-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Ijtimoiy fanlarning kompleks muammolari
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
O'tar qush nolasi
Maktabdan tashqari o'qish ruknidagi ushbu navbatdagi to'plam yana uch zabardast adiblar ijodidan saralandi. Chingiz Aytmatov, Rabindranat Tagor, Aziz Nesin. Uch iqlim va uch xil uslub yozuvchisi. Ammo barchasida bitta umumiylik bor-o'quvchi va mutolaaga chog'lanar ekan, davr ruhini his qiladi, yozuvchi bilan suhbatga kirishadi, fikrlashadi va nihoyatda yozuvchining xulosasidan bahramand bo'ladi.
-
Andisha va g‘urur
Jeyn Ostin «Andisha va g‘urur» («Gordost i predubejdeniye») asarida qishloq dvoryanining qizi Elizabet Bennet bilan o‘zining kelib chiqishi, boyligi ila mag‘rur boy pomeshchikning o‘g‘li Fitsuilyam Darsi o‘rtasidagi sarguzashtlarni hikoya qiladi. Asar 1813-yilda nashr qilinib, adabiyot dunyosida katta shov-shuvga sabab bo‘ldi. Ushbu asar haqida o‘sha paytdagi «Britaniya tanqidchisi» jurnali shunday yozgan edi: «Asar shu paytgacha o‘quvchilar hukmiga havola qilingan bu turdagi hamma romanlardan yuqori turadi». Umid qilamizki, mazkur asar hurmatli o‘zbek kitobxonlariga ham manzur bo‘ladi.
-
Когда море отступает (роман)
Армана Лану вряд ли нужно представлять советскому читателю. Его роман «Майор Вотрен» вышел полумиллионным-тиражом в «Роман-газете», рассказы и статьи печатались в журналах и газетах. Готовится издание книги Лану об Эмиле Золя. Все, кто следит за современной французской литературой, знают бескомпромиссную позицию талантливого писателя в спорах о реализме, о судьбах романа.
-
Ғазал бўстони
Ғазал-ўзбек классик адабиёти тарихининг барча даврлари ва барча намояндалари ижодида ўз мавқеини сақлаб келган лирик жанр ҳисобланади.
-
Кангасейро (роман)
Роман «Кангасейро» принадлежит перу современного бразильского писателя Жозе Лине ду Регу. Книга появилась в свет первым изданием в 1953 году, но события, отображенные в ней, относятся к 1914—1928 годам. Основное содержание романа — показ жизни и борьбы крестьянства северо-восточных штатов Бразилии.
-
Баҳорнинг ўн етти лаҳзаси
Ушбу китобда фаришталар империасининг охирги кунлари тасвирланган. Фаришталар ўзларининг ёзув ниятларини амалга ошира олмадилар. Лекин сўзсиз таслим бўлишга ҳам рози эмаслар. Бундай вазиятда жосуслар фаол харакат қиладилар. Рус жосуси Штирлиц (Максим Максимович Исаев) бундай холатда қандай ишларни амалга оширилганлигини ушбу китобни ўқиш давомида билиб оласиз.
-
Qiz bolaga tosh otmang
Ushbu kitobdan sevimli yozuvchimiz Xudoyberdi To'xtaboyevning so'nggi yillarda yozgan ikki romani o‘rin olgan.Undagi asar qahramonlari mustaqillik davrining farzandlari.Ular mustaqillik yaratib bergan imkoniyatlardan foydalanib, fermer xo'jaligi tashkil etadilar.
-
АСАРЛАР. уч жилдлик I жилд (шеърлар, драмалар, таржима)
Ўзбек адабиётининг ёрқин вакили Абдулҳамид Сулаймон ўғли Чўлпоннинг уч жилдли Асарларинннг биринчи жилдига шоирнинг турли йилларда ёзилган ва турли нашрларда эълон қилинган шеърлари, драматик асарлари ҳамда Шекспирнинг «Ҳамлет» пьесаси таржимаси киритилган.
-
Oq nilufarlar yurtida
Qo`lingizdagi ushbu kitobda bir millat uyg`onishiga guvoh bo`lgan Grigoriy Petrovning kelajak haqida kizatuvlari va kuzatgan voqealari mavjud. Mazkur kitob ta`lim tizimining takomillashishiga, mamlakatimizning ilmiy-texnikaviy yuksalishiga katta hissa bo`lib qo`shilishiga ishonamiz.
-
Чорлов (Шеърлар тўплами)
Шоир Абдухамид Парданинг шеърлари самимият билан йўғрилган. Янги "Чорлов" тўплами асосан лирик шеърлар, "Навоий" достони ва жаҳон шеъриятидан қилинган таржималардан иборат. Уларда инсон қалбининг ранг-баранг жилолари шоирона ифода этилган. Ғазал ва мухаммас йўлида битилган ашъорлар шоирнинг мумтоз адабиётимизга меҳр-муҳаббати ҳосиласидир. "Чорлов" тўплами дилрабо шеърият мухлисларига манзур бўлади, деган умиддамиз.
