-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Кеча ва кундуз
Ушбу китобда Чўлпоннинг йирик асарларидан бири бўлмиш, романи киритилган. Гарчи романнинг иккинчи қисми ёзиб тугатилмаган бўлса-да, унинг бошланиш саҳифалари ҳам сизни эътиборсиз қолдирмайди.
-
Йўқолган қиздан мактублар
Тўйларда доира чалиб юрган бир йигит тўйларнинг бирида бир қизни кўриб, уни севиб қолади. Воқеалар ривожи ана шундан кейин бошланади.
-
Диёнат
Отақузи миллионер раисларга хос виқор ва дабдаба билан кўққаисдан «бостириб» келди. Домла Шомуродов машина овозини эшитиб йутала-йутала кўчага чиққанида дарвоза олдида бири оқ бири ҳаворанг иккита «Волга» қатор турарди. Кетма-кет «Газик» келиб тўхтади.
-
-
Умр дафтари
Умрни оқар дарё, дейдилар. Навқиронлик йилларим ўтиб, кексалик ҳам эшик қоқиб келди. Шуларни ўйлаб, мулоҳаза қилиб, умрим дафтарини варақлаб кўрдим. Қўлимга қалам олиб, анчадан бери ўйлаб юрган фикрларимни қоғозга туширишга, шахсий архивимдаги мактуб ва ҳужжатларни тартибга солишга қарор қилдим.
-
Shum bola
Rastalar obod. Qaymoq bozorining burilishida, mahkamaning boshida Ilhom samovarchining kattakon choyxonasi bo‘lib, unda grammofon chalinadi. Turli-tuman plastinkalar orqali To‘ychi hofiz, Hamroqul qori, Hoji Abdulaziz va Farg‘ona yallachi xotinlari ketma-ket maqomlar, yallalar, ashulalar aytadi. Choyxonada joy yetishmaydi.
-
Марказий осиё халқлари донишмандлиги
Марказий осиё халқлариниг донишмандлиги қадимдан ҳам маълум ва машҳур бўлиб келган. Ушбу китобда шу пайтгача яшаб ўтган машҳур донишмандларнинг доноларча фикрлари ва гаплари ҳақида баён этилган
-
Жавоҳирлар ҳукми остида
Жавоҳирларнинг ўзига хос хусусиятлари илмий асосда фойдаланилганда улар ёшартирувчи, соғайтирувчи, қувватлантирувчи биостимулятор бўлиб хизмат қилишини Шарқ халқлари ва туркий миллатлар қадимдан билганлар.
-
Фонус
Ўзбекистан ҳалқ шоири Усмон Азимнинг ушбу китобига кейинги ун йилда ёзилган шеърларидан айримлари киритилди. Шоирнинг шеърларга кўчган руҳий кечинмалари ўқувчиларни бефарқ қолдирмайди, албатта.
-
Rustamxon
Rustamxon dostoni folklorshunoslik olim Hodi Zarifov tomonidan 1937-yilda yozib olingan qo'lyozma asosida to'liq holda tayyorlandi. Vatanparvarlik, muhabbat va insoniy fazilatlarni ulug'lagan mazkur doston barcha kitobxonlarga birdek manzur buladi, degan umidamiz.
-
Муқаддас Тилла узук
Ёзувчи Одил Ёқубовнинг «Муқаддас» ва «Тилла узук» қиссалари ўзбек китобхонлярига бирмунча танишдир. Ҳар иккада повесть бугунги ўзбек ёшларининг ҳаётн, ўқиши ва меҳнати, дўстлик ва муҳаббатини тараннум этади.
-
Ўғрининг муҳаббати
Ёзувчи ҳаётий мисоллар, кўрган, эшитган воқеалари асосида хориждаги юртдошларимизнинг аҳволи, уларнинг матонати, юртимиз ўғлонлари томонидан гаровдагиларнинг озод этилиши ва туғилган маконига қайтарилиши ҳамда иззатини жойига қўйилиши ҳақида ҳикоя қилади. Турли феъл - атвордаги кишиларга дуч келаркансиз, қалбдаги ният билан кўз олдимизда рўй бераётган ҳаёт саҳнаси мутаносиб тарзда ривож топишига гувоҳ бўласиз.
-
Ёлғизгинам
Феруза Равшанованинг ушбу тўпламидан асосан севги, висол ва ҳижрон мавзуидаги ҳароратли шеърий машқлари ўрин олди.
-
Аёл гўзаллиги сирлари
Ҳамиша мафтункор бўлишни барча бирдек истайди. Қўлингиздаги китобчада тажрибали врач-психотерапевт айнан мана мафтункор бўлиб қолиш йўлларини ўргатади.
-
Буюк Турон амири ёхуд ақл ва қилич
Ўтмишда аждодларимиз ўнлаб буюк империялар яратганлар. Тарих сахнасида куёшдай порлаган Темурийлар ва Бобурийлар салтанати улар орасида алоҳида ажралиб туради. Бу икки буюк давлатнинг тамал тошини қўйган бетакрор шахс, Қашқардан Босфоргача, Хинд океанидан Урал тоғларигача бўлган жуғрофий кенгликларда яшовчи элу элатларнинг миллий кахрамонига айланган, улар кечмиши ва шон-шарафининг мангу тимсоли, жаҳонни ларзага келтирган буюк Амир Темурдир.
-
Отамнинг изларини излаб
Бир умр ота дийдорини кўрмаслик - тенгсиз армон. Турдибой Эргашевнинг қўлига нафақат ушбу армон, балки она-юртга муҳаббат, бугунги озод ва обод замонга шукроналик туйғулари ҳам қалам тутказган.