-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Poligrafiya. Reprografiya. Fotokinotexnika
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Реабелитация политические процессы 30-50-х годов
В последнее время на тему репрессий и реабилитации жертв сталинского произвола написано немало художественных и историко-публицистических произведений. Несмотря на это (а может быть, и благодаря этому), внимание современного читателя все больше привлекают документальные материалы. Более того, неред ки случаи, когда читатели сознательно отдают предпочтение имен но документам, не без основания полагая, что это самый прямой путь к истине и что всякие «сопутствующие» суждения и оценки могут лишь помешать правильному восприятию исторических событий.
-
Дустлик кутубхонаси СССР халцлари шеърияти
«Звезда» газетасипипг 1911 йил 16 апрель соиида «Демьян Бедпий—нобоп деэдон ^ацнда» номли шеър «Е. Придворов» имзоси бплан эълоп цилинди. Бу шеърп билан купчилнкнипг огзпга тушгап ёш шоир бпр куни редакцпяга келаётганида ходимлардап бнри «Демьян БедппГг келяптм» деб колди. Бу пом шупдан супг шоир тахаллусяТгГ'айландп. 1912 йилмппг 23 февраль «Звезда» газетасида босилган «Какку» масали тагида «Демьян Бедпий» номи булиб, бу ёш шоир Ефим Прпдиоронпннг бнрипчи бор матбуотда «Демьян Бедпий» тахаллусп билан чициши эди.
-
Уруш ва қисмат
Олийгоҳни энди тамомлаб, мактабда иш бошлаган Зуҳриддиннинг фин уруши-ю, асирликдаги ҳаёти, ypyш» деган офат сабаб бутун оиласидан ажралиб, ёлғиз қолган Эмма, севгисига эришиш учун ўзга юртларни ватан қилган Нодира опа, томирида жўш ураётган қон сабаб билмаган ҳолда қариндошларга интилиш... Улар ўртасида ўхшашлик йўк;, умумийлик эса барча инсонларга хос. Қисмат битиги инсоннинг хоҳиши ва имкониятларидан устунлиги, ҳаёт ва кўргуликлар белгиланганидан ортиқ ҳам, кам ҳам бўлмаслигига ушбу роман мутолаасидан кейин яна бир бор амин бўламиз.
-
Ғойибнинг иккинчи сафари
Темур Пўлатов асарларини ўқир эканмиз, негадир ёлғизлик истаб қоламиз. Китоб мутолааси ҳар қандай ўқувчини ўйлашга мажбур қилади, ўйлаганда ҳам узоқдан ва узоққа, яна узоқ ўйлатади. Ўйлашни ўрганиш учун ҳам айнан бу китобни ўқиш керак.
-
Китоб - маънавий бойликлар дурдонаси
Мазкур китобда китоб ҳақида, унинг тарихи, китоб турлари, Наманганда китоб чиқариш тарихи каби маълумотлар берилган.
-
Мангу латофат
Китобга олим ва адибнинг миллатини туғилиши, шаклланиши, миллий онгнинг уйғониши ва жуда мураккаб, қийин тарихий, ижтимоий жараёнларда ўзини таниши, ҳозирги замон дуёсига кириб бориши ҳақида ўзиги хос кузатишлари акс эттирилган.
-
Беғубор болалик
Гулбаҳор Ҳабибуллаева сўлим Косонсойдан. Шеърият бўстонида ўзининг 6eғy6op, ифорлари, ранглари билан пайдо бўлган бу ғунча ҳали кўп кўнгилларни ўзига ром этади деб ўйлаймиз. Бунга қўлингиздаги мўъжаз китобча далил бўлади. Ўқиб кўринг, шеърларининг ранг- бар англиги, ўзига хослиги эътирофга сазовор. Ҳатто китобнинг сўнгги варақларидаги шеърлар, топишмоқлар бошланғич синф ўқитувчи ва ўқувчиларига қўлланма сифатида асқотади. умидли қаламкаш Гулбаҳор синглимизга ижодий зафарлар, ғайрат ва омад ёр бўлишини тилайман.
-
Отажоннинг оташин қўшиқлари
Қоронғу тунларда осмонга боқсангиз унинг ҳадсиз-худудсиз пештоқларида милтиллаб турган беҳисоб юлдузларга кўзингиз тушади.
