-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Ўнта негр боласи
Ушбу асарда бир-бирига ҳеч қандай алоқадор бўлмаган ўнта одам хилват оролдаги уйга келади. Сирли таклифнома билан уларни бу ерга ким чақирди? Яхши детектив ихлосмандларининг юраги дарров шув этиб кетадиган манзара. Дунёдан ажраб қолган бўм-бўш орол, кўп хонали, зимистон йўлакли катта сирли уй ва Занжилар оролининг соҳиби таклифига кўра уйга келган ўнта мутлақо нотаниш, бир-бирига ўхшамаган ўнта одам. Бу ерда уларни қулай шарт-шароитлар, мазали таом ва шинам ётоқхоналар кутиб турибди. Лекин ҳавас қилгудек меҳмондўстлик тез орада саробга айланиб, меҳмонлар савдойи қотил қурган тузоққа тушиб қолгани маълум бўлади.
-
Юсуф ва Зулайхо
Олорким эрдилар баҳри маоний, Ўқуб авроқи ваҳйи осмоний. Жаҳон таърихини қилғонда оғоз, Бу навъ ўлдилар Одамдин хабарсоз- Ки, чун чашми ниҳонбини очилди, Онго авлоди барча жилва қилди. Тамоми анбиё сафлар тузуб чуст, Оёқ устида ҳар саф юрдилар руст. Туруб ҳар жонибида авлиё ҳам, Тузуб ўз ерларида сафни маҳкам.
-
Баҳористон
Шарқ адабиётининг мумтоз шоири, буюк сўфий, шайх Абдураҳмон Жомий Навоий ҳазратларининг дўсти, замондоши, маслакдоши, шу қаторда ўзбек ва тожик халқларининг маънавий устози ҳамдир. Унинг «Баҳористон» асари замонлар оша яшаб келаётган абадий ибратлар, ҳикматларни ўз ичида жамлаб, иймонга, эъти қодга, покликка, адолатта, муҳаббатга чорлаётгани, ҳикоятлари ҳануз мутолаа қилувчига улкан саодатли руҳият бағишлаётгани билан бебаҳодир.
-
Ота
Одатда бирор китобга аннотация ёзар эканмиз, ёзувчининг маҳоратию асарнинг тарбиявий аҳамияти ҳақида тўхталамиз. Бу гал ёндашувни ўзгартириб, савол билан бошлаймиз. Хўш, ўқувчи нега қимматли вақтини сарфлаб, ушбу китобни мутолаа қилиши керак? Бизнингча... Биринчи сабаб – ёзувчининг машҳурлиги, муаллифнинг бундан аввалги китоблари нафақат ўқувчилар, балки адабий танқидчилар томонидан ҳам жуда илиқ кутиб олинган. Тили, услуби, замон ва макон тушунчалари ўқувчини, сўзсиз, «асир олади». Иккинчи сабаб – мавзунинг оригиналлиги. Ижтимоий енгил-елпиликдан узоқлиги асар номидан ҳам билиниб турибди: «Ота», «барча оталарга бағишланади». Демак, оталик ҳисси, оталик бурчи, оталик ҳукми, оталик сўзи... Учинчи сабаб – романнинг ҳажми. Асар катта эмас, аммо воқеалар бир инсон умрига тенг. Дастлаб уруш ўчоғида тириклик учун кураш тасвирланса, ниҳояда осуда осмон остида омонатни топширишга тайёрлик манзараси юз очади. Туғилиш ва ўлим – бу оралиқда инсон эмас, ота – ким?
-
КРЕМЛЬ САЛТАНАТИ
Шу масъулиятли паллада, ўз давлатчилигимизни тиклаётган онларда биз учун элимизнинг тарихий давлатчилиги тажрибасига таяниш муҳимдир. Шунингдек, Ўзбекистон Президенти Ислом Каримов ҳақли таъкидлагани каби: «Ўзбекистон бошқа давлатлар тараққиёти жараёнида тўпланган ва республика шароитига татбиқ қилса бўладиган барча ижобий ва мақбул тажрибалардан шак-шубҳасиз самарали фойдаланади». Хатоларини эса такрорламасликка ҳаракат қилади, деган умидимиз бор. Қўлингиздаги «Кремль салтанати» китоби ана шундай сабоқ бера оладиган асардир. У совет тузуми ҳақида хорижлик шўрошунос А. Авторхонов ёзган «Ҳокимият сир-асрорлари», «Сталин ўлимининг сирлари», «Партократия» каби китобларнинг биридир.
-
Кўнгил дaрди
Абдураҳмон ал-Хомисий мисрлик шоир ва прозаик, драматург ва кинорежиссёр бўлиб, қатор асарларида урушни қоралаб, истибдодни фош этган тараққийпарвар санъаткордир Қўлингиздаги мажмуа ижодкорнинг турли йилларда ёзилган шеърларидан ташкил топган.
-
Urush va tinchlik 1-2- kitob
Bu kitob faqat urush yohud tinchlik haqida emas. Unda mavzular qamrovi- odamlar qismati, ularning taqdiri, o'ylari, qarashlari va ayni paytda bo'layotgan jarayonga munosabati kitobxon e'tiboridan chetda qolmaydi.
