-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
ҚАДРИМ
Таниқли ааиб, Ўэбекистон халқ ёзувчиси Пиримқул Қодировнинг салмоқпи романлари, бир-бирилан ширали қисса ва ҳикоялари, теран пулииистик мақолалари Сиэ азиз уқувчиларнинг севимли асарларингиэгз айлангани шубҳасиэ. Адибнинг ушбу тупламига олтмишинчи йиллар бошида ёзилган «Қадрим» қиссасининг қайта ишланган варианти. «Олов», «Илинж», «Жон ширин» ҳикоялари ва Ойбек, Зулфия, А.Қаҳҳор ҳақидаги ширин хотиралари киритилган Ўйлаймизки. ушбу асарлар Сиэни яна бир бор фикр-мулоҳазага, баҳсга чорлайди
-
Яёл ҳаётндан йигирма турт соат
Иигирманчи аср мумтоз адабиётининг энг севиб ўкиладиган жозибали асарлари муаллифи саналмиш Стефан Цвайгнинг новелла ва ҳикоялари ўзининг бетакрор ва мукаммал тасвир услуби билан ажралиб туради. Ёзувчининг мазкур тўпламдан жой олган «Ёндиргувчи тилсимот», «Аёл ҳаётидан йигирма тўрт соат», «Амок» каби ҳикояларидаги каҳрамонлар ҳаётини кузата туриб, асрлар давомида сайкалланиб а в л о дл а рда н -а в л од- ларга мерос бўлиб келаётган чин инсоний кадриятлар, покиза туйғулар умрнинг маълум бир фаслларида шафкатсиз тўфонли синовларга дуч келиши ва бу синовларда улар ақл хам да ахлок меъёрларига таянибгина ўз мувозанатини саклаб колиши мум- кинлигининг гувоҳи бўласиз.
-
GRAF MONTE-KRISTO
Бу китоб - куплар кутган дурдона, У жа*он адабиетидаги эн г сара асарлар руихатига кнради. Гарчанд “Граф Монте Кристо" яратнлга-нига бир неча асрлар утган булса-да, ундаги улугаор тоялар, jfoMac туигулар, орзулар ва армонлар талцини сира-сира уз ацамиятини иу^отмайди. Асардаги на\рамонлар. уларнинг Ласти. кечинма »а кеч-мишлари, воцеалар занжири уцувчини кнтобга ипсиз боглаб куяли.
-
СОҲИЛ ЁҚАЛАБ ЧОПАЁТГАН ОЛАПАР
Атоқли адиб Чингиз Айтматовнинг «Соҳил ёкалаб чопаётган Олапар» қиссасининг мазмуни жуда теран ва серқирра. Асар ер юзининг ҳамма тарафини сув қоплаб олган, ҳали бирор парча қуруқлик бўлмаган замонлар тўғрисидаги ривоятдан бошланади.
-
Кадимий Хикматлар
Урта Осиё халқларининг энг қадника маданияти бугунги кун гача гоҳ огзаки шаклда, гоҳ ёзма манбалар орқали етно келди. Огзаки шаклда етиб келган афсоналар Ўрта Осиё халқларининг чет эл бос босқинчиларига қарши курашларини акс эттиради. Афсоналардаги чексиз ватанпарварлик, қаҳрамонати гоялари нинг тараннум этилиши, шубҳасиз, бугунги кун учук дан ада миятакдир.
-
СПИТАМЕН
Сурдиёна пойтахти Маро^анд.1 ^амиша гавжум, но« тинч, ажойибот, раройиботларга т^ла. Ша^арнинг чега-раси етмиш стадий2 булиб, тевараги баланд ва муста^-кам ^уша деворлар билан ураб олинган, душман утол-маслиги учун атрофига хандацлар цазилган. Мароцанд-нинг тУрт чеккасида осмонупар баланд миноралар сав-» лат тукиб туради. Ундан ташцари уша минораларнинг саккизта «боласи» ^ам бор. Ша^ар уртасида энг гавжум жой—«Олов дасри» деб номданган дадимий ибодатхона б^либ, унга киравериш йулида сочдари тузгиб кетган вагнпатлар3 кузларини юмиб олиб, эртаю-кеч дуо у^нб Утиришади. Ибодатхона атрофида ^унармандчилик бу-юмлари, т.урли безаклар ва бош^а майда-чуйдалар' би* цан савдб ^илувчи кичик дУкончалар, ёймачилар бор.
