-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
ПОЭМА НЕКРАСОВА „Кому на руси житъ хорошо”
В критической литературе едва ли не после книги П. Н. Сакулина стало обычным мнение, что Некрасов в поэме «Кому иа Руси жить хорошо* подвел итог всему своему творчеству ’. 15 известном смысле это верно, но нельзя не заметить, что поэма была синтезом прежде всего таких произведений поэта, которые непосредственно изобразили иародпую жизнь, преимущественно крестьянский быт. У этих произведений особый стиль, отмеченный влиянием народного сказа и народной песни.
-
АЛИШЕР НАВОИЙ
Совет хокичияти миллирадл барча кардош халкларшшг, жучл.мгш. узбек хальршинг адабий мороси марксизм-ленинизм пуман назарндан урганиб чикилдн на бу бор ада анча-гииа чупаффа^иятларга эришилди. Чуиончн, улук узбек инш-р» Д-мшср Навсжйннт хяёги ва нжодта доир бнр катор нлми i асарлар буиёдга келди. Айни^са. 1948 билда улуг му:. Ьаккирнннг 500 ннллик юбнлони муносабати бнлан уии куплаб асарлари нашр этил ли. Навоийнинг ижо.шй .морост лакала бир нсча монография на м а кол ал ар боснлиб, к ' : китобхонлар оммаси Иавоийшшг .уасти па нжодий фао-лияти билаи якмндан таништирилдн.
-
БАХТ КАЛИТИ
Ушбу китоб мустацкд днёрнмизда кетаётгап маъвавин-маъри фий янгиланншдар, и стихло л шарофати билап уз урнини топает-ган мпллий ^адриятларимнз, урф-одатлар ва анъаналаримизга маънан ?;ознрланиш ^ацкдаДир. Муаллиф узинннг узок, ниллнк таж-рибаларпга таяннб адолатпараарлнк, ватаяпарварлик, одамийлик ^а^нда ба^с юрнтадн. Рнссла ёшларян тарбиялашда, и уставил хаётга тайёрлашда катта ёрдам беради, деб ^йлаймпэ.
-
MATN TILSHUNOSLIGI Toshkent
Mazkur o'quv qo'tlanmada matn kategoriyasining o'rganilishi, matn va kommunikatsiya, matn va uning tiplari, main va uning qismlarini bog'iovchi vositalar, nutq uslubi va uning ко'finish lari, badiiy matnning fonetik-fonologik, leksik-grammatik xususiyatlari, badiiy matnni tadqiq etish tamoyillari va usullari haqida so'z yuririladi. Qo'llanma magistrantlar, katta ilmiy xodim-izlanuvchilar, muslaqil tadqiqotchilar hatnda keng kitobxonalarga mo'ljallangan.
-
И. С. Никитин
«Никитин еще не оценен в достаточной мере. Нго оценка в будущем, и с течением времени его будут ценить все более и более. Никитин переживет многих, даже более крупных поэтов...»1 — писал Л. Н. Толстой. В наше время как нельзя лучше подтвердились слова великого русского писателя. Простые и задушевные стихи Никитина глубоко волнуют нас
-
-
ИБРАТЛИ ХИКОЯТЛАР ВА ХИСЛАТЛИ ХИКМАТЛАР
Мажур китобда уазрат Алишер Навоийнинг «Хамса*, «Насойим ул му*,аббат» ва «Лисонут-тайр» асарларидаги айрим jpикоятяарнинг содда насрий баёни, шунингдекf мутафаккир шоирнинг %икматли сузларидан намуналар берилди. Айрим хикматларга берилган шарурюр, %икматларнинг мазмун -мох;ияти ифодалангам баёнлар, «%албга мощам угитлар», «Навоийнинг нигауи тушган угитлар* ва «Навоий ~ болажонларга» деб номланган булимлар сиз азизларга манзур булади, деган умиддамиз.
-
-
НАВОИЙ „ФАРХОД ВА ШИРИН" ВА УНИНГ КИЁСИЙ ТАХЛИЛИ
Инсоннинг бахтли .^аёт йулндаги кураш ва орэуларннн куйлаган асар узо^ яшайдн, унинг ка.\рамонларн эса улмас б’улнб 1\оладн. Узн яшаб нжод этган даврнинг энг му.\нм ма-салзларинн тутри пайка б, улзрга жавоб ^иднрган ва шу би-лан жамият ыанфаатларн нулида хизмат >унлган ^алам со* >[нби уз замонаси ва хал^ннннг букж кишнснга айланадн. <Шу жи>;атдан Алишер Навонй биргинл «Фар.\од ва Ширин* достоин билан адабнётимнз тарихнда у’чмас из цолдирди. Уз даври адабин ^аётннннг янги равнацнга ^анча v,cca чушган булса, унинг сунгги истикболи учун .^ам шунча замни яратиб бсрди.7
-
-
-
Х,олоти Саййид Хасан Ардашер Х олоти П ахла бон М ухам м ад Назм ул-жавохир Насойим ул-мухаббат М у хока м а т у л -лука та i i н Мезон ул-авзон Арбаъин Си рож у л- мусли мин Муножот
Солики фоний ва гав\арн копий, орифн маоний Саййид Хасаии Арлашср' (Ра\матулло\и) сияр ва \олотида. Аларнинг отаси Ардашер Бойсунгур мирзо4 мулозими эркандур. К^шчилшО шевасида мулозамат килур эркандур. Ул фанда гояти мулоямат ва ни\ояти ма.\оратднн кушбсгилик мансабира етибдур, балки мундин лаки куп бийикрак маносиб касб этибдур.
-
-
-
Лайли ва Мажнун Сабъаи сайёр
/ Эй яхши огинг била сарогоз, Анжомигаким етар \ар огоз1. Эй сешшн улус хужаста фаржом, Огозиппа aigi топмай аижом.
-
ҚИРҚ БЕШИНЧИ БЕКАТ
Узоқ мулоҳазалардан кейин ушбу кундаликни «Қирқ бешинчи бекат», деб номлашга қарор қилдим. Вилоят газетаси таҳририяти менга мухбирлик гувоҳномасини топширганига бу йил роппа-роса қирқ беш йил тўлади. Ҳа-ҳу демай орадан шунча вақт ўтиб кетибди. Бу йилларнинг ҳар бири ҳаётимда ўзига яраша из қолдирди. Журналистика жуда кенг, фавқулодда мураккаб олам экан, ҳали-ҳануз унинг сир-синоатларини, ёзилган-ёзилмаган қонунларини ўрганаман, ўқишга арзирли, ўқиган одамнинг кўнглида ёруғлик, умид ёхуд бошқа бир туйғу пайдо қила оладиган бирор нима ёзиш илинжида изланаман.