-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Улуғ салтанат
Сирдарёнинг этаклари-ю Тангритоғнинг ғарбий ёнбағарларидан то юнонлар Борисфен деб атагувчи Днепргача бепоён дашту далалар ястаниб ётади. Шамоллар шип-шийдам чўлларда қуриган қамғоғу шўракларни тўп-тўп қилиб шимолдан жанубга юмалатиб ўйнайди.
-
Улуғ салтанат
Тарих милодий 1400 йил арафасида дунё харитасини ўзгартириб юборган воқеалар рўй берди. Марказий Осиёда Хиндистон Турон салтанати томонидан забт этилди. Холбуки, Амир Темур жануб сари юриш эмас, балки кўпдан шарққа Хитой тарафга отланмоқни кўнглига тўкканди.
-
Ўтган юракдан ўтди.
Таниқли адиба Холида Аҳророванинг сўнгги йиллардаги ижобий изланишлари самараси бўлган мазкур китоб ўзбек халқиниг собиқ совет тузуми қатағон сиёсатининг қурбони бўлган етук фарзандлари ватанпарвар зиёлиларининг аянчли қисматларидан ҳикоя қилади. Ўйлаймизки ушбу китоб миллий тараққиётимиз ва истиқлолимиз йўлида жон фидо қилган табаррук зотларнинг ҳурмат ва эҳтиромини ўз ўрнига қўйиш борасидаги мустақил давлатимиз сиёсатининг амалдаги ижобати ўлароқ, юртимиз келажаги бўлган ёшларнинг маънавий шаклланишида.уларнинг ватанпарвар,мард ва халқ равнақи учун фидойи кишилар сифатида камол топишида муҳим аҳамият касб этади.
-
BOLALIK
Muso Toshmuhammad o‘g‘li Oybek o‘tgan asrimizning ulkan adib- laridandir. Uning «Alisher Navoiy», «Qutlugqon», «Quyosh qoraymas*, «Oltin vodiydan shabadalar» kabi romanlari, «Bolalik», «Nur qidirib», «Alisherning bolaligi» kabi qissalari, she’r va dostonlari — jami 19 tomlik mukammal asarlari bizga meros bo*lib qoldi. «Bolalik» qissasi bir necha bor nashr etilgan va turli avlodlarning ko'ngil mulki- ga aylangan. Uni yangi asrimizning yosh avlodlari o‘qir ekanlar, bun- dan yuz yil muqaddam bobolarining bolaligi qanday kechganligini bilib oladilar va bugungi chin ma’nodagi hurlik, mustaqillikning qadriga yetadilar. Kitob asarlar to‘plamining XI jildidan olindi.
-
Таскин
Қўлингиздаги ушбу мўьжазгина тўплам аспида кичкина эмас. Унда хаёл ва ҳаёт орасида тентираб юрган бир шоирнинг кўнглидан кечирганлари жамланган. Шу боисдан ҳам, у гоҳмаҳзун, гоҳ тушкун, гоҳида жўшқину гоҳида сокин туйғулардаи сўзлайди сизга. Умид қиламизки, бу тўплам аржуманд истар кўнгилларга таскин бўлади.
-
Сиз ҳамон ўшасиз...
Истеъдодли ёзувчи Муҳаммад Исмоилнинг ушбу китобига «Юлдузлари куйган тун» киноқиссаси, бир қанча ҳикоя ва бадиалари киритилган. Унинг насрий асарларини варақлаб янги асрга қадам қўйган янги давр ўзбек ёзувчисининг бадиий талқинларидан баҳраманд бўлсангиз, бадиа ва саёҳатномаларини ўқиб, дунёнинг бешта қитъасини кезган қаламкашнинг фикр-мулоҳазаларидаги ўзгаришларни кузатасиз.
-
Алангали йилларим
Профессор Мухтор Расулов ушбу китобида ўзи ва ўзи билан ёнма-ён жанг қилган сафардошлари ҳақида ҳикоя қилади. Мазкур китоб бадиий асар эмас, балки муаллифнинг ўт-олов ичра мардона олиб борган курашлари,бошдан кечирган саргузаштлари тариқасида ёзилган эсдаликлардир. Урушнинг куз кўриб,қулоқ эшитмаган даҳшатлари,у инсон учун фақат офат келтирувчи жараён эканлигини яна бир карра таъкидлайди.
-
Navoiy
Alisher navoiydan keyin kechgan besh asr ichida buyuk o'zbek shoiri haqida Oybekdek roman yozish huquqini qozongan boshqa birorta yozuvchi bo'lmasa kerak. Ehtimol, parvardigor Navoiyni - bu buyuk dahoni oradan besh yuz yil o'tgach, yangitdan kashf etib, o'zbek xalqiga va umumjahon madaniyatiga barhayot insondek qaytarish uchun Oybekni yaratgandur.
