-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
„Chol va dengiz"
Dunyo miqyosida mashhur adib, „Nobel" mukofoti sovrindori Ernest Hemingueyning mazkur „Chol va dengiz" qissasida insonning ulug'ligi. undagi iroda va matonat. oqillik va azm-u qaroridan og'ishmaslik o'zgacha talqinda aks etgan.
-
Мамлук
Уиараго, Мамлук. Бундан бир ярим аср муқаддам усмонли турклар Шарқий ҳамда Ғарбий Грузиядан ёшларни ўғирлаб, Яқин Шарқ мамлакатларига олиб бориб сотишган. Уларни араблар мамлук деб аташган. Бу китобда қул савдоси ва ана шу мамлуклар ҳақида ҳикоя қилинади.
-
Биринчи қадам
Асарда ижтимоий ҳаётда ўз ўрнини топишга интилаётганлар... Эзгу орзуларини қатъият билан мақсадга айлантиришга иштиёқмандлар ҳақида сўз юритилган.
-
Bo'ron kampir
Ushbu kitobda aka-uka Grimmlarning saralangan ertaklari jamlangan. Ularni Grimmlar xalq og'zidan yozib olib, olmon adabiy till normalariga moslashtirgach, dastlab 1812-yilda chop ettirishgan.
-
Шукрона
Таниқли шоир Султон Акбарий ижодида ўзига хос икки фазилат алоҳида ажралиб туради: бу - тил равонлиги ва дилрабо озҳанглар жозибаси. Шоирнинг ҳеч кимникига ўхшамаган жарангдор сози тингловчида унутилмас завқ уйғотиши шубҳасиздир.
-
Alisa mo'jizalar mamlakatida
•AUsa mojizalar mamlakatida» deb umumiy nom berilgan mazkur kitobga biz bir qancha avlod vakillari sevib mutolaa qilgan va bugunning bolalari ham o'qishi kerak bo'lgan jahon adabiyotining eng sara ertaklarini jamladik.
-
Ҳафли қочоқ
Виноградская Э. Ҳафли қочоқ. Бу одам кечаси юриб, кундузи ухларди. Белини қисиб турган чарм тасмасини аллақачон ўрмонга, улоқтирган пойафзалини ҳам ечиб, оёк яланг борарди. йулдан адашиб кетмаслик учун у баъзан тўхтаб тунги овозларга узоқ-узоқ кулоқ солиб турарди.
-
Танланган асарлар
Уйғйн, Танланган асарлар. Очилмоқ истаркан лола дудоқлар, Жовдираб кўзларинг нечун ўйноқлар? Сўзла, кимни кутдинг дасталаб чечак, Бебаҳо гўзалим, тутғун келинчак? Майин ел шивирлаб бошингдан эсса, Рўмолинг пириллаб ўйнаб кетади. Чечаклар ўйнашиб йулингни тўсса, Этакларинг аста сийпаб ўтади.
-
Бермуд учбурчаги
«Нишонга теккан ўқ», («Еш гвардия» 1983 й.) «Хажв гулдастаси», «Қуллуқ» («Муштум кутубхонаси» серияси) тўпламлари чоп этилган. У Кашкадарё область мукофотининг лауреати. * Ҳозирда Ўзбекистон Ёзувчилар Кашкадарё область бўлимида ишламоқда.
-
Урушнинг аёлдан йирок, қиёфаси
Беларусь ёзувчиси, Нобель мукофоти совриндори Светлана Алексиевич каламига мансуб ушбу китоб хужжатли-очерк жанрида ёзилган булиб, унда Иккинчи жахон урушида катнашган аёлларнинг эркаклар билан ёнма-ён туриб курсатган жасоратлари, урушнинг дахшатли окибатлари хикоя килинади.
-
Ифтихор гуллари
Таниқли шоир Сотим Авазнинг ушбу тўпламига унинг ижодида янги бир йўналиш намоён этувчи манзумалари киритилган. Уларда инсоний қадриятлар, рухий ҳолатлар , фахру ифтихор туйғулари кенг қамров ва ҳажмда, қасидамонанд тарзда акс эттирилган.
-
Паганини қисмати
Дунёда шундай машхур сиймолар борки, улар хох бугунги кунда хаёт кечираётган булсинлар, турмушлари одамлариннг куз ўнгида, жамият орасида кечганига карамасдан, уларнинг хаёти, илмий ёхуд ижодий фаолиятлари борасида турли-туман миш-мишлар, овозалар, афсоналар юради.
-
AUsa mojizalar mamlakatida
•Alisa mojizalar mamlakatida» deb umumiy nom berilgan mazkur kitobga biz bir qancha avlod vakillari sevib mutolaa qilgan va bugunning bolalari ham o'qishi kerak bo'lgan jahon adabiyotining eng sara ertaklarini jamladik.
-
Тоглар олисдан куринади
Тарихий мавзу Мирмухсиннинг нстеъдодиии ёркин намоён килган мавзулардаи хисобланади. Адибга катта шухрат келтирган «Меъмор» романида йирик тарихий шахслар, саркардалар эмас, балки мехнаткаш, оддий меъмор образи яратилган. Х.аётини мухташам бинолар куришга багишлаган.