-
SARVQOMAT DILBARIM
Kasbim jurnalist bo‘lganligi sababli Tyan-Shanda tez-tez bo‘lib turishga to‘g‘ri kelardi. Bundan bir yarim yil muqaddam, bahor kunlaridan birida meni shoshilinch suratda redaktsiyaga chaqirib qolishdi. Bu vaqt men Tyan-Shan oblastining markazi Norinda edim. Avtostantsiyaga yetib kelsam, bundan bir necha minut ilgari avtobus jo‘nab ketgan ekan.
-
Гўрўғлининг туғилиши
Бурунги замонда Евмит деган эл. Мари деган яна бир қўрғон бор эди. Евинт юртининг Одилхон деган подшоси бор эди. Одилхон подшонинг икки ўғли бўлиб, каттаси нинг оти Урайхон, кичкинасининг оти Аҳмадбек эди. Биби Ойша деган бир қизи ҳам бор эди. Мари юртининг Қовиш тихон деран хони бор эди. Қовиштихоннинг Тўлибой синчи деган бир ўғли бор эди.
-
САРВҚОМАТ ДИЛБАРИМ
Касбим журналист бўлганлиги сабабли Тянь-Шанда тез-тез бўлиб туришга тўғри келарди. Бундан бир ярим йил муқаддам, баҳор кунларидан бирида мени шошилинч суратда редакцияга чақириб қолишди. Бу вақт мен Тянь-Шань областининг маркази Норинда эдим. Автостанцияга етиб келсам, бундан бир неча минут илгари автобус жўнаб кетган экан.
-
КАДИМ ДА КАНДАЙ Д А ВО ЛАНИШГАН?
Ушбу рисолада Сизнииг ^укмингизга Давола этилаётган даволаш усулларини минг йиллар давомида тибет, мугил ва бош^а халклар табибларн куллаб келганлар ^амда ижобий натижаларга эришгаилар. Улар билан танишиб уз дардингизга малкам топа оласиз, деган умиддамиз.
-
Суз латофати
Дунёнинг энг ажиб, энг сирли ва сехрли саёхатларидан бири Суз оламига саёхагдир. Негаки, Суз яралишдан муъжиза. Аввал Суз булган, дейилади мукаддас китобларда.
-
QIYOMAT
Qishning qisqa kuni norasta nafasiday birpasgina ilib turdi-yu, tog‘larning kungay betlarida ko‘p o‘tmay havoning avzoyi buzildi, muzliklardan sovuq shamol izg‘idi, dara-o‘ngirlarga erta tushgan xufton qorong‘iligi shitob bilan yoyildi, qor-quyunli kechaning izg‘irin sovug‘i turdi.
-
УЧ ОҒАЙНИ
ХХ асрнинг биринчи ярмида уз уз асарлари билан аз ишиндек чақлаган буюк немис ёзувчиси Эрих Мария Ремаркни ўзбек китобхонларининг ҳозирги авлоди яхши билмаслиги табиий. Бунинг муайян сабаблари бор. 50-Вилларда унинг «Уч огайни» романи рус тилида биринчи марта чоп этилиши биланоқ катта шов-шувга сабаб булди, китоб кетма-кет миллионлаб нускада нашр этилди. Шунда ҳам талабни кридириб бўлмади.
-
QADAM
«Qadam» – shunchaki tavsiya yoki tarjima asar emas, u tom ma’noda bir insonning «men»ini topgungacha bo‘lgan uzun va mashaqqatli yo‘lning tafsilo^ va ro‘baru kelingan holatlarni izohlovchi hayo^ y faktlar hamda misollar yig‘in-disidir.
-
СОТКИН
Саргузашт-детектив романяари билан бутун жсщон китобхонларига таниш булган Жеймс Чейз-нинг ушбу «Хопсон» номли асарида урушдан сунг Италия шауарларида дарбадар кезиб юрган йигит ва унинг Fapouu6 х,аёти %а$ида %икоя цилади.
-
CHO'L BO'RISI
Тил билган дил билади, дейишади. Дархдкикдт, Тош-кент Давлат чет тиллар педагогика институти (бугунги Узбекистан Давлат Жахон тиллари университети)нинг олмон филологияси факультетида укиб юрган талаба-лик пайтларимиздаёк дунё адабиёти, хусусан олмон ада-биёти билан илк бор ошно булганмиз.