-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
АХ,ЛОК-ОДОБ САБОКЛАРИ
Узбекистоп мустакиллмгн туфайли млмлакатимиэ растила каттл фзгарншлар рун бермоцла. Мустацнл-лик шарофатн билам миллим цадриятларкмнз цанта тнклаинб, буюк алломаларнммз — А\мад Яссавнй, Ба-^оудднн Пацшбанд, Исмоил Ал-Бухорнй, Амир Темур, Улугбек кабм смммолариимг хаёти ва фаолиятнга болтан цнанкмм! ортиб бормоцда. Узбек халцининг миллим урф-олатларн, ампнкса маьмавмятпммзминг асиси б^дглн инсоиим фазилатллр ь^амта тикланмоцда. Бу сосала узбек хал^н лавлатимнзнннг буюк келажагн, миллим калрмятларнммчнинг равмакн бораснда исти^лол йулндан ладил одим ташламоцда. Янги, адолатли жа-мият ^уриш учуй ахлоц-одоб хацндаги билнмларни чу-курлаштмрмокда.
-
АХМАД АЛ-ФАРРОНИЙ хаёти ва ижоди
Фарго на водийси Марказий Осиёнинг энг кддимги улкаларидан биридир. У узининг гузал табиати, бой маданияти ва бетакрор тар их и га \ам эга. Археологи-яда Фаргона водийсида бир миллион йилдан буён а\оли яшаганлиги \акида хулосага келинган. Хусу-сан, Сух туманидаги Селунгур горидан топилган «Фергантроп» шу хулосага асос булади. (У.Исломов). Фаргона водийсида аникданган маданият кушдикда-ри милоддан аввалги III минг йилликнинг охирла-рига тааллукди. Шу даврда деворлар билан уралган кишлокдар пайдо булган. Бу Марказий Осиёда энг кддимги ша^арлар вужудга келиш жараёнинингбош-ланиши эди, дейиш мумкин.
-
АДОЛАТ МАНЗИЛИ
Ужбекистон халқ ёзувчиси Одил Еқубовнинг мазкур китоби адибнинг ўзига хос танланган асарлари бўлиб, унинг таваллуди- нинг 70 йиллигига бағишлаб нашр этилмоқда. Бу китобга Одил £қубовнинг сўнгги йилларда яратган янги асари — с Адолат манзили» кирган.
-
ИБРАТЛИ ХИКОЯТЛАР ВА ХИСЛАТЛИ ХИКМАТЛАР
Мазкур китобда хазрат Алишер Навоийнинг «Хамса», «Носойим ул мухаббать ва «Лисонут-тайр» асарларидаги айрим хикоятларнинг содда насрий баёни, шунингдек, мутафаккир шоирнинг хикматли сузларидан мамуналар берилди.
-
Сенсан севарим
Ўзбек адабиёти тарихида ўзининг гўзаллик тараннумидан иборат бўлган ғазаллари билан катта шухрат қозонган Лутфий ижодиёти бебахо сўз хазинасидир.
-
АЯМАЖУЗ
У ш бу к и то б ч ага ёзувчи О д и л Е қубовн и н г янги ҳ и к о я л а р и ки р ган . У л ар д ан бири — « А ям аж у з» д а қилиғи, хатти-ҳаракатлари қишнинг охирги кун- л а р и д а к е л а д и га н қ о р а с о в у қ қ а ўх ш аш киш и- л ар н и н г т а қ д и р и б и л ан тан и ш аси д ҳ а м д а орам и з- д а ҳ а м о и ш у н ац а о д а м л а р бор экан л и ги н и билиб оласиз.
-
-
-
-
Қулаётган тоғлар
Асар буюк адиб ва дишманднинг авлодларга сўнгги васиятидай ўқилади. Зуллисонайн адиб бу романини рус тилида ёзди.
