-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Звездқ галактики метагалактика
Популярный рассказа о звездных системах галактиках о строенни видемой части Вселенной .
-
-
Тиб қонунлари
Шайхурраис Абу Али ибн Сино авлодларга катта мерос қол дирди. Унинг тиббиёт, илоҳиёт, мантиқ, адабиёт соҳасига доир ўнлаб нодир асарлари ҳануз ўз қимматини йўқотмаган. Азиз китобхон! Ибн Сино «Тиб қонунлари»га бўлган талаб-встакларни ҳисобга олиб, нашриётимиз бу қомусий китобни 3 жилдлик сайланма ҳолида чоп этишни лозим кўрди. Қўлингиздаги 1-жилдда ҳозирда ҳам кенг тарқалган айрим касалликлар ва улар-ни даволаш учун ишлатиладиган содда ва мураккаб дориларrа онд тавсияларга кенг ўрин берилди. «Тиб қонунлари» - Шарқ табобатига қизиқувчи барча китоб хонларга мўлжалланган.
-
«Икки Диана»
«Икки Диана» – тарихий-саргузашт роман бўлиб, XVI аср Франция тарихидаги кўплаб фожиаларни акс эттиради. Ушбу романда ўқувчини қизиқтирадиган барча компонентлар мавжуд. Бу ерда мудҳиш сирлар ҳамда маъсума қаҳрамон аёл, маккорона фитналарнинг қурбони – Диана де Кастро, ёвузлар дуэти – Диана де Пуатье ҳамда коннетабль Монморанси, ҳақиқат учун курашувчи Габриэль Монтгомери ва ниҳоят, олиҳиммат герцог де Гиз образлари моҳирона очиб берилган.
-
ANALIZNING XROMATOGRAFIK USULLARI (masalalar va testlar to , plami)
O‘quv qo‘llanma xromatografik analiz usullarining barcha boʼlinmalari boʼyicha namunaviy masalalar keltirilgan. Har bir boʼlim boshida berilgan masalalarni yaxshi oʼzlashtirish maqsadida qisqacha nazariy tushuncyalar berilgan.
-
Тиб қонунлари
Шайхурраис Абу Али ибн Сино авлодларга катта мерос қол дирди. Унинг тиббиёт, илоҳиёт, мантиқ, адабиёт соҳасига доир ўнлаб нодир асарлари ҳануз ўз қимматини йўқотмаган. Азиз китобхон! Ибн Сино «Тиб қонунлари»га бўлган талаб-встакларни ҳисобга олиб, нашриётимиз бу қомусий китобни 3 жилдлик сайланма ҳолида чоп этишни лозим кўрди. Қўлингиздаги 1-жилдда ҳозирда ҳам кенг тарқалган айрим касалликлар ва улар-ни даволаш учун ишлатиладиган содда ва мураккаб дориларrа онд тавсияларга кенг ўрин берилди. «Тиб қонунлари» - Шарқ табобатига қизиқувчи барча китоб хонларга мўлжалланган.
-
-
БОЛАЛИГИМ
Давримизнинг ynyF алломаси Чингиз Айтматов “Болапигим” к^ссасида таржимаи \сшини кискдча сузлаб беради. Унда адиб оиласининг бошига тушган мусибатлар ва г^зал асарларининг яратилиш тарихи баён этилади. Гуё “Сарвцрмат дилбарим”, “Юзма-юз”, “Жамила” каби киссаларнинг Ка^рамонлари билан учрашиб, су\батлашгандек буласиз... Уйлаймизки, “Болапигим” узбек укувчисини Чингиз ога билан я нала як^нрок таништиради, ffiffwpiapra iijpuiiHewipawi, wwipi^MTra ошно щипали.
