-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Афғон шамоли
Ҳикмат келмади, бориб одамларимизни топ, уларни ишга сол. Эргаш «дори»ни қачон ва ким орқали жўнатишини аниқла, иложи бўлса беш-ўн килограмм тозасидан олиб кел, - деб қўлига бир чангал доллар тутқазди. Рустам шу куниёқ Бишкекка учди. Самолётдан тушмасдан фикри ўзгарди. Ғофурнинг ҳаёти хавф-ҳатарда, Вадим Вольфовичнинг одамлари изига тушган. Қўлга олишса, ўлдириб юборишлари тайин. У Москвада узоқ қололмаслигини яхши биларди.
-
AФFOH ШАМОЛИ 4 КИТОБ
Менинг пойқадамим тегиб турган бу юртнинг ўзига хос удумлари, урф-одатлари мавжуд. Афғон хонадонларида ўғил бола туғилса катта байрамга айланиб кетади. «Яна бир жангчи кўпайди», дейишади. Инглизлар Афғонистон тупроғига қадам қўйган кундан бошлаб ҳозирга қадар бу удум сақланиб келмоқда. Бола туғилганлигини эшитган эркаклар чодир атрофига тўпланиб, милтиқ ва автоматлардан осмонга қарата 60-70 маротабадан ўқ узадилар. Ўғил туғилганлигини эшитган қўшни қишлоқдан ҳам эркаклар муборакбод этиш учун келишади.
-
Афғон шамоли учинчи китоб
Эшикдан унча йироқ бўлмаган тош устила ичкарига кириш учун Одиловнинг ишорасини кутиб ўтирардим. Соқчиларнинг қиёфасидан бу ерда кўнгилсиз воқеа бўлмаганлигини билиш қийин эмасди. Улар менга аҳамият беришмади. Синиққан кўзларини срга қадаб, йиртилиб кетган этикларининг учи билан майда тошларни тениб, айланиб юришарди. Юрагимдаги ҳаяжон ҳали-ҳануз босилмасди. Ва ниҳоят тўдабошининг овози қулоғимга чалинди.
-
Afandi latifalari
Янги уйланган кунлари Афанди тўқайдан ўтиб кетаётган эди, икки қароқчи йўлини тўсди, унинг ёнидан бир тийин чиқмагандан кейин, алам қилиб, кўп уришди, сўнгра, туя кўрдинг- ми, йўқ, деб қўйиб юборишди. У кетгандан кейин, ўғрилар гумонсирашиб кетидан боришди, нима дер экан, деб туйнукдан қулоқ солишди. Афанди хотинига шундай деб мақтанар эди: - Тўқайдан ўтиб келаётган эдим, бирданига саккизта қароқчи чиқиб йўлимни тўсди.
-
Адолат тарозиси
Тарихда ном қолдирган буюк шахсларнинг ҳаёти ва фаолияти ҳамиша турли афсонаю ривоятларга кўмилган бўлади. Машҳур ҳукмдору амир-амалдорлар ҳам бундан мустасно эмас. Ушбу тўплам Искандар Зулқарнайн, Анушер- вони одил, Хисрав Парвез, Ҳорун ар-Рашид, Махмуд Ғазнавий, Амир Темур каби жаҳоний шуҳратга эга салтанат соҳиблари, Бузургмеҳр, Жаъфар Бармакийдек донишманд вазирлар, баъзи ҳокиму амирлар тўғрисидаги ибратли ҳикоят ва ривоятлар асосида тузилди.
-
Танланган асарлар 1-жилд. Адолат манзили
Бибисора момо Бетеран чолни кутавериб, кўзи илинган экан, бир маҳал эшик қўнғироғининг овози қулоғига чалинди. Момо чўчиб уйғондию «ҳозир- ҳозир», деганича ўша томонга пилдиради. Лекин йўлакка чиқиб қараса, эшик эмас, телефон экан. Худди ёв қувгандай бетиним, асабий жиринглаяпти.
-
Аз и Я
Книга "Аз и Я" посвящена письменным помятникам славянской и тюркской древности. Жанр ее можно определить так: история глазами поэта. Выводды книги побуждают к спору. Отдельный положния дискуссионны.
-
Soyalar o'yini
Ushbu asarda bir qancha insonar hayotiy kechinmalari aks ettirilgan. Asar ktng kitobxonlar ommasiga mo'ljallangan.
