-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Улуғ онанинг жанозаси
Тўпламда жаҳонга машҳур ёзувчи, Нобель мукофоти совриндори Габриэль Гарсиа Маркеснинг энг яхши ҳикоялари жамланган. Бу ҳикояларда адибнинг фусункор реализми мукаммал даражага кўтарилган. Ҳикоялар сайқалланган услуби, шаклан мукаммаллиги ва муаллиф ғоясининг ниҳоятда аниқ ифодаланиши билан ўқувчини ҳайратга солади.
-
Ulug'bek Muhammad Tarag'ay
Buyuk vatandoshimiz, olim va davlat arbobi Muhammad Tarag'ay Ulug'bekning hayot yo'li va ijodi mana 600 yildirki Sharq va g'arb olimlari va madaniyat arboblarining diqqatini o'ziga jalb qilib kelayotir. Bu olti asrning turli davrlarida turli mamlakat olimlari Ulug'bek masalasiga o'zlaricha yondashdilar. Lekin shu kungacha buyuk olim, Sulton hayoti va ijodining barcha taraflari to'la yoritildi, deb bo'lmaydi
-
Чироқнинг сири
Муаллифнинг бу китобидан ўрин олган қисса ва ҳикояларнинг мавзуси ранг-баранг, воқиялари кутилмаган, ҳолатлари табиий.
-
-
Абадий барҳаёт сиймолар
Давлат арбоби даражасига кўтарила олган туғма истеъдод соҳиби Усмон Юсуповнинг ҳаёт ва фаолиятига оид бир камтарона рисолани сизга ҳавола қилмоқдамиз.
-
-
Bolalik
Muso Toshmuhammad o‘g‘li Oybek o‘tgan asrimizning ulkan adiblaridandir. Uning «Alisher Navoiy», «Qutlug' qon», «Quyosh qoraymas, «Oltin vodiydan shabadalar» kabi romanlari, «Bolalik», «Nuк qidirib», «Alisherning bolaligi» kabi qissalari, she’r va dostonlari — jami 19 tomlik mukammal asarlari bizga meros bo'lib qoldi. «Bolalik» qissasi bir necha bor nashr etilgan va turli avlodlarning ko'ngil mulkiga aylangan. Uni yangi asrim izning yosh avlodlari o‘qir ekanlar, bundan yuz yil muqaddam bobolarining bolaligi qanday kechganligini bilib oladilar va bugungi chin ma’nodagi hurlik, mustaqillikning qadriga yetadilar. Kitob asarlar to‘plamining XI jildidan olindi.
-
Сен менинг қувончимсан
Муаллиф мазкур ҳикоялар тўпламида қишлоқ одамларининг ташвишу қувончлари, орзую интилишларини қизиқарли тасвирлайди.
-
Тилла чаноы
Ёзувчи Эмин Усмонов бу қиссасида қишлоқ ҳаётида руй бераётган ўзгаришлар ва шу ўзгаришлар билан алоқадор маънавий, майший, маданий, иқтисодий масалалар ўртага ташлайди.
-
Jimjitlik
Taniqli adibimiz Said Ahmadning "Jimjitlik" romani 1986-1987 - yillarda "Sharq yulduzi" jurnalida davomli e`lon qilindi. G`afur G`ulom nomidagi Adabiyot va san`at nashriyoti uni 1989-yilda 150 000 nusxada bosib chiqardi. Muallif o`tgan o`n to`rt yil davomida romanni qayta tiklash uchun ko`p urindi. U asarni qayta ishlash jarayonida bugungi kun talablarini nazardan qochirmadi. Roman yovuzlik bilan ezgulikning abadiy kurashiga bag`ishlangan.
-
Қулаётган тоғлар
Чингиз Айтматов ҳаётнинг охирги йилларда "Қулаётган тоғлар" "Мангу қайлиқ" деб аталган романини ёзди. Унда бозор иқтисодига ўтаётган, шиддат билан глобаллашув жараёнларига кириб бораётган ҳозирги дунёнинг маънавий-иқтисодий муаммоларини Қирғизистон, Марказий Осиё воқелиги, одамлар тақдири, турмуши, онгида руй бераётган кескин, оғриқли ўзгаришларга чамбарчас ҳолда ёритади.
-
Эрта қайтган турналар
Эътиборингизга ҳавола этилаётган навбатдаги китобга биз адибнинг "Биринчи муаллим", "Эрта қайтган турналар", "Юзма-юз" қиссалари ҳамда "Байдамтол соҳилларида", "Оқ ёмғир" ҳикояларини жамладик.
-
Рамз Бобожон танланма биринчи том
Ушбу китобда Рамз Бобожоннинг шеьрлари рубоийлари ва балладалари жамланган бўлиб ва шу билан бирга Рамз Бобожон ҳақида ҳам қисқача маьлумот бэриб ўтилган
-
Излайман
Ёзувчига илҳомни ўз ҳаёти беради. Бошқалар ҳаётини тасвирлаётганда, ёзувчи хаёлнинг қувватини ўз ҳаётидан олади. Унинг ҳаётда кўрганлари, бошдан кечирганлари, кўнглидан ўтказганлари, фикр этганлари бош қаларда кузатганларига гўё бир хамиртуруш бўлиб таъсир қилади. Тасаввур кучи кишида қанчалар улуғ бўлмасин, лекин ҳаётда тиниқ сувдай бир жойда тиниб, кам уриниб, ўзини кам қийнаб, кўп кўрмай ўтаётган бўлса, у шунчакиликдан нарига ўтолмайди. Ким табиб - бошдан ўтган табиб деган ҳикматли сўз табибдан ҳам кўра ёзувчига кўпроқ тааллуқлидай бўлиб туюлади. Зотан одамларнинг суҳбагидан қочган ёзувчининг асаридаги диалоглардан одамлар қочади. Чунки улар одамни ҳуркитадиган даражада ҳаётдан йироқ сунъий, тўқима гаплардан иборат бўлади.
-
Табассум ҳам таассуф
Собир Абдулла — аруз вазнида ижод қилиб келган забардаст шоирларимиздан. Унинг халқ қўшиқларига айланиб кетган латиф ғазалларидан баҳра олмаган киши бормикан?! У қанси мавзуда ижод қилмасин, ўқувчига айтмоқчи бўлган фикрини нафнс либосда, ширали тил билан ифодалайди. Бу китобча шоирнинг ҳажвий асарларидан тузилган бўлиб, уларда юлғич ва фирибгарлар, ялқов ва бюрократлар, ароқхўр ва сансалорчилар ўткир сатирик тил билан фош қилинади.
-
Бегона
Альберд Камю - нафақат ўз ватани Францияда, балки бутун дунёда шухрат қозонган буюк адиб ва файласуфдир. Унинг роман, қисса, ҳикоя, бадиа ва ҳаттоки кундаликларидаги ёзувлари ғам бадиёт, фикр, тафаккур, умуман, адабиётни қадрлайдиганлар учун доимий кўнгил ҳамроҳидир.