-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
МУҲАББАТНОМА
Ҳаёт йўлимда менга дуч келган ва тимсоли хаёлимда қолган кишилар ҳақида ўйлаганимда даставвал бундай дегим келади: у одам нуқсонлари билан бизга ўхшаш, аммо фазилатлари билан биздан фарқ қиларди, шу сабабли биз уни ҳурматлар эдик. Ш ундай ибратли кишилардан бири Чустий домла эди.
-
МУҲАББАТНОМА
Ҳаёт йўлимда менга дуч келган ва тимсоли хаёлимда қолган кишилар ҳақида ўйлаганимда даставвал бундай дегим келади: у одам нуқсонлари билан бизга ўхшаш, аммо фазилатлари билан биздан фарқ қиларди, шу сабабли биз уни ҳурматлар эдик. Ш ундай ибратли кишилардан бири Чустий домла эди.
-
МУҲАББАТНОМА
Ҳаёт йўлимда менга дуч келган ва тимсоли хаёлимда қолган кишилар ҳақида ўйлаганимда даставвал бундай дегим келади: у одам нуқсонлари билан бизга ўхшаш, аммо фазилатлари билан биздан фарқ қиларди, шу сабабли биз уни ҳурматлар эдик. Ш ундай ибратли кишилардан бири Чустий домла эди.
-
МУҲАББАТНОМА
Ҳаёт йўлимда менга дуч келган ва тимсоли хаёлимда қолган кишилар ҳақида ўйлаганимда даставвал бундай дегим келади: у одам нуқсонлари билан бизга ўхшаш, аммо фазилатлари билан биздан фарқ қиларди, шу сабабли биз уни ҳурматлар эдик. Ш ундай ибратли кишилардан бири Чустий домла эди.
-
-
МУҲАББАТ МУЛКИ
Ушбу тўпламни нашр этилишида яқиндан ёрдам берган Баҳодир А хусусий фирма раҳбари Аслам Маматқуловга муаллиф уз миннатдорчилигини билдиради.
-
ТВОРЧЕСТВО А.С.ПУШКИНА В 1830-Е ГОДЫ
Книга посвящена исследованию некоторых важных проблем творчества Пушкина 1830-х годов Несомненно, это особый период, требующий своего целостного рассмотрения Выделение в качестве предмета специального изучения именно этого хронологически строго обозначенного периода нуждается в объяснении
-
Муҳаммад Солиҳхўжа ва унинг "тарихи жадидайи Тошканд" асари
Муҳаммад Солиҳхўжа ва унинг "тарихи жадидайи Тошканд" асари
-
ЧЕЛОВЕК И ПИСАТЕЛ
«Удивительный Bit человечище и как раз из таких, в каких Русь нуждается» \ —писал М. Горький Антону Семенов» чу Ма ка ренко. Для того чтобы до конца понять всю значимость этой оценки, надо вспомнить, каким огромным содержанием было для великого писателя наполнено слово «человек», воплотившее все самое лучшее в мире: светлый разум, героическое, жизнеутверждающее начало, преобразующий действительность творческий труд.
-
-
ТИЛ-МИЛЛАТ ТАКДИРИДА
Юртимизнинг атоқли файласуф олимларидан бўлган Тохир Каримнинг "Тил-миллат тақдирида" номли ушбу рисоласи Ўзбек тилининг давлат тили мақомини олганлиги 25-йилли-гига бағишланган бўлиб, олим тил тараққиётига нисбатан Ўзининг фалсафий талқинини берибгина қолмай, ўзи кўрган-билганларини ҳам ушбу рисолада батафсил ёритишга харакат қилган. Китоб ёшлар тарбиясида муҳим аҳамият касб этади, деган умиддамиз.
-
Тилак
“Адабиёт ” сўзининг асосини “одоб” ташкил этади. Қўлингиздаги китобни ўқиб, бунга яна бир карра ишонч \осил қиласиз: фикр-зикрлар камоли учун қайғураётган кекса қдлб ҳаяжонларидан баҳраманд бўлиш баробарида, Қадимдан мавжуд панд-насиҳат мавзусининг замонавий талқинини кўрасиз. Қуйидаги муваффақиятли нуқталар сизни ҳаяжонлантирса ажаб эмас.
-
-
Мавхумлик илдизи
Хаётда %ар кимнинг уз фикри, уз к,арашлари, уз урни бор. Инсон деган мацомга эры шиш учун оц-чорани таниш, х;аёт суцмоцларини кезиш, кечинмаларни эса уз вужудидан утказиш керак. Турдиали Жумабоев .\ам х,ар бир одам бетакрор ик,тидор эгаси эканлигини, турмушда учраб турадиган камчиликларнинг, мавхумликнинг илдизи цаерда эканлигини уз цараииари билан пицлил цилади. Азбатта бу — муаллифнинг шахеии фикрлари. Турдиали Жумабоевнинг «Мавхумлик илдизи» китоби сизнинг хукмингюга .\авола этиляпти ва албатта манзур булади, деган умиддамиз.
-
ПАСТДАРҒОМЛИК ФИДОЙИЛАР ҲАҚИДА ҲИКОЯЛАР
Паст Дарғом юртимизнинг энг кўҳна гўшаларидан бири ҳи собланади. Қадимдан туманнинг бепаён яйловлари ярим кўчманчи чорвадорлар учун кулай бўлган бўлса, унумли тупрокли суғорма ерларида ўтроқ деҳқонлар кўним топганлар. Жумладан, милоднинг V асрида қурилган минтақамиздаги энг йирик ирригация иншоот ларидан бўлган Дарғом канали ҳам боболаримизнинг матонати, чи дами ва она ватанига нисбатан чексиз мухаббатининг тимсолидир. Туман ҳудудида ўтказилган археологик тадқиқотлар жараёнида Бақироқ тепа, Бел тепа, Қала тепа каби кўплаб тепаликлар ўрганилган ва улар қадимда "Буюк ипак йўли "да жойлашган йирик хунармандчилик ва савдо марказлари бўлганлиги исботланган.
-