-
Charli va shokolad fabrikasi. Mafin va uning do`stlari
Roald Dalning mazkur ertak-qissasi kambag‘al oila farzandi bo‘lgan kichkintoy Charli Baketning mashhur va g‘ayrioddiy qandolatchi janob Vonkaning shokolad fabrikasida boshidan kechirgan sarguzashtlari haqida. Enn Xogartning «Mafin va uning do‘stlari» asari esa oqko‘ngil xo‘tikcha Mafin va uning do‘stlari haqidagi qiziqarli va ajoyib hikoyachalardan tashkil topgan.
-
Гулистон Бўстон
Шарқу Ғарбда Саъдий, Шайх Саъдий номи билан шуҳрат қозонган, кўп халқларнинг улкан шоирлари ўзларига устоз деб билган мутафаккир санъаткорнинг асл номи Мушаррафиддин ибни Муслиҳиддии Абдуллоҳдир.
-
Pinokkioning boshidan kechirganlari
Bu kitob quvnoq, zehni o‘tkir, shaddod Pinokkio haqida. Pinokkio – yog‘och bola, yog‘och bolakay Buratinoning akasi. Akasi deyishimizning boisi, yog‘och bolani avval Karlo amaki topgan. E, ko‘p gapirib nima qilamiz, kitobni o‘qing, biram maza qilasizki...
-
А. Довженко собрание сочинений. Том 3.
«Я абсолютно убежден, что сейчас я вступил в важнейший период своей жизни, иными словами, что сейчас моя творческая ценность, все то, что я ношу в себе, все, что продумал, претворил в образы, сформулировал в мысли,— наиболее значительно из всего, что я сделал по сен день». Эти слова были написаны А. Довженко в 1945 году, спустя несколько месяцев после окончания второй мировой войны. Двенадцать послевоенных лет были необыкновенно значительным и плодотворным периодом с биографии художника. В эти годы оп создал произведения, поражающие глубиной п многообразием проблематики, эстетическим совершенством.
-
Siyosatnoma
Mana to'qqiz asrdan oshibdiki, qo'limizdagi ushbu kitob turli tillarda ko'pgina xalqlarning amir-u umarolari, mutafakkir-u ijodkorlari, umuman, ziyoli ahli diqqatini o'ziga tortib keladi.
-
Cho'l bo'risi
Farangiston tog‘larida hali hech qachon bunday qahraton qish bo‘lmagan va bunchalik uzoq cho‘zilmagan edi. Tevarak-atrofda yashovchi jonivorlar uchun ham og‘ir davr boshlangan edi. Maydaroqlari to‘p-to‘p bo‘lib muzlab qolar, qushlar ham qahraton qish sovug‘iga dosh berolmay halok bo‘lib, qirg‘iy va bo‘rilarga yem bo‘lardi. Biroq ayoz va ochlikdan barchaning sillasi qurigan edi. Bo‘rilarning ham juda ozginasi omon qolgan, kulfat ularni bir-biriga yanada jipslashtirgandi.Kunduzlari yemish topish ilinjida ular yakka-yakka izg‘ir edilar.
-
Otalar va bolalar
Mashhur rus yozuvchisi I.S.Turgenevning o‘z davrida katta shuhrat qozongan ushbu “Otalar va bolalar” ro- mani rus adabiyotshunosligida yozuvchi ijodining cho‘q- qisi sifatida talqin etiladi. Adib bosh qahramon Baza- rov obrazida hurfikrlilik va yangilik sari intilish kabi fa- zilatlarni asaming asosiy g‘oyasi sifatida talqin etadi. Kitobdagi voqealar o‘sha davrda chiriy boshlagan jami- yatni shunchaki isloh etish emas, balki poydevorini tag- tugi bilan yo‘q qilib, yangisini barpo etish kerakligini ko‘rsatib beradi. Turgenev Bazarovdagi nigilizmni (barcha narsalarni inkor qilish) tasvirlash orqali rus yoshlariga xos xaraktemi ham namoyon etgan. Kattalarni hurmat, kichiklarni izzat qilishga o‘rgatuvchi ushbu asar mutolaasi kitobxonga zavq bag‘ishlaydi, degan umiddamiz.
-
Diyonat
Отахузи миллионер раисларга хос вихор ва дабдаба билан к^уадисдан «бостириб» келди. Домла Шомуродов машина овозини эшитиб йутала-йутала кучага чикданида дарвоза олдида бири о к,, бири х^аворанг иккита «Волга» к;атор турарди. Кетма-кет «Газик» келиб тухтади.
-
Yigirma yildan so'ng
Politsiyachi posbon ko‘chadan vajohat bilan o‘tib borardi. U yakkam-dukkam uchraydigan yo‘lovchilarni hayratga solish uchun ataylab vajohatli ko‘rinayotgandir, balki bu unga odat bo‘lib qolgandir. Havo nam, hali soat kechki o‘n bo‘lib ulgurmagan esa-da, qattiq esayotgan shamoldan yomg‘ir hidi kelardi, ko‘chalar deyarli bo‘m-bo‘sh edi.