу сўз, шу сеҳр билан забт этиш мумкин.
-
Қанотли дўстлар
Юқорида мисол қилиб келтирилган шеърни ўқувчи товушни номи билан ўқийди ва нотанинг чизиқларда жойлашган ўрни билан танишади. Шу орқали ўқувчининг фикрлаш қобилияти ривожланиб боради ва у чизиқларда жойлаштирилган нотани ўқиб, сўз ясаш усулини ўрганади. Топишмоқли қўшиқларнинг тузилиши 3-синфда кварта ва квинта оралиғида тузилса, улар учун анча қулай бўлади. Ушбу усулда ўқувчилар нотанинг ёзилиши, унинг ўрнашган жойи ва номини узоқ вақт хотирада сақлай оладилар. Мазкур методда иш олиб борган мусиқа ўқитувчиси вақтдан ҳам унумли фойдаланишга эришади.
-
Бургут тоғда улгаяди 2 китоб
Фаррухнинг улими Мохируйни бутунлай эснкиратиб қўйди. У икки ой давомида остона хатлаб кўчага чиқмади.
-
Гарри Поттер и Дары Смерти
Гарри Поттера ждет самое страшное испытание в жизни - смертельная схватка с Волан-де-Мортом. Ждать помощи не от кого - Гарри одинок как никогда. Друзья и враги Гарри предстают в совершенно неожиданном свете. Граница между Добром и Злом становится все призрачнее... В седьмой, финальной книге Дж. К. Роулинг раскрывает все магические тайны.
-
Бургут тоғда улгаяди
Фаррух кишлоқдан тушга якин қайтиб келди-ю, қўйларнинг курада маъраб туришганлигини кўриб хайрон бўлди.
-
Мафия сардори 3 -китоб
Тонг энди окариб келётганда, Шохрух уйгониб кетди. Танасидаги чарчок тарқамаганди. Уйкуга кетганида, соат унларгача уйгонмасам керак, деб ўйлаганди.
-
Гарри Поттер и Филосовский камень
Книга Гарри Поттер и философский камень – это удивительная история мальчика-сироты, который узнал о своей принадлежности к тайному волшебному миру, который существует внутри реального мира. Гарри с рождения записан в школу чародейства Хогвартс, куда в одиннадцатилетнем возрасте и отправляется. Мальчик узнает, что его родители некогда были уничтожены жестоким и злым волшебником, покушавшимся на самого Гарри. И теперь в новой чародейской школе Поттер, возможно, встретится с этим злым колдуном, много лет мечтавшим о мести...
-
Мафия сардори 2- китоб
Шохрухнинг оёги остида нимадир урмалагандай булди. "Ухлаяпман, - деб уйлаган йигит кимирламади. - Бироз жим ётсам, бургами-бошка нарсами безовта килмай куяди", деб хаёл килди.
-
Алвидо болалик
Ушбу китоб қуёш қаердадаир тоғ ортидан, қаердадир чўл адоғидан,қаердадир асрий музлар орасидан бош кўтаради.
-
Мафия сардори 1- китоб
Куш каватли куркам иморат. Ховлиси анча кенг, майса экилган. Уртада фаввора отилиб турибди.
-
Ёмби
Ёмби қиссаси қахрамонлардан бири ровийлмк қилиб, шу сўзларни айтади ва у ҳақ бўлиб чиқади. Ёзувчи Муроджон Мансуровнинг бу тўпламга кирган қиссалари инсон юрагидаги эзгулик чашмаларининг умирбоқийлиги ва поёнсизлиши ҳақида баҳс етади.