-
Адашганлар
Дунёда пулдан, бойликдан-да азизроқ, қимматлироқ бўлган умуминсоний туйғулар борки, уларни фақат идрок қилмоқ керак. Булар соф севгига садоқат, Ватанни севиш, ўз элини эъзозлаш, ўзи ea яқинларининг тақдирига бефарқ бўлмаслик кабилардир. Бироқ баъзи юртдошларимиз ана шу муқаддас туйғуларни тўла англаб етмай, гоҳида билиб-билмай, ҳаёт йўлларида ҳамон адашмоқдалар. Натижада ҳаётнинг аччиқ ва чиркин, кўнгилсиз кўланкаларида қолиб, шафқатсиз тақдир гирдобига тушиб қолмоқдалар.
-
Адашган автобус
Қўлингиздаги асар нафақат автобус ҳайдовчилари ва йўловчилари, балки ўз ҳаёт йўлида қоқилган замондошларимиз ҳақидадир. Дарҳақиқат, баъзи ҳамюртларимиз енгил ва осон пул топиш мақсадида Ватанини тарк этиб, ўз инсоний қадрларини ерга урмоқдалар. Қонунсиз тарзда юртдан чиқиб кетган ватандошларимиз хорижда қора ишларга жалб этилиб, айрим ҳолларда қул сифатида камситилаётганлиги ҳам сир эмас. Афсуски, бойлик, мўмай даромад кетидан қувганлар орасида хору зор бўлиб қайтаётганлар ёки фарзандларини тирик етим қилиб, оиласини тақдир ҳукмига ташлаб кетаётган фуқароларимиз ҳам бор.
-
Тахаллуслар
Ўзбек адабиётшунослигида адабий тахаллус масаласи тадқиқот объекти сифатида атрофлича ўрганилмаган. Бироқ бу адабий тахаллусга доир умуман иш қилинмаган экан, деган хулосага олиб келмаслиги лозим.
-
Yovvoyi yo'rg'a
Kanadalik adib Seton Tompsorming «Yovvoyi yo'rg'a» kitobida mushuklar, quyonlar, tulkilar, bo‘rilar, ayiqlar, otlar... deyarli barcha - barcha jonivorlar obrazi bor.
-
Yaxshiyamki, hayotimda yo‘qsan
Bu dunyodagi birdan bir yagona sinovingiz — о'zingizdir... Qanday azoblarga, mag 'lubiyatlarga, ayriliqlarga duch kelishingizdan qat’iy nazar, kimgadir borligingizni eslatish uchun о ‘zingizni charchatmang...
-
Gulnor pari
“Gulnor pari ” dostonining ushbu nusxasi xalqimizning mashhur baxshisi Muhammad Jomurot o‘g‘li Ро'lkan shoir (1868-1937) tomonidan kuylangan. Nashrga tayyorlash ishlari esa Muhammadnodir Saidov va Zubayda Husainova tomonidan amalga oshirilgan
-
100 Mumtoz faylasuf
К^улингиздаги китобда жаз;он фалсафасининг XX асргача яшаб ижод калган мумтоз вакиллари х;аёти ва куйма фикрлари имкон даражасида жамланган. Мажмуа нафак;ат фалсафа ихлосмандлари, балки укувчиларнинг кенг оммаси учун ^ам тушунарли, фойдали ва к^зи^арли булади деб умид к;иламиз. Чунки мажмуадаги ибратли х;аёт йуллари ^ак;идаги маълумотлар ва пурмаъно фикр- лар узини узи ислох; к;илиш истагида булган, х;ак;ик;ат- нинг ранг-баранг манзараларидан завк; олишга к;одир х;еч бир кимсани бефарк; к;олдирмайди. Дунё тафаккур хазинасидан бир заррасига китоб жавонингиздан ва, албатта, к;албингиздан жой ажратиш к;арорини к;абул к;илганлигингиз муборак булсин!
-
Quyosh barbir chiqaveradi
Yigirmanchi asr jahon adabiyoti xazinasiga durdonalar qo’shgan amerika yozuvchisi Ernest Xeminguey o’z asarlarida zamonning muhim muammolarini ko’targan, burjua olamining illatlarini haqqoniy ko’rsatgan buyuk san'atkor edi. U “Quyosh bari bir chiqaveradi" ("Fiesta") romanida g’arbdagi maktab bo’sag`asidan birinchi jahon urushining qonli girdobiga tashlangan avlodning zavolini, g’am-tashvishlarini, fojiaviy qismatini mohirona tasvirlagan.