-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
SHOIRNING TO’YI Kechagi kundan rivoyat
Shaharning qoq markazidagi bu koshonani bino etishda urushdan keyingi yillar harbiy asirlarmi, allaqanday ajnabiylarmi qatnashgan, degan gap yuradi. Tarix, kechagi kun — bamisoli serishva jonon, har kim uni ta’biga moslab olaveradi; davr shamoliga qarab o‘zgaravergani sayin chin haqiqatni aniqlash mushkullashib boradi.
-
ЖАННАТ ЎЗИ ҚАЙДАДИР
Эркин Аъзамнинг ушбу китобига унинг асосан кейинги бир йиллик ижодий махсули жамланди. Турли жанрга мансуб бу асарларни замон ва замондошлар қақидаги безовта ўйлар бирлаштириб туради. Тўпламдан, шунингдек, адибнинг «Тафаккур» журналига мўлжаллаб ёзган публицистик иқралари ҳам ўрин олган.
-
CHAPAKLAR yoki CHALPAKLAR MAMLAKATI
Sizu biz bu tuzumning nimaligini bilamiz, albatta — non-namagini yeb katta bo‘lganmiz. Ammo hozir ko‘z o‘ngimizdagisi butkul bo‘lakcha edi. O’ziga xos. Avvalgilariga o‘xshamas. Bu mamlakatda shu tuzumning otasi ham, onasi ham, sohibu rahnamosi ham birgina kishi — tamal toshini qo‘ygan ham o‘zi, barpo etgan ham o‘zi, o‘lgudek bahramand bo‘lib kelayotgan ham o‘zi.
-
ЧАПАКЛАР ёки ЧАЛПАКЛАР МАМЛАКАТИ
Сизу биз бу тузумнинг нималигини биламиз, албатта — нон-намагини еб катта бўлганмиз. Аммо ҳозир кўз ўнгимиздагиси буткул бўлакча эди. Ўзига хос. Аввалгиларига ўхшамас. Бу мамлакатда шу тузумнинг отаси ҳам, онаси ҳам, соҳибу раҳнамоси ҳам биргина киши — тамал тошини қўйган ҳам ўзи, барпо этган ҳам ўзи, ўлгудек баҳраманд бўлиб келаётган ҳам ўзи.
-
DAHSHAT
Yaqin ikki haftadan beri ko‘z ochirmayotgan kuzak shamoli yaydoq daraxtlar shoxida chiyillaydi, g‘uvillaydi; tomlarda vishillaydi, yopiq eshik va darchalarga bosh urib uf tortadi.
-
KECHA VA KUNDUZ
Muhabbatning saroyi keng ekan, yo‘lni yo‘qotdim-ku, Asrlik tosh yanglig‘ bu xatarlik yo‘lda qotdim-ku. Karashma dengizin ko‘rdim, na nozlik to‘lqini bordir, Halokat bo‘lgusin bilmay qulochni katta otdim-ku.
-
КЕЧА ВА КУНДУЗ
Муҳаббатнинг саройи кенг экан, йўлни йўқотдим-ку, Асрлик тош янглиғ бу хатарлик йўлда қотдим-ку. Карашма денгизин кўрдим, на нозлик тўлқини бордир, Ҳалокат бўлгусин билмай қулочни катта отдим-ку.
-
-
Ёстиқ остидаги дафтарча
Вояга етиб армияга хизматига отландим. Поезд жўнаши олдидан онам қўйнидан кичкинагина шохи рўмолчани олиб авайлаб ечди-да, ичидаги бир дафтарни менга узатди.
-
ШИРИН ВА АРМОНЛИ КУНЛАР
Ўша куни ҳаётимдаги энг бахтли куним бўлса керак деб кутгандим. Интиқиб кутгандим... Малика билан учрашганимизга бир ой бўлиши керак эди. Асосийси эса ўша куни ёшларимиз ичида оммавийлашиб бораётган севишганлар байрами ҳам эди. Ушбу байрам баҳонасида Маликага янада яқинрок бўлиш, унга етишиш ниятим бор эди. Хуллас, байрам қилишга сабаблар сероб, ҳоҳиш бўлса бўлгани. Ҳоҳиш эса...
-
Баҳодир АБДУРАЗЗОҚ
Улар дарёдан ўтиб олганлариданоқ чек-чегараси йўқ саҳрога дуч келдилар. Ҳозиргина қўлбола солда ваҳимали дарё билан олиша-олиша қирғоққа қадам қўйганларида елкадан тоғ ағдарилгандек енгил тортган бўлишса-да, бироқ лоп этиб пайдо бўлган тушуниксиз, дарёдан-да ваҳшатли бу сарғиш-қорамтир, тиккайган бута ҳам кўзга ташланмайдиган, кимсасиз кенглик олдида шунчалик ожиз ва ғариб эдиларки, асов дарёнинг туғёнларини енга олганлари туфайли қалбларида пайдо бўлган музаффарона масрурлик шамолга сочилган кулдек бир зумда тарқаб кетди.
-
Сочинения. Том 3
Действие происходит в стране берендеев в доисторическое время. Пролог на Красной горке, вблизи Берендеева посада, столицы царя Берендея. Первое действие в заречной слободе Берендеевке. Второе действие во дворце царя Берендея. Третье действие в заповедном лесу. Четвертое действие в Ярилиной долине.
-
Ничейная земля
Роман известного австрийского писателя рассказывает о судьбе молодого рабочего, который стремится любой ценой подняться на несколько ступеней выше по социальной лестнице. Автор убедитель-но разоблачает пропагандируемый на Западе миф о «классовом партнерстве» и «обществе равных возможностей». Роман отличают глубокий психологизм и внутренняя динамика повествования.
-
Антоновские яблоки
Творчество выдающегося русского писателя, замечательного мастера сло ва, высоко ценимое крупнейшими советскими писателями, прежде всего А. М. Горьким, представлено в сборнице избранными повестями и рассказами: «Антоновские яблоки», «Деревня», «Суходол», «Господин из Сан-Франциско», «Темные пллен» и др.
-
Золотая роза
Повесть «Золотая роза» Константина Георгие-вича Паустовского (1892-1968) основана на многолетних раздумьях художника над сложными проблемами психологии творчества и писательского мастерства. Работу над этой книгой писатель начал еще до Великой Отечественной войны и завершил ее в 1955 году.
-
В самых дальних странах дальнего востока
Книга известного польского журналиста, писателя и неутомимого путешественника Л. Воляновского в 1973 г. в Польше вошла в десятку лучших книг года. В ней автор описывает свои впечатления от очередной поездки в такие удаленные от нас районы Азин, как Калимантан, Гонконг, Таиланд, Бруней и т. д. На страницах этой книги читатель вместе с авто-ром пройдет по улочкам небольшого городка Корат в Таиланде, посетит «Город за стеной» в Гонконге, заглянет в древние пещеры Калимантана и осмотрит «длинные дома» даяков.