-
Бизнинг кишлок
Дунёда ёш боланинг кўнглига йўл топишдан оғирроқ вазифа бўл маса керак. Болаларнинг руҳий оламини билган ёки силишга нити кишигина улар билан тез тил топишади. Болалар шоири бўлишнинг қийнлиги ҳам шундаки, болаларнинг қалби очилмаган қўриқ бўлиб, унда гўзал бог-рог яратиш масъулияти шоирнинг зиммасига тушади. Ҳусан Убайдулло болалар оламининг очилмаган газларини ёритишни, болаларни ахшиликка ундаб, ёмонликка нафрат билан қарациии турли жониворлар ёки предметлариниг суҳбатлари орқали беришни яхши кўради. Унинг «Ухшатиш», «Тарсаки», «Қорним таке, «Га», «Қозон» «Эшак», «Тун-Тун», «Зулук» сингари кўплаб шеър лари болаларга завқ бериш билан биргаликда фикр юритишга ҳам Ўргатади. Унинг шеърларида энг муҳим нарса самимийлин бўлгани учун ҳам ёқимли ва ҳузурбахш туйилади. Шоириниг «Уруш бўлма- сип», «Урмонда айиқ...» кабир бир нечта шеърлари мазмунан бир оз оқсаса да, аммо шу шеърлар ҳам ҳаётга яқин бўлгани учун ўзини оқлайди. Умуман айтганда, Ҳусан Убайдуллонинг «Бизнинг қишлоқ комли тўплами китоб ҳолида чоп этилса, болалариниг чинакам шопр дари камайиб кетган бугунги кунда болалар ўзларининг самимий шоири билан ўртоқлашган бўлур эди.
-
Ёғдуларга чўмган кўнгиллар
Ушбу китоб муҳаббат ҳақида. Муҳаббатнинг буюк кудрати ҳақида. Азиз китобхон! Муҳаббат деб аталмиш сеҳрли туйғунинг нималарга қодир эканлигига сиз ҳам гувоҳ бўлинг.
-
СЎНГГИ ҚЎНҒИРОКДАН КЕЙИН...
Мустақиллик йилларида мамлакатимиз таълим тизимида амалга оширилган улкан ислоҳотлар нафақат ёш авлоднинг пухта билим олишини, шунингдек, ёшларнинг шахс сифатида шаклланишини таъминлашда ғоят улкан аҳамият касб этди. Ислоҳотлар жараёнида педагог кадрларни тайёрлаш, уларнинг малакасини мунтазам ошириб боришга доир чора-тадбирлар ҳам изчил йўлга қўйилди. Бу борада матбуот олиб бораётган ишлар таҳсинга лойиқ. Республикамиз газета ва журналларида баркамол авлод тарбиясига оид эълон этилаётган мақолаларда бевосита бугунги кун талабларидан келиб чиқилган ҳолда таълим-тарбия, одоб-ахлоқ, дунёқарашни шакллантиришга ҳамда умумий соний муаммолар аниқ ҳаётий мисоллар орқали таҳлил этиб берилаётир.
-
Танланган асарлар (Кўнгил орзулари)
Истиқлолчи тоир Абдулҳамид Мажидий бор-йўғи 38 йил умр кўрди. 19 йил ижод этди. "Абутанбал", "Чақмоқ" каби та халлуслар остида шеър ва достонлар, ҳикоя ва драмалар, илмий ва публицистик мақолалар ҳам фельетонлар битиб эл орасида шуҳрат топди. Ижодкор таниқли театр режиссёри ва йирик журналист сифатида ҳам танилган эди.
-
Асарлар II жилд
Туркистоннинг ... номлик бир уездни шаҳарда Ҳожи Аҳмад исмли 60 яшар бир камбағалгина сартарош ҳожи бор эди. Анинг хотуни чахутка (сил) касалига мубтало бўлуб, тўқуз ой қадар хасталик тўшагида ётгандан сўнгра вафот бўлғон эди. Ул хотундан Муҳаммадиёр исминда бир ўғил туғилган эди. Ҳожи Аҳмад ўз шаҳрида «ҳожи сартарош» деб машҳур эди. Анинг ҳожилиғининг бош сабаби 15 яшар экан вақтида отаси ила ҳажга борган эди. Отаси ҳаж да вафот топкандан сўнгра «ёлғуз ўзи Миср, Истамбул, Фас-Марокаш, Булужистон, Бағдод, Эрон ва Афғонистон тарафларни ва ички Русияни ўн йил қадар саёҳат қилуб қайткан эди.
-
Асарлар. 6 томлик.
Улуғ классик Навоий ўзининг «Хамса»си («Ҳайратул аброр», «Фарҳод ва Ширин», «Лайли ва Мажнун», «Сабъаи сайёр», «Садди Искандарий») билан ўзбек тилида катта эпик асарларнинг яратилиши мумкин эканлигини исботлади. Узининг бу муддаосини Навоий ижодий йўл билан «Хамса» ва ҳамда бадиий асарлари орқали исбот қилиб берган бўлса, ўзбек тилининг бойлигини ва форсчадан қолишмаслиги, баъзи бир жиҳатлардан ҳатто устунлигини илмий-назарий йўл билан ҳам исботламоқчи бўлиб, «Муҳокаматул-луғатайн» номли машҳур лингвистик асарини майдонга келтирди. Навоий ҳақиқатан ҳам ўзбек адабий тилининг ва ўзбек адабиётининг мустаҳкам пойдеворини қўйган, доҳий-адиб хусусиятларини ўзида жамлаб олган бир сиймо эди.