-
Menejment, tashkilot va boshqaruv
-
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
ПРАКТИКУМ ПО СОЦИОЛОГИИ
Издание включает в себя учебно-методические материалы для семинарских и практических занятий, схемы И таблицы, обучающие (дидактические) игры, вопросы для контроля и самоконтроля, темы докладов, рефератов и сообщений, методические рекомендации по организации самостоятельной работы студентов.
-
Управление знаниями: основы теории и практические задания
Управление знаниями: основы теории и практические задания haqida
-
И Н Н О В А Т О Р Л А Р
Компютер ва интернет замонамизнинг энг муҳим ихтиролари саналса ҳам, жуда кам одамларгина уларни ким яратганлиги ҳақида маълумотга эга. Агар улар якка ҳолда ишлаган ихтирочининг чодирда ёки гаражда амалга оширган сеҳрли хатти-ҳаракатлари маҳсули бўлган бўлса, унда ихтирочининг ўзи Эдисон, Белл ва Морзе билан бирга монастирдан жой олган бўлар эди. Ҳайпга ўч газеталар бундай ҳикояларни айтиб беришни хуш кўрадилар ва бу даҳоларнинг портретларини ўзларининг бош саҳифаларига жойлаштирадилар.
-
-
АЛЛЕН БйЛМАГАН ГЕНЛАР fiAK ТАЪСИРИ ТИПЛАРИГА ДОИР МАСАЛАЛАР ВА УЛАРНИ ЕЧИШ VPVTTTIAPW
Кулланма университета арки нг биология факугты етларида «Генетика селекция асослари б и,чан» фани бу йичй амалий машгулот дарслари дастури а с оси да ёзилган. Кулланма га 73 та генетик масал алар киритилган булиб, шулардан 19 та масаланинг ечилиш усуллари бернлган. Масалалар усимликлар, хайвонлар ва одам генетикасига оид кнлиб тузилган. Е<удтланмадан университет талабаларидан ташкари тиббнёт, педагогик олийгохларнинг биология ва габнатшунослик факультетлари талабалари, у рта макгаб, академик лицей ва тиббиёт коллежларининг укитувчилари ва укуичилари хам фойдаланишлари мумкин.
-
ЗАФАРНОМА
Азиз ватандошлар! Биз ажиб бир замонда яшаяпмиз. Яқин йилларгача буюк бобомиз Амир Темур ҳақида китоб ёзиш у йқда турсин, ҳатго номинн айтишдаёқ қўрқа-писа олазарак бўлинарди. Мустақилликка эришишимиз шарофати билан аҳвол бутунлам «згар- ди. Бугун пойтахтимизнинг марказий хиёбонини бобомизнинг ҳайкали безаб турибди. Бултур 1996 йилда Амир Темурнинг 660 йиллигини нишонлаш ҳақида Президентимизнинг Фармони эълон қилинди. Унда «Жаҳон тарихидаги буюк сиймолардан бири, Марказий Осиё халқларининг и^тисодий, сиёсий ва маънавий тарацциётига улкан ҳисса қўшган улуг давлат арбоби ва саркарда, фан ва маданият ҳомийси соҳибцирон Амир Темур>> деган вицорли иборалар бор. Бу сўзлар, биз, кўп йиллардаи бери орзу цилган кунлар келганидан далолат беради. Ўша Фармоннинг бандларида Ўзбекистон нашриётлари Амир Темур ва унинг даври фани. маданияти ва санъатига оид қўлёзма ва янш асарларни, шу жумладаи, чет элларда нашр этилган адабиётлардан намуналарнн нашр этишни ўз режасига ки- ритиши ҳавола этилган бўлиб, бу бизга катга масъулият юклайди. Тангри таолога мннг қатла шукурки, шу буюк воқеа туфайли кучимизга куч қўшилиб, ушбу китобни нашрга тайёрладик.
-
МАТЕРИАЛЫ республиканской научно-практической конференции СТАТИСТИКА и её применения
Национальный Университет Узбекистана имени Мирзо Улугбека по инициативе кафедры «Теория вероятностей и математическая статистика» 17-18 октября 2012 года проводит научно-практическую конференцию «Статистика и её применения». Конференция приурочена также и ко Всемирному Дню Статистики, который отмечается 20 октября ежегодно с 2010 года во многих странах мира согласно Резолюции Генеральной Ассамблеи ООН.
