-
Oliy matematika
Darslik ikki bobdan iborat bo'lib, uning birinchi bobi ehtimollar nazariyasi va matematik statistikaning asosiy tushunchalariga bag‘ishlangan. Darslikning ikkinchi bobi ommaviy xizmat ko‘rsatish nazariyasining asosiy tushunchalari, natijalari hamda tadqiqot usullarini o‘rganishga bag'ishlangan.
-
Спорт сохасидаги илмий тадкикртлар
Жисмоний тарбия институтлари ва педагогика олий укув юртлари жисмоний тарбия факультетлари магистрантлари учун мулжалланган ушбу дарслик дастурга мувофик. яратилган булиб, дарсликда жамланган материаллар бошловчи олимга спорт сохасида илмий-тадк.икртлар утказиш усулияти ва уни ташкил этиш масалаларида ёрдам беради. Дарсликдан нафакат магистрантлар, балки аспирантлар, илмий ходимлар, талабалар ва укитувчилар, шунингдек, тренерлар, етакчи илмий-тадкикрт ходимлари хам фойдаланишлари мумкин.
-
Спорт физиологияси
Спорт физиологияси одам умумий физиологиясининг бир қисми бўлиб, висмоний тарбия ва спорт билан шуғулланивда организда юзага келади- ган физиологик ўзгаришларни аниқлав васкул фаоли тининг организм- га ижобий таъсир кўрсатиш йўлларини белгилаш билан шуғулланади. Укукий физиологиядан билимга эга булкай туриб бу вазифаларни ҳал эти мумкин эмас. Шунга асосан, ҳозирги вақтда "Одам мускули фаолиятининг физио- логияси билан таниш бўлмаган жисмоний тарбия ўқитувчисини ёки спорт тренерини тасаввур этиб бўлмайди.
-
ГАНДБОЛ
Ўзбекиситон Республикаси тараққиётида халқи мизнинг бой Мегънавии салоҳияти умуминсоний қадриятларига ҳамда ҳозирги замон маданияти, иқти содиёти, илм-фани ва технологиясининг сўнгги котуқ ларига асосланган мукаммал таьлим тизимини барпо этиш долзаро аҳамият касб этади. Шу муносабат билан Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлисининг 1997 йил 29 августдаги ІХ сессиясида «Таълим тўғрисида»ги қонун ва Кадрлар тайёрлаш миллий дастури қабул қилинди. Юртбошимиз Ислом Каримов ташаббуси билан дунёга келган таьлимнинг «ўзбек модели» тараққий эттан MaMλακαΤλάрнинг мутахасислари томонидан эътироф этилмоқда.
-
Физикавий ва коллоид кимё
Ушбу дарслик олий ўқув юртларининг кимёдан ихтисос бермайдиган факултетлари бакалавр-талабалари учун ёзилган бўлиб, унда физикавий, коллоид ва юқоримолекуляр бирикмалар кимёсининг принципал масалалари; моддаларнинг агрегат ҳолати, термодинамика асослари, эритмалар, электрокимё, коллоид-дисперс ва дағал-дисперс сисгемаларнинг физиккимёвий хоссалари, юқоримолекуляр бирикмаларнинг асослари тирик организм ва биологик объектлардаги жараёнлардан мисоллар келтириб баён қилинган.
-
-
Bioorganik kimyo
Tibbiyot fanining yanada rivojlanishi, shifokorlik kasbiga bolgan talabning oshishi tibbiyot ta’limi sistemasida organik kimyodan bioorganik kimyoga o ‘tishni taqozo etdi, binobarin bioorganik kimyo yuqori malakali shifokorlarni tayyorlashda zamon talablariga javob beradi.
-
Kimyo o'qitish metodikasi
Ushbu darslikda umumiy o'rta ta'lim maktablari, akademik litsey va kasb-hunar kollejlaridagi kimyo fanlarini o'qitish metodikasining muhim masalalari bayon qilingan. Darslik boblarida asosiy e'tibor an'anaviy o'qitish usullarini takomillashtirishga, axborotlashtirish va innovatsion texnologiyalar vositasida kimyo fanining muhim mavzulari bo'yicha mashg'ulotlar o'tkazish metodikasidan dars davomida foydalanishga qaratilgan.