-
Улуғ салтанат
Сохибқирон Амир Темур ким эканини таърифлаш кўп хам зарур эмас. Уни жахон билади. Лекин тарих ва тамаддун билан қизиқувчи бирор киши йўкки, у хақда янада теран, аниқ ва чуқурроқ билимга эга бўлишни истамасин. Айниқса, унинг жонли, хаётий сиймоси билан яқинроқ ошно бўлишни хохламасин.
-
Olis-yaqin yulduzlar
Ushbu kitob Sharq va madaniyatining buyuk namoyondalari Borbad Marvaziy, Abu Nasr Farobiy, Mahmud Qoshg'ariy, Abu Rayhon Beruniy, Abdurahmon Jomiy, Mirzo Ulug'bek va boshqalar haqidagi ilmiy-badiiy lavhalardan tashkil topgan. Buyuk bobolaringizning fan, madaniyat, el-yurt ravnaqi yo'lidagi zahmatlari sizga ibrat bo'ladi, degan umiddamiz.
-
Daholar davrasi
Ilmiy, badiiy lavhalardan tarkib topgan ushbu kitobda ko'hna mashriqzamindagi ko'plab buyuk allomalarimizning masha qqatli hayot yo'llari tasvirlangan, ilmiy, badiiy ijodlari teran tahlil qilingan. Biz fikr yuritgan allomalar qaysi xalq farzandi bo'lmasin, ularning ibratli hayot yo'li, boqiy ruhi, bebaho ijodiy merosi barcha qavm va avlodlar uchun hamisha mo'tabar va ardoqlidir.
-
Навоий
XX аcрда ўзбек адабиёти яна бир яиги адабий жанр - роман жанри билан бойиди. Абдулла Кодирийнинг «Ўтган кунлар» романи билан адабиётимизга кириб келган бу жанрни кейинчалик - Қодирий ва Чўлпонлар отилиб, асарлари хам катағон этилганидан кейин - сақлаб қолиш ва шу жанрда янги асарлар яратиш масъулияти Ойбек зиммасига тушди.
-
Mard o'g'lonlar nomi barhayot
Ushbu kitobda vatanimiz mustaqilligini yovuz kuchlardan himoya qilishda fidoyilik ko'rsatgan mard va dovyurak o’g'lonlarimizning jasoratlari haqida hikoya qilinadi. Xalqimizning asl farzandlari fidoyiliklari hozirgi tinch va osoyishta zamonda yashayotgan yurtdoshlarimiz, ayniqsa, o'sib kelayotgan yoshlarimiz uchun el-yurtga sadoqatli bo'ish borasida namuna bo'lib xizmat qiladi degan umiddamiz.
-
Синоатмисан, Дунё
Ойбувининг шеъриятдаги ўзига хос самимият, ҳаётийлик, дилга яқин оҳанг, руҳ насрий асарларида ҳам ўз ифодасини топтан. Унинг ҳикояларидаги фожиа, дард, кўнгиллардаги кемтиклик Инсонни не куйларга солажагини ўқиганингиз сари ҳис қилаверасиз. Бу ҳис Сизни ўйлашга, ҳаёт ҳақида теранроқ мушоҳада юритишга ундайверади
-
Моҳим
Моҳим, бир бор тушинг биллур осмонингиздан, Бизнинг ғариб дунёларни бир бор тўлдиринг. Бир бор халос айланг қаттол ҳижронингиздан, Йўқса ўлдиринг, ўлдиринг.
-
Армон
Ҳаётнинг мураккаблиги шундаки, бутун умрининг эл-юртнинг бахт-саодати йўлида ҳалол меҳнатга бағишлаган киши шу жон фидо хизматлари эвазига ҳар доим ҳам миннатдорчиликка сазовор бўлавермайди. Аксинча, баъзи шароитларда ноҳақ маломатларга дучор бўлиши мумкин. Лекин шундай маҳалларда ҳам ҳамма нарсага қодир Аллоҳга солиб, кек сақламаган, халқдан нолимаган, унга ҳар доим камарбаста, собит иймонли, кечиримли инсон лар пировардида барчанинг ҳурмат-эҳтиромига, ардоғига муяссар бўлғусидир.Ана шундай кишилардан бири-муҳтарам олим, устоз, ёзувчи, шоир, таржимон Ғайбуллоҳ ас-Салом ушбу китобчасида сермазмун ҳаётидан чиқарган айрим сабоқларни ўқувчиларга ҳавола этган.