-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Siyosat. Siyosiy fanlar
-
-
Grow vegetables
The history of vegetable gardening is littered with unkempt, overgrown plots started with the best of intentions, but abandoned when the time to maintain them can't be found. There's no way of divorcing how much space your vegetable garden occupies from how much time you will have to spend on it. To put it bluntly, the bigger your patch, the more time it will take. So don't kid yourself-be honest about how much time you can devote. A few hours a week is fine for a small plot or a corner of the garden, but a large one will demand a lot more time. Remember that traditional, working kitchen gardens once had full-time staff.
-
Учимся писать статьи, доклады, рефераты. Практические советы и рекомендации: от выбора темы до публикации .
Как именно написать о том, что открыли, обнаружили, изобрели? С чего начать? Чем завершить? Где искать достоверную информацию? На что обратить внимание? В книге вы найдете ответы на все эти вопросы, а также узнаете: - Как правильно выбрать тему? - Насколько популярным должен быть текст? - Как быть с терминологией и формулами? - Как проверять достоверность научных фактов? - Где брать иллюстрации? - Чем могут помочь нейросети, антиплагиат и чат-боты? - Как повысить уникальность текста?
-
The Pashtun Question The Unresolved Key to the Future of Pakistan and Afghanistan
This book is the result of a lifelong quest to understand my people and homeland, and a desire to see lasting peace finally come to our valleys and mountains. Without a doubt, this book is also the result of globalisation, and the co-operation it requires. During the years of research and writing, many people, spread over the continents, from Waziristan to Washington, have assisted me. They have included village mullahs, communists, politicians, immigrants, tribal leaders, scholars, think-tankers, aid workers and journalists. They have shared insights and contributed valuable ideas. It would not be possible to name all of them, but to each one I offer heartfelt thanks for their hospitality, trust and frankness.
-
Der Mensch als politisches Argument Für eine politikwissenschaftliche Anthropologie
PolitischesDenkensetzteinBildvomMenschenstetsvorausunddochbleibtderMensch als politisches Argument oftmals im Dunkeln. Die einander im politischen Denken wi derstreitendenanthropologischenArgumentationenoffenzulegen,istZieldieserArbeit. Dieses Unterfangen bezeichne ich als »politikwissenschaftliche Anthropologie«.
-
Mapping the Cold War Cartography and the Framing of America’s International Power
This curt exchange between two superpowers encapsulates the contentious lines and boundaries of mapping. 10 Maps are ideological blueprints—they frame the language of politics in a melding of signs and symbols that both reflect and create colorful and charged worldviews.
-
Construction accounting and financial management. Second edition
Several years ago I was asked to teach a course on construction accounting and finance. The course was to cover the fundamental principles needed by construction managers to successfully manage the finances of construction companies. In preparing to teach this course I found that these principles were scattered among many disciplines, including business management, engineering economics, accounting, estimating, project management, and scheduling. After I reviewed the available textbooks, two things were apparent. First, the material was often presented in a generic fashion and failed to address how the principles applied to the construction industry. For example, in most accounting textbooks only a few pages were devoted to the accounting procedures for long-term contracts, which comprise a bulk of the projects for general construction companies. Second, with the topics scattered among many disciplines and textbooks, the topic of how the different components of construction financial management were interrelated and interacted was being ignored.
-
Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлисининг Сенати
Конституциямиз, республикамизнинг сайлов қонунчилиги талаблари ҳамда халқаро меъёр ва қоидаларга тўлиқ амал қилган ҳолда , очиқлик ва сиёсий бағрикенглик шароитида ўтган сайловлар , мамлакатимиз демократик қурилиши ва фук,аролик жамиятини шакллантириш йулидан дадил қадамлар билан илгари бораётганининг яна бир ёркқин далили булди.
-
Ўзбекистон Республикаси Конституцияси: мустақил ва демократик тараққиётининг ҳуқуқий асоси
Ўзбекистон Республикаси Конституциясининг ишлаб чиқилиши, унинг лойиҳасининг умумхалқ муҳокамаси ва Асосий Қонунимизнинг тавсифига, шунингдек, мустақил тараккиётимиз ва демократик янгиланишлардаги ролига бағишланган.
-
РУДАКИ
Значительным событием явился выход монографии М. М. Гера- симова «Опыт воспроизведения документального портрета...» 2. Эта книга результат усилий тех исследователей, которые стремились воспроизвести портрет Рудаки. Автор книги сначала сообщает о по- исках места захоронения Рудаки, пересказывает существующие по данному вопросу сведения, говорит о данных экспедиции, посланной по решению юбилейного комитета, о результатах вскрытия могилы и о состоянии скелета Рудаки, а в конце книги делает выводы о внеш нем облике поэта на основе своей методики.
-
УМУМИЙ ФИЗИКА КУРСИ ІІ ЖИЛД
Ўқув қўлланмасининг электростатика қисми электр заряд, электр майдон, диэлектрикларда электр майдон, электр майдондаги ўтказгичлар каби боблардан ташкил топган. Қўлланманинг электр токи қисми ўзгармас ток қонунлари, металлардаги ўтказувчанликнинг электрон назарияси, ва куумда электр токи, газларда электр токи деб номланган бобларга тақсимланган.