-
МАТЕРИАЛЫ республиканской научно-практической конференции СТАТИСТИКА и её применения
Национальный Университет Узбекистана имени Мирзо Улугбека по инициативе кафедры «Теория вероятностей и математическая статистика» 17-18 октября 2012 года проводит научно-практическую конференцию «Статистика и её применения». Конференция приурочена также и ко Всемирному Дню Статистики, который отмечается 20 октября ежегодно с 2010 года во многих странах мира согласно Резолюции Генеральной Ассамблеи ООН.
-
ЮЛДУЗЛИ ТУНЛАР
XX асрнинг урталарида адабиётга янги рухдаги анлод кириб келди. Пиримкул К,одиров узбек адабиётидаги ана игу авлоднинг пешкадам намояндаси булди. Истеъдодли сиймо борки, замон билан муносабатини мустахкамлаб олади. Мар-каздан йирок тор хишлокда 1928 йил 25 октябрда турилган Пиримкул К,одиров йигирма олти ёшида малакали шаркшу-нос, фан номзоди, ёзувчи, хавас килгулик оила богалиги булди. У иш фаолиятини Москвада, Иттифок ёэувчилари уюшмасининг узбек адабиёти буйича мас\ах,атчиликдан бош-лади.
-
АМИР ТЕМХР УГИТЛЯР
Амир Темур -— буюк шахе: кураги ерга тегмаган саркарда, йирик давлат арбоби, к,онуншунос, талант-ли меъмор, нотик,, рух,шунос, шу билан бирга, эл-юртИни севган ва уни машх,ури жах,он к,илган ин- гли
-
Yulduzlar aybdor
Bu romanni eslatuvchi sifatida shunchalik jozibali emas fantastika samarasidi. Men u bilan biga keldim. Sinashdan na kitoblar, na kitobxonlar foyda ko'rmaydi faktlar ishning asosini tashkil etadimi yoki yo'qbgini aniqlang. O'xshash urinishlar uydirma syujetlaming ahamiyati g'oyasini buzadi, ular bizning biologik fundamental dogmalatimizga bog'liq bo'lishi mumkin bui.
-
МАТЕМАТИЧЕСКАЯ ТЕОРИЯ КОНСТРУИРОВАНИЯ СИСТЕМ УПРАВЛЕНИЯ
В основу книги положены курсы лекций по теории управления, читавшиеся авторами в течение ряда лет в Московском институте электронного машиностроения (ныне — Московский государственный институт электроники и математики). Она состоит из введения и четырех частей. В первой части изложены основы современной теории устойчивости. Здесь приведены: общие утверждения об устойчивости и неустойчивости; достаточные условия устойчивости линейных систем, приемы исследования устойчивости различных типов систем; теоремы об устойчивости при случайных возмущениях.
-
Кутубхона ва ёш китобхон.
Бу кулланмада кутубхона -китоб-ёш китобхон муносабатлари,билим ва тарбия берувчи китобни укиш сирлари,маданият институти талабаларига, магистрларга,аспирантларга ва кутубхоначилар фойдаланишилари мумкин.
-
Ямир Темур
Ушбу «Амир Темур» тарихий рисоласи билан «Тарих ва так,дир» рукнидаги рисолзлар туркумини нашр этиш бошланди. Мазкур асар ушбу туркумнинг илк китобидир. Биз, бир гурух тарихчи, т парк шу ног, адабиётщунос ва файласуф олимлар Тур-кистон тарихидаги машхур давлат арбоблари, харбий саркарда-дар, олимлар ва шоирлар фаолияти ёритилган туркум тарихий рисолалар яратишни режалаштирган эдик. Бу рисолалар олим-ларимиз томонидан 2008 йилда яратилди. «ABU MATBUOT-
-
KARTOGRAFIYA
VJa/kur iVquv qo'lldtuna JuiiicLin 5311 SOO-Geodaziya kartografiya va kadastr (qurilish) ta'lim yo'nalishi uchun mo’ljaliaiigan bo’lib, Tashkent ancitektura qurilish insliluti “Geudeziya va kadastr" kafcdrasula layyorlangan. QiVilanmadan talabalar, magistrantlar, ilmiy izLanuvchiiar, professor-o’qiCuvL'hilar hanula sliu sotuiga qi^iiquvchilar ham fbytlalanishlari manikin.
-
МАТЕМАТИКА ДАРСЯАРИ ЖАРАЁНИДА ШАРКНИНГ БУЮК АЛЛОМАЛАРИ МЕРОСИДАН ФОЙДАЛАНИШ
Кадим дан ёшларга илм-маърифат, ахлок-одоб бериб келган илм ахллари-муаллимларни халцимиз эъзозлаб, устоз дея доимо хурматлаб келган. Одамлар орасида устоз - отангдек улуг экани эътироф этщтади.