-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Жалолиддин ва Ойтўлин
ушбу ҳикоялар тўпламида Жалолиддин Мангубердининг Хазорасп қалъаси остонасидаги жанги хақида бўлиб китоб омманинг барча қатламига мўлжалланган.
-
To'la asarlar to'plami (10 jildlik)
Ushbu Alisher Navoiyning Xamsa dostoni o'n jildlik asarning sakkizinchi jildi ya'ni "Saddi Iskandariy" asari kiritilgan.
-
Кўнғлим уфқлари
Энахон Сиддиқова Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмасининг Фаргона вилояти бўлими раҳбари. Куюнчак шоира. Шеърлари самимий. Аёл қалбининг туғёнларини, инсон ҳаётининг турли лаҳзаларини қаламга олади.
-
Ференгейт бўйича 451 даража
Машҳур америка ёзувчиси Брэдберининг бир қатор асарлари оламга машҳур. Ушбу роман ҳам ер юзида ҳаётни сақлаб қолиш, инсон учун хавотирланиш ва унга чуқур ишонч руҳи билан суғорилган.
-
Фотима ва Зуҳра
Ушбу роман саргузашт ва детектив услубида яратилган бўлиб, унга асосан бадиий филм ва спектаклъ ҳам олинган.
-
Наполеоннинг жосуси
Ушбу китобда Франция-Австрия ўртасидаги зиддиятларга оид тарихий маълумотлар келтирилган.
-
Болаликдан ёдгорлик
Қўлига қалам тутган ҳар бир ўгил-қиз дастлаб туғилган юртига мухаббати, ўзи улгайиб вояга етаётган оиласи, ака-ука, опа-сингил, қадрдон мактаби, синфдошлари, дўстларига бўлган меҳрини қоғозга туширишга, шеър қилишга киришади. Юрагидаги бор туйгуларини ифода этишга ҳаракат қилади.
-
Уфқ
Романда ҳам турли тақдирлар, ҳижрон аламлари, aйрилиқ кўз ёшларию висол энтикишларини ҳаяжон билан тасвирлади.
-
Уруш ва тинчлик 2 қисм
"Уруш ва тинчлик" асарининг 2 қисми воқеалар ривожи, сюжетларнинг янгича талқини ва бадиий образнинг маҳорати билан тингловчини ўзига жалб этади.
-
Юлдузли тунлар: Бобур: Тарихий роман
Пиримқул Қодиров «Юлдузли тунлар» романида Бобур Мирзонинг салкам қирқ йиллик мураккаб, машаққатли ҳаётини бадиий ифодалади. Роман жанри, мисоли, улкан дарё: унинг сирти, қирғоқлари, гоҳ тўлиб, гоҳ камайиб оқадиган суви бор. Моҳир санъаткор дарёнинг остки оқими, шиддатини асос қилиб олади. «Юлдузли тунлар»нинг остки оқимида инсон ва шоҳ Бобур руҳиятида кечган ниҳоятда мураккаб жараёнлар акс этган.
-
Уруш ва тинчлик
Лев Толстойнинг жаҳонга машҳур ушбу асари 3 қисмдан иборат бўлиб, ушбу китоб 1 қисмни ўз ичига олади.
-
Kashfiyot va ixtirolar
Ushbu kitobda jahonda yirik va olamshumul ixtirolar, kashfiyotlar o'rin olgan.
-
Qorako‘z majnun
Kitobdan o ‘rin olgan «Qorako'z majnun", «Sarob», «Azroil o'tgan yo'Ilarda" hikoyalarida ona va farzan d , ota va o‘g ‘lonlar o'rtasidagi keskin munosabatlar ildizi asr fojeasi, mustabid tuzum siyosati, mafkurasi, axloqiy aqidalariga borib tutashadi; fojealar mash’um siyosatning mudhish oqibati tarzida tasvirlang an .
-
Қасам (детектив роман)
Ҳадисда бир гап бор: «Ватанни севмоқ иймондандир». Киндик қонимиз томган Ватандан азиз, муътабар нарса бўлмаса керак. Инсоният дунёга келибди-ки, она каби ардоқли бўлган юртни куз қорачигидай асрайди, ёвдан ҳимоя қилади. Керак бўлса, жонини фидо қилади. Инсон қалбига Ватан меҳри она сути билан киради. Шу сабаб уни шарафлайди. Ватан васфида кўплаб асарлар ёзилган, шарафланган, улуғланган.
-
GIS Algorithms
В этой книге обсуждаются концептуальные основы географических информационных систем (ГИС) – важнейшие алгоритмы, составляющие фундамент многих операций над пространственными данными. Проследив, как эти данные подаются на вход алгоритма и как алгоритм используется для получения конечного результата, читатель поймет два важных аспекта ГИС: что на самом деле представляют собой геопространственные данные и как они обрабатываются.
-
Сўфий шеърияти
Сўфийлик фано буржидаги энг гўзал ва беғубор санъат десак муболаға бўлмайди. Унинг замирида Аллоҳ ишқи мужассам бўлиб, сўфийликнинг олий саодати, илоҳий қуввати ҳақгўйлик, покдомон- лик, тоат-ибодат, қироат ва Зикри маъво орқали юзага келади. Олам яралиб, одамзод онгида Аллоҳнинг муқаррарлиги мустажо бўлгандан буён бу фано салтанатида неча минг сўфий яшаб ўтди.