-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Уч илдиз
Энди қор кетган пайтлар. Яланғоч ер янги чўмилтирилган чақалоқдай буғланади, шаҳар ҳовлилари сув очиб ётади.
-
Муттаҳамнинг парвози
Оддий муттаҳам ялқов ва калтабин Дизма Варшавага иш қидириб келади ва тасодиф туфайли йирик давлат арбоби бўлиб қолади. Унинг бундай катта мартабага эришишя бизга ғоят ғаройиб туюлади. Аммо буржуа жамияти иллатларини назарда тутганда бунинг ҳеч ажабланарли жойи йўқ.
-
Менинг ҳаётим
Менинг ҳаётим — таржимаи ҳол китоби. Аммо у фақат муаллиф ҳаётигагина чизгилар бермайди, балки таржимаи хол баҳонасида Ганди ўзининг бутун дунёқдрашларини ҳаётда кўзлаган мақсадларини ошкора ва холисона ифодалаб беради. Бундан ташқари мустамлакачиликдай сиёсатнинг нақадар жирканчлигини унинг алоҳида халқлар эмас, умуманжақон халқлари бошига беқиёс мусибатлар солишини ҳар жиқатдан асослаб, фош этади.
-
Менинг ҳаётим
Менинг ҳаётим — таржимаи ҳол китоби. Аммо у фақат муаллиф ҳаётигагина чизгилар бермайди, балки таржимаи хол баҳонасида Ганди ўзининг бутун дунёқдрашларини ҳаётда кўзлаган мақсадларини ошкора ва холисона ифодалаб беради. Бундан ташқари мустамлакачиликдай сиёсатнинг нақадар жирканчлигини унинг алоҳида халқлар эмас, умуманжақон халқлари бошига беқиёс мусибатлар солишини ҳар жиқатдан асослаб, фош этади.
-
Менинг ҳаётим
Ушбу китоб кенг китобхон оммаси учун мўлжалланган. Социологларнинг хисоб-китобларига қараганда, XX асрнинг биринчи шах- си Альберт Эйнштейн бўлса, иккинчи шахси Махатма Ганди экан. Бу бежиз эмас, албатга. Махатма Ганди ўзининг кечинмаларга бой хаёти билан Хиндистон ҳалхи учунгина эмас, бутун дунё халқдари учун намуна бўлиб крлди.
-
-
-
Эдварда
Сўнгги кунларда мен нуқул шимол ёзининг узоқ чўзиладиган кунлари ҳақида ўйлага ним-ўйлаган бўлиб қолди. Хаёлимдан ўша ёз кунларини кечирганим – ўрмон, унинг орти даги менга муқим қўналға вазифасини ўтаган ўрмон қоровулхонаси чиқмаётир. Ва мен то бора узайиб бораётган кунларимни қисқарти риш мақсадида, тўғрироғи, шунчаки кўнгил хушлик учун бирор нарса қоралашга ҳаракат қилдим.
-
-
Taras Bulba
Qani, o‘g‘lim, menga qara-chi! Juda g‘ala tisan-ku! Bu nimasi, poplar kiyadigan ro‘dapo to‘nlarni kiyib olibsizlar? Yo akademiyadagilar ning hammasi shunaqa kiyinishadimi? Kiyevning ruhoniylar tayyorlaydigan akademi yasida o‘qib qaytgan ikki o‘g‘lini keksa Bulba shu so‘zlar bilan qarshi oldi. O‘g‘illari endigina otdan tushishgan edi. Ikkovi ham yaqindagina maktabni bitirib chiqqan talabalar singari yovvoyiroq, azamat o‘spirinlar edi. Beg‘ubor tetik yuzlaridagi maysa mo‘ylariga hali ustara tek kani yo‘q. Ular otalarining bunday muo malasidan juda xijolat bo‘lib, indamay yerga qarab turardilar. Bulba o‘g‘illarini aylantirib ko‘rarkan:
-
Kalila va Dimna
Kalila va Dimna», rivoyatlarga ko‘ra, aslida qa dim zamonlarda hind faylasuf olimlari tomonidan yozilgan. U hind folklori asosida yaratilgan bo‘lib, «Panchatantra», «Xitopadeshe» va boshqa asarlar bilan ildizi birdir. «Kalila va Dimna» Eron shohi Anushiravon (531–579) davrida Hindistondan saroy fuzalolari dan bo‘lgan Barzuya hakim tomonidan yashirin cha Eronga keltirilib, pahlaviy tiliga tarjima qilin gan.
-
Қайнона
Ушбу ҳикоялар тўпламидаги қаҳрамонлар сизга танишдек туюлади. Бу бежиз эмас, ахир уларнинг бари сизнинг кунда-кунора кўришадиган, қийин кунларида ҳамдард бўладиган, мушкулотларни бартараф қилишда елкама-елка турадиган замондошларингиздир. Муаллиф эса фақатгина воқеаларнинг моҳиятини очиб беради, хулоса чиқаришни эса ўзингизга ҳавола қилади.
-
Қайнона
Роман гарчи турк оилалари ҳақида бўлса-да, унда биз ўзимизни кўрамиз. Азизлар, китобни шунчаки ўқиб қўйманг, вояга етаётган фарзандларингиз билан бирга қайта-қайта ўқинг, Мунаввархонимнинг ўғли Мустафонинг, келини Аминанинг хулқларини англатинг, уларда шундай хулқни тарбия қилинг. Шунда эрта-индин куёвга узатадиган қизингиз тақдиридан кўнглингиз хотиржам бўлади. Бу китобни муҳтарама қайноналар ҳам, суюкли келинлар ҳам ўқисинлар.
-
Andisha va g‘urur.
Jeyn Ostin ingliz adabiyotining yorqin namo yandalaridan biridir. Uning yozgan asarlari, oradan ikki asr o‘tib ketgan bo‘lishiga qaramay, hamon o‘z ijtimoiy-badiiy dolzarbligini yo‘qotmagan. Yozuv chining millatdoshlari va muxlislari hanuzgacha uni «Bizning Jeyn» deya faxr-u iftixor bilan tilga oli shadi. Yozuvchining asarlari keng kitobxonlar om masi tomonidan e’tirof etilgan bo‘lib, ular mazmun va ifodasi hamda syujetining soddaligi, samimiyligi, qiziqarliligi, badiiy tilining latifligi bilan kitobxonlar qalbini o‘ziga rom etgan.
-
Қайнона
Ўзбек ўқувчиларига «Саодат асри қиссалари», «Ўгай она» романлари орқали яхши таниш бўлган Аҳмад Лутфи Қозончининг мазкур асари чин гўзаллик, юксак ахлоқ, қайнона-ўғил-келин ўртасидаги муаммолар ва уларнинг гўзал ечими ҳақида.
-
Оила ёки оила бошқариш тартиблари
Оила масаласи, унинг жамият ҳаётидаги ўрни қадим-қадимдан файласуфлар, адиблар ва бошқа олимларни қизиқтириб келган. ХХ аср Туркистон жадидчилик ҳаракатининг улкан намояндаларидан бири Абдурауф Фитрат ҳам ушбу масалага алоҳида эътибор берган.