-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Madaniyat. Madaniyatshunoslik
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
IQTISODCHILAR UCHUN OLIY MATEMATIKA FANIDAN MA’RUZA VA MASHQLAR
Mazkur o‘quv qo‘llanmaga «Iqtisodiyot» hamda «Kjchik biznes va xususiy tadbirkorlikni tashkil etlsh» yo‘nalishlari bo‘yicha “Oliy matemati- ka” fanidan 1-semestrda berilayotgan ma’ruzalar, mashqlar, joriy va mustaqil ta’lim nazorati uchun misol va masalalar kiritilgan. Har bir mavzuga doir tipik misol va masalalar ishlab ko‘rsatilgan. 0 ‘quv qoMlan- madan oliy o‘quv yurtlaridagi boshqa yo'nalish talabalari ham foydalanish- lari mumkin
-
ТРАДИЦИИ РУССКОЙ НАРОДНОЙ ПЕСНИ В СТИЛЕ РАННЕГО ЕСЕНИНА ( 1 9 1 0 - 1916 г г . )
Настоящая книга преднпзчзчаетси я качестве поео бия для студентов педагогических й \ ч >в . изучающих ■Ишрчсстго С. Л. Есенина в специальных семинарах н спснкурстх. Она может также служить дополнительным материалом для учител^ средней школ и.
-
МАРКЕТИНГ
Ушбу ут;ув цуйланма замонзвик Созор муносабатлар асосий воситаларидан бири ■ - маркртиш'1 а баги шла is сан. Ун и м; р ми и и назарий асосларя, царашларн, тартибларн, ма^садн па вазиф.ии нрнп-и т. Кнтобда товар, ра^обат, парк, саидо, тала б па таклифлар сиётнтн! фаолийтннв урганиш ва уни та^лил цнлиш дамда унии г исти^болинн белш лашда, маркетингнн ташкнл этиш ва бокщариш, тадбиркорлик фаолшпк ш уяннг мзданий хуку^ип ме'ьёрларига ало.упда эътибор берилган. ВДллакма тадбиркорлик асосларини урганувчилар, талабадар ва ишои* лармоиларга м^лжаллаигав,
-
КОРХОНАНИНГ ХАЛКАРО МАРКЕТИНГ ФАОЛИЯТИ
Маткуp кулланмада маркетинг на халкаро маркетпнгнпнг мо-ХНятн, ва.шфалари. уларнм корхонанинг ташки боторгн чикиш жараенида куллаш масалалари 5?т ифмдасики топтан Унда муал-лиф Корхона (фирма (ниш чашки (к морга чикиш усулларики маркетинг асоснда урганиш. унинг товар, нарх. сотмш, коммуникация сиёсатларини хам да халцаро ишлао чикариш ва экспорт маркетинг стратеги я лари ни ишлао чикиш. амалга оширнш маса-лаларинц тахлил кл.тган ва тегишли хулосалар, чаклифларни беришга V.» эътибовини каиатган
-
0‘ZBEK TILI MORFOLOGIYASIDA NOMUTANOSIBLIK
Jahcn tiLshunosligida, xususan. lurkiy tilshuncslikda mcrfoloeik hamda mcrfem birliklammg ko‘p manoliligi va kn'p vazifaliligu ma nodoshlik shakldnshhk va zid ma nolilik xususiyaiJari airofhcha tadqiq etilgan. Til mnrfcm qunlishi birliklaridagi leiamlilik, plccnastik qo llanishlar, qonshiq ma nolilik, qn'shma affikslar, analitik va smtetik formanllaming yuzaga kelishi, bog4li va asemantik birliklammg to xtovsiz hosil bo'liD turishi til tizimidagi uzluksiz lanxiy j a rayon lam mg koVimshi sifatida turli ilrmy-nazany ishlarda tahlil qilmadi va ular tilmng diaxrnn hamda sinxron bclatida shakl va mazmunnmg lurlicha munosahatlanm aks eltiradi. Vaqllar c4ishi bilan lildagi mnrfnlogik va ttiorfemik birliklar oz shakl va ma nolarmi o'zganmb turadi. Shu asnoda, shakllar va mazmunlar n'rtasida asimmciriya hcdisasi yuzaga keladi. Asimmeiriya ncmulancsibhk atamasi va unmg lalqinlan, til helgilanda shakl hamda mazmun ncmutanosibhgi, unmg sintaktika, semanlika va pragmatika bilan alcqadcrbgi, tilda model smgari masalalar jahcn lilshunoslipjda etarli darajada o'rgamlgan.
-
IQTISODCHILAR UCHUN MATEMATIKA
Darslik iqtisodiyot yo‘nalishidagi talabalar uchun modjallangan. Unda matematikaning chiziqli algebra, analilik gcomelriya, dilTcrcnsial va integral hisob, differensial tenglamalar, qatorlar kabi bod ini lari yoritilgan va tegishli masala, misollar (jumladan iqtisodiy mazmundagi masalalar) keltirilgan
-
МАРКЕТИНГ ТЕРМИНЛАРИ ИЗОҲЛИ ЛУҒАТИ
Қадимий цивилизация марказларидан бири бўлиб келган Ўзбекистонда истикдол туфайли қомусшунослик ва луғатшунослик соҳалари кенг кўламда ва изчил ривож топаётгани энг янги тарихимизнинг муҳим ҳодисаларидан саналади. Бинобарин, тоталитар тузум асоратларидан халос бўлиш жабҳасида навқирон дав- латнинг қонунчилик базаси бутунлай янгиланиши жараёнида, энг аввало, қонунлар ва кодекслар жамиятга ҳавола этилаётган янгича тушунчалар ва терминлар ман- баига айланиб бормокда. Бевосита иқтисодиётга оид қонунларда дарсликлар, ўқув қўлланмалари, илмий асарлар ва бошқа босма маҳсулотларда такдим этилаётган янги тушунчалар, терминлар ва истилоҳлар таърифлари келтириб ўтиладики, бу- ларнинг ҳамма-ҳаммаси «бозор иқтисодиёти» деган барча замонларда барқарор ва устивор бир ҳодисани кишиларга тушунтириб беришга хизмат қилади.
-
IQTISODIYOT SUBYEKTLARI MOLIYAVIY HOLATINING TAHLILI
Ushbu o‘quv qo‘llanma xo jalik yurituvchi subyektlarniug moli- yaviy holatini baholash, tahlil ctLshning nazariy va amaliy jihatlari haqidagi m a’Iumotlardan iborat bo'lib subyektlar faoliyatini niuhim qirralarini ochib berishga imkon beradi. Mazkur qcf Ilan m ining mu hi m jihati korxona boshqaruvida tahlilga oid jihad irni ilmiy tadqiq etilganligidir.
-
КОРХОНАНИНГ И1?ГИСОДИЙ САЛОХИЯТИ ТАХДИЛИ
Мониграфияла корхонанпнг нкдж:рднн сало.уаяти иадмлни. таркмбн, уни нфодаловчм курсзтхмчлар такими, саыаралорднгн. v ирни анидаш ва тадлил хклиш иуллари мраб чюдоган. Шу-нннгэск, унда асосий воситалар, но мо длин дхтивлдр айланма wu6.oaf.4ap, товар моддий тахиралар, добиторлкк ва кредитор ли к мралари, меднат сало\ияти хаб и категорияларки таддил хнлиш усуллари амалий маълумотларнм ку платан \<>лда еритилган. Олий ва УРта махсус Уцув юртлари талабалари. магистрлар, аспирант ва локторитирга, ифнсолиЙ тадлич б клан шугулла-нувчи менежерлар ва мугахасснсларса мупжалпаяган
-
Basic Topology
This is a topology book for undergraduates, and in writing it I have had two aims in mind. Firstly, to make sure the student sees a variety of different techniques and applications involving point set, geometric, and algebraic topology, without delving too deeply into any particular area. Secondly, to develop the reader's geometrical insight; topology is after all a branch of geometry.
-
МАРКЕТИНГ: БОЩКАРУВНИНГ БОЗОР КОНЦЕПЦИЯСИ
Ушбу ук,ув кулланмада маркетингнинг замонавий концепцияси кел-тирилган. Маркетинг фаолиятини ташкил килувчилар ва бозорга таъсир этувчи дастаклар (воситалар) мукаммал куриб чик,илган. Маркетингда иш латиладиган асосий атамаларга таърифлар, адабиётлар руйхати ва марке тингнинг чизмавий изохдари берилган. Кулленма бозорни, товарларни урганиш, корхоналарда маркетингни яратиш масалаларини мукамма/ изохдаш билан ажралиб туради. Х,ар бир мавзу сунггида саволлар Вс мукобил жавоблар келтирилади. Рахбарлар, мутахассислар, олий yxyi юртлари талабалари, малака ошириш институтлари тингловчилари ва ли цей укувчиларига мулжалланган.
-
ТОШКЕНТ ШАХРИНИНГ ТАРИХИИ топонимияси
Монография Тошкент шаҳрининг ХIХ аср охири ХХ аср бошларидаги тарихий топонимиясига бағишланган. Мазкур даврда Тошкент шаҳри ҳудудида мавжуд жой номлари таснифи, таркиби, номланиши қонуниятлари ва тарихий хусусиятлари ёритилган.
-
QADIMGI TURKIY YOZMA YODGORLIKLARINING TIL XUSUSIYATLARI TAHLILI HAQIDA (X-XIV asrlar yozma yodgorliklari)
X-XIV asrlar adabiy tili va yozma yodgorliklaming lisoniy xususiyatlari bo‘yicha, ayniqsa, hududiy jihatdan tavsiflab va davrlashtirib o‘rganish, dialektal asosining belgilanishi xarakterlidir. Bunda A.M. Shcherbak, A.K. Borovkov, E. Nadjip, E. Fozilovlarning ishlari muhim o‘rin egallaydi. Ularning asarlarida XI-XIV asrlar yozma adabiy tili, asosan, hududiy lahjalar yoki adabiy markazlarga bog‘lab o‘rganilgan. Bunda shu davrlarda yaratilgan yozma yod-gorliklar turli hududlarda yozilganligi va o‘sha hudud qabilaviy lahjalar ta’sirida bo‘lganligi inobatga olingan. Bu davrlar tilining lahjaviy asosi bir necha adabiy markazga bo g‘lab talqin etilib, har bir adabiy markazdagi mahalliy til mustaqil adabiy til deb qaralgan.
-
O'zbekistonda ARXIV ISHI TARIXI
O'zbekistonda ARXIV ISHI TARIXI. Mazkur qo'llanmada qadimgi,o'rta asrlar,xonliklar,mustamlaka.sovet boshqaruvi va mustaqillik davrlarida..
-
КОРХОНАЛАРНИНГ МОЛИЯВИЙ Х.ОЛАТИ ТАХДИЛИ
Укув қўлланмада бозор муносабатларининг шаклланишига мослаб, корхо наларнинг молиявий ҳолати таҳлилининг назарий, услубий ва шу билан бирга унинг асосий боскичлари ёритилган. Унда молиявий таҳлилнинг асосий талаблари, манбалари, хорижий мамлакатларнинг молиявий таҳлил борасидаги тажрибалари, корхоналарнинг молиявий ҳолатини умумий баҳолади, молиявий мустаҳкамлик телети, баланс ликвидлити, корхоналарни ишчанлик ва бозорга оид фаоллигини таҳлили, айланма маблакларининг айланици, маҳсулотларнинг таннархи билан молиявий ҳолат ўртасидаги алока ҳамда корхоналарнинг молиявий натижалари таҳлили кўрилган. Иктисодиётга оид адабиётда биринчи маротаба корхоналарнинг иктисодий ночорлиги таҳлили ҳам баён этилмокда.
-