-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Бой бола, ақилли бола
Бугунги кунда қўлингиздаги каби адабиётларга эхтиёжнинг ошаётгани кишини хурсанд қилади. Негаки, дунёга чиқиш, чўққига эришганлар билан беллашишга бўлган интилиш мазкур типдаги китобларни тайёрлаётганимиздаги харакатларимиз зое кетмаётганидан дарак беради.
-
Oq kema
XX — XXI asr adabiyotining buyuk siymosi Chingiz Aytmatovning @Oq kema“ qissasida o ‘rtaga tashlangan falsafiy muammolar: ertak va hayot, inson va tabiat, o ‘tmish va zam ona, adolat va jaholat,ezgulik va yovuzlik, go‘zallik va badbinlik, yozuvchi va voqelik — bularning ham m asi adibning o ‘tkir qalami orqali zam ondoshlarimizning estetik va axloqiy ideallari bog‘liq holda yoritilgan.
-
Уйқуда минора
Ёш шоир Усмон Қўчқоровнинг халқлар дўстлиги, эл-юртга муҳаббат, инсон руҳининг нозик қирралари тасвирланган ушбу шеърлар мажмуаси сизга манзур бўлади деган умиддамиз, азиз китобхон.
-
Йўқолган уйқуни излаб...ёхуд уйқусизлар учун махсус китоб
Ҳаётимизнинг учдан бир қисми уйқуда ўтади. Бу чорак асрдан ҳам кўп дегани. Шу вақтни бошқа бирор фойдали ишга сарфлаганимиз маъкул эмасми? Олимларнинг фикрича, тунда ётиб дам олиш эртанги кунга кўчириш учун жуда зарур. Бошимизни ёстиқда қуйиб, саккиз соат шунчаки кўзимизни юмиб, куч-қувват тўплашимиз ҳам мумкин-ку!
-
-
САБЪАИ САЙЁР
Бу кеча найрангбоз фалак олам аҳлига лўттибозликлар кўрсатди. У нилгун осмоннинг кенг фазосига жуда кўп ажойиб мунчоқларни (юлдузларни) териб ташлади. У мунчоқлар гу ногун хосиятга эга бўлиб, худди буқаламундек ҳар онда турланиб турар эди. Уларнинг ҳар бири ўз табиатига яраша юз хил найранг кўрсатар, бир нарсани пайдо қилса, иккинчисини йўқ қилар; ҳар бири бир жаҳон фитнани юзага келтирар эди. Улардан (юлдузлардан) бирининг табиатида наҳслик хоси ятсизлик мавжуд бўлса, иккинчисида бахт-саодат машъали порлар эди. Булардан қай бирининг тақдири нима билан боғ- ланган бўлса бу оламга ҳам унинг таъсири ёйилади. Буларн кўзбўямачи, найрангбоз эмас, гўзал раққоса деса бўлади. Юз туман ой юзли гўзал, йўқ, ой юзли эмас, кумушдек оқ ниқобу кумуш бадан ўйинчи дейиш керак. Уларнинг барчаси юз хил ноз билан жилваланади; ҳуснининг гўзаллиги билан кишини ўзига мафтун этади. Уларнинг баъзилари гарда билан ўроглиғу баъзиларининг пардаси бўлгани ҳолда, юзи кўриниб ҳам туради.
-
-
-
-
Карл IX салтанатнинг йилномаси
Проспер Мериме XIX аср француз адабиётида буюк новеллачи, романнавис, шоир, адабиёт ва театр танқидчиси, тарихчи, таржимон сифатида ном қолдирган. У адабиётнинг реализм оқими руҳда ёзилган новеллалар муаллифи сифатида жаҳон миқёсида машҳур адиб ҳисобланади.
-
Қитъалар, фардлар, рубоийлар, туюқлар.
Таваккулни улким қўюб хотирига, Тушар шоҳ оллинда қуллуқ ҳавоси. Насиби анинг бир аёқ от эрур бас, Агар ганжи Қорун эрур муддаоси, Биравким бўлур бир аёқ от учун қул, Юзига керактур қозоннинг қароси.
-
Yangi rivoyat
Ushbu kitobda Ravshan Haqmurodning samimiy qalb yoziqlariga, vijdon pokizaligining insoniylik sharti ekaniga zimdan ishora qiluvchi satrlarga guvoh bo'lasiz. Kitob o'quvchiga tarix va bugunning uyg'un haqiqatlarini bir-bir bayon etadi. Ravshan Haqmurod - yurak shavqining eng baland cho'qqisiga intilishni niyat qilgan shoir. Lining she’rlarida hammamizga tanish hayotga tashnalik va hayratning chaqnoq nigohi charaqlab turadi.
-
-
Асрларнинг асраганлари
Иетеъдодли шоир, таниқли олим ва таржимон Абдулла Шерънинг қадимий обидаларимишга бағишланган ушбу бадихалар китоб меъморий-эстетик қадриятларимич хақидагм ҳикоялар, қизиқарли тарихий воқеалар ва ривоятлар еилсиласида такдим қилади.
-
ҚАРО КЎЗИМ
Эй юзунг гулбаргига ошуфтау ҳайрон сабо, Телбалардек гулшани кўюнгда саргардон сабо. Қўпмоғи мумкин эмастур, балки тебранмаклиги, Топмаса жонбахш лаълинг нуктасидан жон сабо. Сунбули зулфин агар ошуфта қилмайдур, недур, Ким, шабистонға эсар ҳар дам абирафшон сабо.
-
НАЗМ УЛ-ЖАВОҲИР
Ҳар лаолийи мансураким, фикрат ғаввоси сафо зужжожасини бошига, тартиб риштасини қўлиға тутуб, ҳамду сано уммонидин ҳосил қилғай, ул тенгрининг шонидадурким: «Ҳал оти алал-инсона ҳийна мин ад-дахри лам якун шайан мазкуран» анинг каломи фархунда фаржомидин оятдурур.