-
ФИЛ ВА ЛАЙЧА
Улуг рус масалчиси Иван Андреевич Крилов уз ижодн, улмас асарлари билан фа^атгина рус адабиётидагнна эмас, балки умумжа^он адабиётида юксак урин тутувчи, умум- башар маънавият хазинасига бебаз^о дурдоналар цуша ол- ган улкан санъаткордир. И. А. Крилов 1769 йилнинг 2 февралида одднн рус дар- бий хизматчиси оиласида тугилган. Ёшлигидаё етим цол- ган булажак шонр огир машацзуатли хает йулинп босиб утдн. У дастлаб оддий ндора хизматчиси булиб ншлади, крепостной Россиясининг огир музнтини бошидан кечиради, жодил ва мустабид помешчикларнинг зулми остида эрил ган меднаткаш хал!{нинг аянчли аз^волини уз кузи билан куради. Ёщ-Криловда халцнинг огир аз^волига ачиниш, помешчикларнинг зулм-истибдодига нороэилнк зислари пайдо булди. Ёшлигидан адабиётга зрззиццан Крилов уз фикр ва туйгуларини адабий асарлар ор^али нфода зуилишга ннтп- лади. У дастлаб драматург сифатида таннлади. «Кофе пи- ширупчи циз», «Филомела», «Дазслиздаги цаламкаш каби комедияларида крепостнойлик з^уцу^н остида эзилган мез- наткаш халцка узининг мехр ва муносабатнни баён цилади, бонларнннг зуравонликларннн цаттпц зажв остига оладн. Аммо унннг з^ацицатни тасвирловчи комедиялари з(укмрон- ларга ёцмайди, улар сазана юзинн курмайди. Шундан сунг И. А. Крилов уз фикр ва гояларини таргиб цилит учун бошка воснтадан — матбуотдан фойдаланишга з^аракат ци- лади — у зкурналистика билан шугуллана бошлайди. Крилов Петербургда «Арвоз^лар почтаси», «Томошабин», «Санк- Петербургский Меркурий» деган зкурналлар нашр этади... Мазкур зкурналларда у талантли публицист сифатида уз мазрлалари, шеърлари, реценэиялари билан актив цатна- шади.
-
МАРШАЛ
Инсон умрининг айрим й игл лари унгинг таддирида чудур из колдиради. Йшлар хаётининг бундай йиллари уларнинг Совет Армияси сафида хизмат нилиш даврига тgтри келади. Кечаги Удувчи ва студентлар, ёш ишчи ва кол- хозчилар кунларнинг бирида арбий формами кийиб, солдат буладилар. Владимир Карповнинг «Ма!>шал иишони» номли романида ёш солдаглар, уларнинг орир ва шарафли^ хизматлари1 ^адида ran кетади.
-
Душман
«Душман» романи қаҳрамонлари Жўрабой, Турди, Норбувилар колхозга суқулиб кириб олган ёт унсурлар билан кескин олишувга кирадилар. Адолат учун бўлган кураш, янги даврнииг, озод ҳаётнинг ёрқин манзаралари ёэ\зувчи истеъдоди боис ушбу асарда бугун ҳам жарангдор ва таъсирчандир.
-
Ўғирланган болалик
Инсон умрини безашга арзигулик лаҳзалар кўпинча ҳаётнинг оғир, чигал нуқталарида кечади. Кечмиш ва ҳозирнинг муқобилияти, эзгулик ва ёвузликнинг тўқнашуви, содда ва оқкўнгил кишиларнинг қувончу ташвишлари акс эттирилган.
-
Ниқобсиз Амеriка ва бошқа манзилгоҳлар
Атоқли адиб Абдулла Қаҳҳор, устоз мунаққид Озод Шарафиддинов каби беназир сўз усталаридан ижод сирларини ўрганган ёзувчи Дадахон Нурий ўзбек ўқувчиларига ўзининг бир нечта бадиий асарлари ҳамда долзарб мавзудаги кўплаб публицистик чиқишлари орқали яхши таниш.
-
О Вселенной в двух словах
С момента публикации мирового бестселлера «Краткая история времени» профессор Стивен Хокинг внимательно следил за развитием астрофизики, пока наконец не назрела необходимость ввести широкую публику в курс того, что изменилось на переднем крае науки. Тем временем мы вплотную приблизились к пониманию природы Вселенной во всей ее сложности. В захватывающем диалоге с читателем, используя доступные для каждого формулировки, автор раскрывает суть квантовой механики, путешествий во времени, черных дыр и теории относительности.
-
Asrga tatigulik kun
Adibning "Asrga tatigulik kun" romani ma'naviy-ruhiy poklanish pallasida insonga o'z-o'zini anglash darsidan saboq berishi,shubhasiz.
-
Abdulla Avloniy. Turkiy Guliston yoxud axloq
Abdulla Avloniy merosining shoh asari sanalgan "Turkiy Guliston yoxud axloq" asari bo'lib, unda inson uchun muhim bo'lgan jamiki axloq-odob meyorlari, ta'lim-tarbiya masalalariga alohida e'tibor qaratilgan.