-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot muallimi
Abdulla Qahhor hikoyalari teran mazmun-mohiyati, voqealar tasvirining rang-barangligi hamda ifoda tilining ravonligi bilan ajralib turadi. Qaysi hikoyasini o'qimang, asar sujetidagi achchiq haqiqat hajv pardasiga shunday mohirona o'rab berilganki, ham kulasiz, ham kuyasiz. Adib asarlarining ta'sirchanligi va umrboqiyligi ham shunda
-
Савоб
Китобда шоирнинг дунё ва вақт, инсон маънавияти ва гўзаллини ҳақидаги теран фалсафий шеърлари жамланган
-
Великий Немецкий композитор Роберт Шуман
История музыкальной культуры бережно хранит имена лучших ее творцов. Бах и Бетховен, Моцарт и Глинка, Шопен и Чайковский — художники разных исторических эпох и наций. Но в одном они схожи: высокий гуманизм, служение человечеству своим искусством воспламеняло их энтузиазм, было постоянным источником их творческого вдохновения.
-
Iskandarnoma
Insonlar azal-azaldan davlat boshida aqlli, insofli, odil va oliyjanob arboblar bo'lishini orzu etishgan.“lskandarnoma"ning birinchi kitobi bo'lmish "Sharafnoma"da ana shunday donishmand davlatboshi — shoh Iskandar siymosiga duch kelasiz.
-
Olis-yaqin yulduzlar
Ushbu kitob Sharq ilmi va madaniyatining buyuk namoyandalari Borbad Marvaziy, Abu Nasr Forobiy, Mahmud Qoshg'ariy, Abu Rayhon Beruniy, Abdurahmon Jomiy, Mirzo Ulug'bek va boshqalar haqidagi ilmiy-badiiy lavhalardan tashkil topgan.
-
Ҳаёт
Ушбу роман Ги де Мопассан томонидан ёзилган бўлиб унда қаҳрамонларнинг қизиқарди хаёти баён этилган. Роман ўзбекча таржимаси Эркин Носиров томонидан қилинган.
-
Onamning ertaklari
Kitobdagi ertaklar bolalarga odob-axloqni о ’rgatishdan tashqari, ularni tabiat hodisalari bilan ham tanishtiradi. Tabiatda yashovchi jonivorlarning xarakterlarini ochib beradi. Bu esa bugungi kunda dolzarb hisoblangan ekologik tarbiyaning bir bo’lagidir.
-
Rustamxon
Xalq dostonlari - ajdodlarimizning ming yillardan buyon asrab, avaylab kelayotgan muqaddas merosidir. "Rustamxon" dostoni folklorshunos olim Hodi Zarifov tomonidan 1937 yilda yozib olingan qo'lyozma asosida ilk marta to'liq holatda nashrga tayyorlandi.
-
Qadam: maqsad, yo‘l, muvaffaqiyat
«Qadam» – shunchaki tavsiya yoki tarjima asar emas, u tom ma’noda bir insonning «men»ini topgungacha bo‘lgan uzun va mashaqqatli yo‘lning tafsiloti va ro‘baru kelingan holatlarni izohlovchi hayoiy faktlar hamda misollar yig‘indisidir.
-
Сайланма
Китобдан фақат илгари чоп этилган тўпламлардан сайланган лирик-фалсафий шеърларгина эмас, балки Ўзбекистон мустақиллиги арафасида ва ундан кейин, ўлим тўшагида қоғозга туширилган (шундан баъзилари илк бора эълон қилинмоқда) бадиий мўъжизалар ҳам ўрин олган.
-
Maqsad
Shoxbozbek Dolimov Toshkent shahrida tug'ilgan. Hozirgi yoshi 25-da bo'lganiga qaramay ko'p chet davlatlardagi oliygohlarda ta'lim olishga ulguribdi. Yaponiyadan boshlab to Norvegiyagacha. O'zini boshidan kechirganlarini va ona-yurtdan olisdagi hayotning qiyinchiliklarini «Maqsad» deb nomlangan kitobida avtobiografk shaklda yozgan.
-
Муҳаббат ва нафрат
«Муҳаббат ва нафрат» - булар инсон қалбидаги яширилиши қийин бўлган туйғулардирки, гоҳида умрга татигулик асоратлар қолдиради. Дунёда нафратланагудек ёмон нарсанинг ўзи йўқ, ҳаммаси биз унга қандай қарашимизга боғлиқ.
-
Нажмиддин Кубро
Рисолада бу улуғ мутасаввиф донишманднинг саргузаштлари, турли ривоятларга тўла ҳаёти, унинг авлодларга қолдирган бой ирфоний-тасаввуфий ҳамда адабий мероси қизиқарли тарзда баён қилинган. (Қудратова Ш.)
-
Нур борки, соя бор
Асарда жамият ҳаётидаги иллатлар, инсон ҳаётидаги муҳим аҳамиятга эга бўлган муаммо ва қадриятлар, инсонлар ўртасидаги севги ва хиёнат, бир сўз билан айтганда, "нур ва соя"лар орасидаги азалий кураш мавзуси қаламга олинган.
-
Осмон остидаги сир
Ушбу тўпламда муаллифнинг энг сара ҳикоялари жамланган. Ҳикояларда икки жиҳат — афғон уруши мавзуси ва қадим Сурхон манзараси яққол кўриниб туради. Ижодкорнинг аксарият хикояларида хотирага садоқат инсонпарварликнинг ёрқин ҳаётий ифодаси, севги-мухаббат ёрқин бўёқларда ўз ифодасини топган.
-
Азалий ғусса ёхуд Фаришталар учраш- тирди орзуларни
“Азалий ғусса ёхуд Фаришталар учраштирди орзуларни” истеъдодли шоир Вафо Файзуллоҳнинг чин дил изҳори, мард кўнгил излаб, йиллар оша йўллаган, бир интиқ довон устида остонангизга етган шеърий мактубларидир.