-
ХОСИЯТИ ПУБЛИТСИСТИКА
Китоб хусусияти илмиву таълимї дошта, дар он доир ба моњияти публитсистика, таърихи пайдоиш ва ташаккули он, аносири услубї, образї, жанрї, таносуби воќеияту бадеият ва мавќеи муаллиф дар ин навъи эљод сухан меравад. Муаллифон умумиятњои публитсистикаву адабиётро ба инобат гирифта, баъзе пањлўњои назми иљтимої, мањорати нигорандагї ва типсозиву образофариро дар ин гуна асарњо бо зикри мисолњои мушаххас нишон додаанд.
-
ФУРӮҒИ ЧЕҲРАҲО
Ифтихори онро дорам, ки бо устод Абдураҳмони Абдуманнон муносибати дӯстонаву бародаронаи дерин дорем. Номбурда як инсони фарзона, бародари шоиста, шахсияти донишманд, хоксор, хайрхоҳ, бетамаллуқ, ҳақиқатгӯ, коргару кордон, ростқавлу росткорест. Ҳамаи онҳое, ки бо Абдураҳмон робитаи дӯстӣ ва ё ҳамкорӣ доштаанду доранд, аз маслиҳатҳову раҳнамоиҳои оқилона ва аз кумаку дастгириҳои беғаразонааш бархурдор будаанд. Ӯ дар ҳама ҷо, ҳар кореро, ки ба зимма гирифтааст, бо камоли ҳунару кордонӣ ва аз таҳти дил ба сомон расонидааст. Аз ин рӯст, ки дар ҳар куҷое, ки машғулият доштааст, дар муассисаҳои илмӣ, дар дастгоҳи Ҳукумат, дар созмонҳои эҷодӣ, дар ҳама ҷо соҳиби нуфузу обрӯ шудааст.
-
ФАРҲАНГИ ЗАБОНИ ТОЧИКИ
Ин фарҳанг фарҳанги тафсирии забони классикии тоҷикист ва тақрибан 45 ҳазор калимаву ибораро дар бар гирифтааст. Эзоҳи калимаву ибораҳо бо мисолҳое, ки аз асарҳои адабиёти асрҳои Х то ибтидо асри ХХ гирифта шудаанд, таъйид ёфтааст. Дар охири фарҳанг мифтоҳи арабӣ илова гардидааст. Фарҳанг барои мутахассисони филологияи эронӣ, таърихшиносон ва этнографҳо, муаллимону студентони фа- культетҳои гуманитарии мактабҳои олӣ, тарҷумонҳои адабиёти классикии форс-тоҷик, инчунин барои доиран васеи хонандагон тартиб дода шудааст.
-
АХТАРОНИ АДАБ 2
Маъхази дигаре, ки аз шумораи шоирони асри Рӯдакӣ, аввалин шоирони порсигӯй хабар медиҳад, тазкираи «Лубобулалбоб»-и Муҳаммадавфии Бухо- роист. Дар фасли «Зикри шуарои оли Сомон»-и ин тазкира дар шакли бисёр мӯҷаз аз рӯзгор ва намунаи ашъори 31 шоир маълумот дода шудааст
-
Фаҳанги мушкилоти адабиёт
Адабиёти ҳар халқ ифодагари ҷаҳонёбӣ, хираду заковат, завқу ормон ва розу ниёзҳои соҳибони худ будааст ва агар он адабиёт паҳнои чандин ҳазорсола доман густурда бошад, баҳрае аз ториху фарҳанг, ақоиди мазҳабӣ, расму оини ҳомилони хешро маҳфуз дошта, ба ин васила на танҳо чун ифодагари маърифати бадей, балки ба ҳайси шиносномаи халқу миллат арзи вуҷуд хоҳад кард.
-
ҒАЗАЛИЁТ
Толиби Омулӣ яке аз сухангустарони охирхон асри XVI ва ибтидои асри XVII форсзабони Хиндустон буда, со- ли 1580 дар яке аз деҳаҳон Омули Эрон ба дуньё омадааст. Муосири шоир Аҳсан (Зафархон) ва муаллифи «Тазкиран Хусайни» ўро бо унвони «Муҳаммад Толиби Омулӣ» ном бурдаанд, ки ҳамин унвон дар фехристҳои Эте, Муктадир. Иванов ва дигар оварда шудаанд. Аз рӯи фактҳои боло тах- мин кардан мумкин аст, ки Муҳаммад лақаби эҳтиромӣ ва «Толиб» тахаллуси шоири ӯст. Аз айёми ҷавонӣ дар зодгохи худ ба омўхтани илм шуру менамояд ва чи навъе Хусайн- қулихони Азимободи менависад: «Бо бештари улум ва фу- нун ороста буд». Худи шоир чунин ишорат дорад: