-
-
Tarix. Tarix fanlari
-
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
-
-
Veterinariya va chorvachilik
-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
-
НА ЗЕЛЕНОМ ПОЛЕ
Физическая культура и спорт прочно вошли в быт советского народа. Миллионы юношей и девушек, мужчин и женщин в городах и селах регулярно занимаются физической культурой и различными видами, спорта.
-
Ўзбекистонда халқ таълимининг ривожланиш тарихи
Ушбу махсус курсда Ўзбекистонда халқ таълимининг мустамлакачилик ва собиқ Иттифоқ давридаги зиддиятли ривожланиш тарихи, халқ таълимидаги муаммолар, уларни ечиш борасида қилинган ишлар ҳамда республикамиз мустақиллиги туфайли халқ таълими йўналишидаги истиқболли имкониятлар тарихий йўсинда холисона баён қилинган. Махсус курс барча халқ таълими ходимлари, университетлар, педагогика институтлари талабалари ҳамда малака ошириш институтлари, курслари тингловчилари учун мўлжалланган.
-
ЗАДАНИЯ ПО ПСИХОЛОГИИ
Пособие предназначено для самостоятельной работы студентов пединститутов по психологии. Основная его цель — содействовать активному и творческому усвоению психологии, сближению теоретического материала учебников по психологии с действительностью, усилению педагогической направленности курса психолог.
-
ЎЗБЕКИСТОНДА ДЕМОКРАТИК ЖАМИЯТ ҚУРИШ НАЗАРИЯСИ ВА АМАЛИЁТИ
Мазкур ўқув қўлланма, аввало талабаларга ижтимоий йўналтирилган бозор иқтисодиётига асосланган ҳуқуқий давлат ва фуқаролик жамияти барпо этишга оид масалаларни назарий жиҳатдан ўрганишга ёрдам беришни назарда тутади. Шунингдек, қўлланмада адолатли жамият тўғрисидаги илк қарашларнинг пайдо бўлиши, ривожланиш босқичлари, халқимизнинг ўз мустақиллигини қўлга киритиш йўлидаги машаққатлари аниқ фактлар асосида баён этилган.
-
Деловые коммуникации теория и практика
ISBN 78-5-9916-3044-3 Настоящий учебник предназначен для систематизации знаний по основам теории коммуникации, психологии делового общения с целью ориентации будущего специалиста в широком круге общих проблем коммуникации в современном обществе. В книге раскрываются основ- ные тенденции современных технологий делового общения, выявляются факторы, влияющие на процесс взаимодействия, дается целостное представление о культуре общения, психологических особенностях партнеров, основных типах коммуникации, сущности и функциях деловой коммуникации, закладываются основы коммуникативной компетентности будущего специалиста в самых разных сферах профессиональной деятельности.
-
ЎЗБЕКИСТОН ТАРИХИ (ФАРҒОНА ВОДИЙСИНИНГ ДЕМОГРАФИК ТАРИХИ (1991-2006 йй.))
Мазкур ўкув қўлланмада мустакиллик йилларида демографик жараёнларнинг ўзига хос хусусиятлари, Фарғона водийсидаги демографик жараёнларнинг ҳудудий тафовутлари, Фарғона водийсидаги миграция жараёнлари масаласи чуқур таҳлил этилади. Ўкув қўлланма олий ўқув юртларининг талабалари, шунингдек, Ўзбекистон тарихи билан қизиқувчи кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
О'ZBEKISTON TARIXI
XVI-XX asr boshlarida ro'y bergan tarixiy jarayonlar O'zbekiston tarixi taraqqiyotida o'ziga xos oʻringa ega. XVI asr boshlariga kelib, temuriylardan so'ng shakllangan Shayboniylar sulolasi Movarounnahr, Xuroson va va Xorazmda o'z hukmronligini o'rnatgan bo'lsa, qisqa vaqtda u ikki qismga - Buxoro va Xiva xonliklariga, XVIII asrning boshlariga kelib esa uchinchi davlatga, ya'ni Qo'qon xonligiga ajraladi. Qo'llanmadan XVI-XX asr boshlarida Oʻzbekiston hududlarida sodir bo'lgan siyosiy va iqtisodiy tarixiy voqealar, ijtimoiy va madaniy hayot sohalaridagi jarayonlar haqidagi mavzular o'rin olgan bo'lib, ularda davlatlarning siyosiy hayoti, boshqaruv tizimi, ichki va tashqi siyosiy hamda diplomatik aloqalari, harbiy ishlar, xuquqiy munosabatlar, ilm- fan va adabiyot, me'morchilik va shaxarsozlik sohalarida amalga oshirilgan ishlar, O'rta Osiyo hududlarining XIX asr ikkinchi yarmi va XX asr boshlaridagi siyosiy, ijtimoiy-iqtisodiy jarayonlari, jadidchilikning yuzaga kelishi va jadidchilik harakati masalalari yoritib beriladi.
-
ЎЗБЕКИСТОН ТАРИХИ
Ўзбекистон халқи инсониятнинг ажралмас бир кисмидир. Юртимиз утмиши ва бугунги узга халқлар, давлатлар билан боглик. Чунки уларнинг ўлкамизда содир бўлган воқеалар у ёки бу даражада бевосита, гохо бевосита таъсири булган. Шул боис Узбекистон тарихи жахон тарихининг таркибий кисми десак адолатдан булади. Ўз-ўзидан аёнки, тарихимиз объекти бу Ўзбекистондир. Мустакил Ўзбекистон Республикаси худудида 450 минг квадрат километрга яқин майдонни ташкил этади.
-
Zilzilabardoshlik va qurilish materiallari
O`quv qo`llanmada zilzila va uning inshootlarga ta`siri, zilzilabardoshlikning nazariy asoslari va ularni qurilish amaliyotida qo`llash, inshootlarni seysmik ta`sirlarga amaldagi me`yorlar asosida hisoblash, qurilish materiallari, konstruksiyalari va inshootlarning dinamik xarakateristikalari, bino va inshootlar seysmobardoshligini ta`minlashning konstruktiv yo`llari, zilziladan shikastlangan bino va inshootlarni qayta tiklash usullari.
-
Chorvachilik asoslari
Mazkur o'quv qo'llanma oliy o'quv yurtlarining agronomiya, meva-sabzavotchilik, agrokimyo va tuproqshunoslik, seleksiya va urug'chilik, qishloq xo'jalik iqtisodiyoti va fermer xo'jaligini boshqaruvi, veterinariya, qishloq xo'jaligini mexanizatsiyalash, buxgalteriya hisobi, audit yo'nalishlari talabalari, magistrantlar hamda ilmiy izlanuvchilar uchun mo'ljallangan.
-
Ekologiya va tabiatni muhofaza qilish
Ushbu qo`llanmada "Ekologiya va tabiatni muhofaza qilish" faniga taalluqli ,bo`lgan ma`ruza mashg`ulotlari yoritilgan bo`lib, baqalavriatning barcha ta`lim yo`nalishlari talabalari uchun mo`ljallangan.Shuningdek mazkur q`ollanma 14 ta mavzuni o`zida jamlagan bo`lib, unda ekologiya fanining maqsad va vazifalari, tarixi, ekologik usullar, ekologik omillar, organizmlarning suv va tuproq muhitiga moslashishlari, atrof muhitning ifloslanish darajalari, o`simlik va hayvon turlari sonining qisqarish sabablari."Qizil kitob" va ekologik ta`lim va tarbiyaga bag`ishlangan mavzular aks etgan.
-
-
О способах и средствах защиты растений
В учебном пособии приведены способы борьбы с сельхозвредителями и болезнями, а также различные методы их осуществления.
-
METEOROLOGIYA
Yer sharini órab olgan havo qobiǵi atmosfera deb ataladi. Atmosfera grekcha "atmos"- buǵ havo va "sfera"-shar degan sózlardan kelib chiqqan. Insonlar ólkan havo okeanning tagida yashaydi. Yer sirti havo okeanining tagini tagini tashkil qiladi.