-
БАДИИЙ АДАБИЁТ В А ТАСАВВУФ ТИМСОЛЛАРИ
Ушбу илмий монография давлат илмин-техннка дастурлари доирасида Тошкент давлат шаркшунослик инеттутида фаолиж юритувчи ОТ-Ф8-138-“Тасаввуф адабибти лингвоттикасн (форсим ва туркий манбалар асоеида)" ном ли фундаментал илмий-тадкико! лонихаси иштирокчилари томонилан яратилган. Ушбу китоб тасаввуф адабиёти тадкнкотчилари. кхлосмандлари. один укув юртларининг филология гаълим йуналншлари бакалавриат ва магистратура боскичи талабаларининг тасаввуф адабиётн буйича маълумотларини бойитади, деб уйлаймич.
-
ТАНЛАНГАН АСАРЛАР
Ўзбек халқи тарихининг сўнгги 130 йилга яқин даври «оқ» ва «қизил» салтанатлар таркибида кечди. Ўзбек диёрининг моддий ва маданий бойликларини талон-торож этишни ўз олдига мақсад қилиб қўйган чор ва совет давлатлари халқнинг шу даврда яшаган пешқадам вакиллари — уни ҳур ва озод кўришни истаган, шу йўлда фаолият кўрсатган кишиларни узлуксиз равишда маҳв этиб келди. Шундай мудҳиш сиёсат оқибатида авлодлар ўзбек халқи ичидан XX асрда етишиб чиққан буюк сиймоларни узоқ йиллар мобайнида билмай-танимай келдилар.
-
the history of middle-earth volume II the book of lost tales
Ïóáë èêàö èÿ âòîðîé ÷àñòè Ê íèãè Óòð à÷åííû õ Ñ ê àçàíèé îñóù åñòâë ÿ åòñÿ â ðóñë å òîé æ å äîêòðèí û è ñîãë àñí î òåì æ å ï ðèí ö èï àì, êîòîðû å áû ë è èñï îë üçîâàí û ï ðè ï óáë èêàö èè ï åðâîé ÷àñòè: îí è îï èñàí û â Ïðåäèñë îâèè ê ï åðâîé ÷àñòè, í à ñ. 10— 11. Îòñû ë êè ê ñîäåðæ àí èþ ï åðâîé ÷àñòè èìåþò âèä «I. 240», ê ñîäåðæ à-í èþ âòîðîé — «ñ. 240», çà èñêë þ÷åí èåì òåõ ñë ó÷àåâ, êîãäà ññû ë êà îòí îñèòñÿ ê îáåèì ÷àñòÿ ì, ê ï ðèìåðó, «I. 222, II. 292»
-
Книга Утраченных Сказаний 200
Âû äåðæ èòå â ðóêàõ êí èãó, êîòîðàÿ ï ðåäñòàâë ÿ åò ñîáîé ï åðâû é ï îë í û é ðóññêèé ï åðåâîä ï åðâîé ÷àñòè Ê íèãè Óòð à÷åííû õ Ñ ê àçàíèé Ä æ îí à Ðîí àë üäà Ðóýë à Ò îë êèí à (1892— 1973), àâòîðà âñåìèðí î èçâåñòí û õ ï ðîèçâåäåí èé: ñêàçêè Õ îááèò, ðîìàí à Âëàñòåëèí Ê îëåö , ìèôîë îãè÷åñêîé ýï îï åè Ñ èëüìàð èëëèîí è ìí îãèõ äðóãèõ .
-
Кеча ва кундуз
Муҳаббатнинг саройи кенг экан, йўлни йўқотдим-ку, Асрлик тош янглиғ бу хатарлик йўлда қотдим-ку. Карашма денгизин кўрдим, на нозлик тўлқини бордир, Ҳалокат бўлгусин билмай қулочни катта отдим-ку.
-
Религиозное и научное познание
Вопрос о соотношении религиозного и научного познания насчиты-вает не одно столетие. В монографии он рассмотрен в том числе на основе новых, не укладывающихся в традиционные представления, эмпириче-ских данных. Проводится сопоставление религии и науки как двух когни-тивных систем. На основе сопоставления и ряда доказательств авторы приходят к выводу об отсутствии принципиальных неразрешимых про-тиворечий между ними. Показан генезис расхождения религии и науки как конечный исторический этап в эволюции человеческого познания.