-
ИННОВАЦИОННОЕ РАЗВИТИЕ
ИННОВАЦИОННОЕ РАЗВИТИЕ ЭКОНОМИКА, ИНТЕЛЛЕКТУАЛЬНЫЕ РЕСУРСЫ, УПРАВЛЕНИЕ ЗНАНИЯМИ
-
Zakot sirlari
Baxtli va baxtsiz qiladigan, o‘ldirib va tiriltiradigan, kuldirib va yig‘latadigan, bor qilib va yo‘q etadigan, faqir va boy qiladigan, zarar va foyda beradigan Allohga hamd bo‘lsin. Ul Zot jonzotni tomchi nutfadan xalq qilgan, so‘ng O’zi G’aniy sifati ila xalqdan ajragan, so‘ng ba’zi bandalarini yaxshilik bilan xoslagan hamda ularning ustidan boy va behojat qiladigan ne’matlarini xohlaganicha yog‘dirgan. Ayrimlariga esa imtihon va sinovni ko‘rsatib, rizqda umidsizlik va mashaqqatga solganicha muhtoj qilgan. So‘ng zakotni din uchun asos va usul etgan. Va O’z fazli bilan (molini zakot ila) poklagan bandalarini (kibr va ma’siyatdan) poklagan. Va G’aniyligi bilan undagi narsani ko‘paytirgan. Xalqning sayyidi va hidoyat quyoshi bo‘lgan Muhammad Mustafoga, oilalariga va ilmu taqvo bilan xoslangan ashobiga salovot bo‘lsin.
-
SOMON YO‘LI
- Omonmisan, qutlug‘ dalam! - Shukr. Keldingmi, To‘lg‘anoy? Bulturgidan ancha cho‘kib qolibsan. Sochlaring oppoq, qo‘lingda hassa. - Umr o‘tib boryapti, ona-Yerim, oradan tag‘in bir yil o‘tdi. Bugun mening sig‘inadigan kunim. - Kelishingni bilardim. Kutayotgandim, To‘lg‘anoy. Bu safar nabirangni ham ergashtirib kelmoqchi emasmiding? - Shunday edi-yu, lekin bu safar ham yolg‘iz keldim. - Demak, sen unga hali ham hech nima aytmabsan-da, To‘lg‘anoy? - Yo‘q, aytolmadim. - Ishqilib, ertami-kechmi, axir bir kun u ham eshitadi-da, To‘lg‘anoy. El og‘ziga elak tutib bo‘ladi, deysanmi?
-
TAVBA KITOBI
Ushbu kitob ulug’ imom, “Hujjatul-Islom” Muhammad ibn Muhammad ibn Ahmad Abu Homid AtTusiy Al-G’azzoliyning Bayrutda nashr qilingan IV jildlik “Ihyou ulumid-din” (“Din ilmlarini jonlantirish”) asaridan tanlandi. Kitobda tavba amali bilan bog’liq barcha holat-xususiyatlar Qur’on, hadis va solih salaflarimizning so'zlari asosida batafsil yoritilgan. “Tavba kitobi”dan Islom tar
-
ЧУККИДА КОЛГАН ОВЧИНИНГ ОХИ-ЗОРИ
XX асрнинг буюк ёзувчиси Чингиз Айтматов билан таникли козок шоири, йирик жамоат арбоби Мухтор Шохоновнинг самимий сухбатлари натижаси уларок дунёга келган ушбу китоб инсониятга чексиз ишонч ва мехр-мухаббат махсулидир. Инсон умрининг мохияти — маънавий жасорат, инсон эса хайтнинг гултожи. Фоний дунёда инсонга бориб такаладиган чигал муаммолар бехисоб. Бундай муаммоларга хар бир киши дуч келади ва хар ким узича жавоб излайди, узича жавоб топади. Абадият факат келажакми ёки утмиш хам, ушбу дамлар хам абадиятми?.. Хуллас, муаллифлар нозик масалалар ^рисида нозик фикр юритадилар ва китобхонни хам фикрлашга ундайдилар: укувчи Чингиз OFа билан Мухтор OFага хамсухбат булиб колади, сирдош булиб колади. Дустона учрашув муборак булсин, азиз китобхон!
-
ТАФАККУР КИТОБИ
Абу Ҳомид Ғаззолий қаламига мансуб «Иҳйо улумид-дин» («Дин илмларини жонлантириш») асарининг «Тафаккур китоби»да асосан инсон тафаккури орқали Аллоҳ таолонинг зоти ва сифатлари, беҳудуд қудратини англаш, У яратган оламлар, ашёлар; жонзотлар, алалхусус, инсоннинг ўз-ўзини мушоҳада қилиб билиши ҳамда ўз бурчи ва масъулиятини англаши очиб берилган. Асарнинг йирик қисми дунёни англаш масаласига бағишланган.