-
Kimyo
Ushbu darslikda yoritilgan mavzular O'zbekiston Respublikasi Oliy va o'rta maxsus ta'lim vazirligi tomonidan akademik litsey va kasb-hunar kollejlari uchun tasdiqlangan o'quv dasturi asosida yozilgan. Darslik ikki qismdan iborat bo'lib, anorganik va organik kimyoni o'z icruga oladi. Unda har bir mavzuning mazmuni va maqsadi to'liq ochib berilgan. Darslikdan akademik litsey va maktab o'quvchilari o'qituvchilar hamda shu fanga qiziquvchilar ham foydalanishlari mumkin.
-
-
Qishloq xo`jaligi mashinalari
Darslik respublikamiz dehqonchiligining hamma sohalarida qo`llanilayotgan texnologiyalarni mexanizatsiyalash uchun ishlatilayotgan nazariy asoslash negizlari keltirilgan
-
Педагогик маҳорат
Дарсликда педагогик маҳоратнинг назарий– методологик асослари, мазмуни, функцияси, таркибий қисмлари, уларнинг вазифалари, ўқув– тарбия жараёнини бошқаришда ўқитувчи ва тарбиячи маҳорати аниқ далиллар орқали ёритилган.
-
Конститутциявий хукук асосллари
Sizning qo‘lingizda murakkab, ko‘p qirrali va qiziqarli huquqlar dunyosi to‘g‘risida ma’lumot bеruvchi kitob turibdi. O‘zbеkiston Rеspublikasida mustaqillik e’lon qilinishi va suveren demokratik davlat qurilishining yuridik asoslari – davlat va shaхs o‘rtasida o‘zaro munosabatlarni bеlgilab beruvchi qonunchilik va huquqshunoslik poydеvorini shakllantirishdan boshlandi. Shuning uchun ham fuqarolar tomonidan qonunlarning ijrosi ongli ravishda va qonun asosida amalga
-
KONSTITUTSIYAVIY HUQUQ
‘zbekiston Respublikasining huquqiy fanlar tizimida “Konstitutsiyaviy huquq” fani alohida o‘rin tutadi. Chunki, bu fan orqali huquq tizimida yetakchi huquq hisoblanuvchi “Konstitutsiyaviy huquq” o‘rganiladi. Konstitutsiyaviy huquq yetakchi huquq tarmog‘i bo‘lishi bilan birga, alohida, o‘z predmetiga ega huquq tarmog‘i hamdir. Konstitutsiyaviy huquq normalari jamiyatdagi eng muhim ijtimoiy masalalarni, ularning asoslarini tartibga soladi. Bular xalq hokimiyatchiligini amalga oshirish jarayonidan kelib chiqadigan “fuqaro-jamiyat-davlat” o‘rtasidagi munosabatlar hisoblanadi
-
Давлат ва асосллари
Узбекистон Республикаси ЧYJ<YP ижтимоий-сиёсий ИСЛОJ\отлар даврини бошидан кечирмокда: Узбекистон Республикаси ЧYJ<YP ижтимоий-сиёсий ИСЛОJ\отлар даврини бошидан кечирмокда: мамлакат ИI<;I1fсодиёти бозор муносабатларига угмокда; жамиятда умуминсоний IQIДриятлар борган сари кYnpoк; к;арор топмокда; шахс ~ари ва эркинликларини, шаъни ва IQIДр-к;имматини J\ИМОЯ к;илиш давлатнинг бурчига аЙЛанмокда. Республикада демократик x;yI<yк;ИЙ давлат барпо этиш Ба адолатли фук;аролик жамиятини к;арор тоnтириш жараёни кечмокда. Ушбу угиш даБрида фук;ароларнинг x;yI<yк;ИЙ маданияти даражасини ошириш, уларнинг давлат, J\YI<YI<;, к;онунийлик, J\YI<YI<;-тартибот J\3к;ида энг зарур билимларга эга булишидан иборат М)'J\ИМ вазифа юзага келди. 1997 йилда Олий Мажлис к;абул к;илган Жамиятда ~Й маданиятни юксалтириш миллий дастури ана шу умумдавлат цзмиятига молик Базифани бажаришга к;аратилгандир. ИI<;I1fсодиёти бозор муносабатларига угмокда;
-
Звук Слушать,слышать,наблюдать
Эту работу по праву можно назвать введением в методологию звуковых исследований. Мишель Шион - теоретик кино и звука, последователь композитора Пьера Шеффера, один из первых исследователей звуковой фактуры в кино. Ему принадлежит ряд важнейших работ о Кубрике, Линче и Тати. Предметом этой книги выступает не музыка, не саундтреки фильмов или иные формы обособления аудиального, но звук как таковой.