-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
OMEN (IBLIS HAMLASI)
Bu yerda donolik bor. Kimning idroki bo’lsa, yirtqichning raqamini biladi; Zero bu insonlarning ham raqamidir. Uning raqami olti yuz oltmish olti.
-
SOMON YO‘LI
Ota, men senga yodgorlik o‘rnatolmadim. Sening qaerga dafn etilganligingni ham bilolmayman. Ushbu asarimni, otam To‘raqul Aytmatov, senga bag‘ishlayman. Ona, sen bizni ulg‘aytirib odam qilding. Sening uzoq umr ko‘rishingni tilab, onam Naima Aytmatova, senga bag‘ishlayman.
-
СОМОН ЙЎЛИ
Ота, мен сенга ёдгорлик ўрнатолмадим. Сенинг қаерга дафн этилганлигингни ҳам билолмайман. Ушбу асаримни, отам Тўрақул Айтматов, сенга бағишлайман. Она, сен бизни улғайтириб одам қилдинг. Сенинг узоқ умр кўришингни тилаб, онам Наима Айтматова, сенга бағишлайман.
-
SOHIL YOQALAB CHOPAYOTGAN OLAPAR
Atoqli adib Chingiz Aytmatovning «Sohil yoqalab chopayotgan Olapar» qissasining mazmuni juda teran va serqirra. Asar yer yuzining hamma tarafini suv qoplab olgan, hali biror parcha quruqlik bo‘lmagan zamonlar to‘g‘risidagi rivoyatdan boshlanadi.
-
-
Маънолар хазинаси. Учинчи китоб.
Ушбу китобдан буюк буюк шоир ва мутафаккир.узбек мумтоз адабиётининг асосчиси Хазрат Алишер Навоийнинг Гаройиб ус-сигар девонидаги газалларига ёзилган шархлар урин олган.
-
Маънолар хазинаси. Иккинчи китоб.
Ушбу китобдан буюк буюк шоир ва мутафаккир.узбек мумтоз адабиётининг асосчиси Хазрат Алишер Навоийнинг Гаройиб ус-сигар девонидаги газалларига ёзилган шархлар урин олган.
-
Маънолар хазинаси. Биринчи китоб.
Ушбу китобдан буюк буюк шоир ва мутафаккир.узбек мумтоз адабиётининг асосчиси Хазрат Алишер Навоийнинг Гаройиб ус-сигар девонидаги газалларига ёзилган шархлар урин олган.
-
-
Чулпон таржималари.
Чулпон уз даврида куплаб хинд.эрон .рус.украин. француз. немис адибларининг асарлариниузбеклаштирган эди.
-
Чулпон (тадкикот ва материаллар)
Ушбу китобда Чулпон хаёти ва ижодий мероси манбаларининг электрон платформаси ва мобил иловасини яратиш мавзуси жамланади.
-
Чулпон ижоди танкид кузгусида (1919-1937)
Бу маколалар туплами адабий танкидчилик билан албатта купчилик шугиланишга кизикади.
-
Саодат асри қиссалари
Бундай қараганда, бу китобда баён этилганлар ҳам бир тарих — Ислом дини тарихи, Пайғамбаримиз (у зотга Аллоҳнинг саломи бўлсин) тарихлари. Воқеалар таниш. Айни чоғда, бу асарнинг бошқа тарихий китоблардан фарқи воқеалар кетма-кетликда бир ипга тизилиб, адабий усуллар билан йўғрилиб ифодаланганидадир. Шунинг учун оммабоп ва ниҳоятда ўқишли чиққан. Жаноби Ҳақ муаллифимизга лутфи ила, карами ила муомала қилсин.
-
ADABIYOT
Siz, boshqa fanlar qatori, adabiyotdan ham saboqlar olib, ong va tafakkuringizni tinimsiz boyitmoqdasiz. Adabiy saboqlar Sizdan faqat aqlnigina emas, balki tuyg‘ularni ham «ishga solish»ni, zehnliroq bo‘lishni talab etmoqda. Chunki badiiy asar dunyosiga kirmoqchi bo‘lgan odamning aqlligina bo‘lishi yetarli emas. Uning ko‘ngli, tuyg‘ulari, hislari ham toza, samimiy bo‘lishi lozim
-
ТУШДА КЕЧГАН УМРЛАР
Куз ўлим тўшагида ётган беморга ўхшайди. Оёқ остида касалманд хазонлар инграйди... Эрта баҳордан бўтана бўлиб, шоша-пиша, қирғоғига сиғмай оққан ариқлар тиниқлашади. Шунча уринишлари зое кетганини тушуниб, оламга маъюс боқади... Энди сув тубида шодон чайқалган майсалар эмас, хазон кўмилиб ётади... Еру кўкни кафандек оппоқ туман чулғайди. Оқзулмат орасидан қарғаларнинг хосиятсиз фиғони эшитилади.