-
-
Xalq ta’limi. Pedagogika
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Texnika va amaliy fanlar
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Antennalar va radioeshittirish
O`quv qo`llanmada zamonaviy simsiz telekommunikatsiya tizimlarida keng foydalaniladigan antennalarning vazifasi va tasniflanishi, elektr va yo`nalganlik xususiyatlarini tavsiflovchi parametrlari, simmetrik va nosimmetrik vibratorlarning yo`nalganlik xususiyatlari, vibratorlardan tashkil topgan antenna panjaralari asosida tor yo`nalganlik diagrammalarini hosil qilish, qo`zg`atilgan nurlatuvchi sirtlar, apertur antennalarning konstruktiv xususiyatlari ko`rib chiqilgan.
-
Duzlar ximiyası
Oqıw qollanbada duzlardıń alanıw jolları, nomenklaturası, grafikalıq formulası pH ti, gidroliz konstantasın hám dárejesın tabıw usılları xalıq xojalaǵındaǵı áhmiyeti keńnen bayan etilgen.
-
Усимлик хом ашёлари асосида дори воситалари яратишнинг илмий асослари
Усимлик хом ашёлари асосида дори воситалари яратишнинг илмий асослари хакида
-
Усимлик хом ашёлари асосида дори воситалари яратишнинг илмий асослари
Усимлик хом ашёлари асосида дори воситалари яратишнинг илмий асослари хакида
-
O`ZBEK TILIDAGI HAVOLA BO`LAKLI SINTAKTIK KONSTRUKSIYALAR
Monografiyada havola bo`lakli sintaktik konstruksiyalarning struktur-semantik xususiyatlari ilmiy asoslangan, ularning ko`rsatish, belgilash, so`roq olmoshlari, shuningdek, sifat, son turkumiga mansub ayrim so`zlar yordamida shakllanishi va mazmunan umumga qaratilishi o`zbek tili materiallari orqali ochib berilgan. Havola bo`lakli sintaktik konstruksiyalarning qo`shpredikativ va polipredikativ birliklar ko`rinishida namoyon bo`lishi so`zlashuv, badiiy, ilmiy, rasmiy hamda publitsistik uslubga xos nutq birliklari misolida isbotlangan, havola bo`lakli sintaktik konstruksiyalarning shaklan kesim, ega, aniqlovchi, to`ldiruvchi, hol predikativ birlik ko`rinishida, mazmunan shaxs, narsa, belgi, o`rin, payt, tarz, daraja-miqdor, natija kabi guruhlarga bo`linishi asoslangan. Havola bo`lakli qo`shpredikativ va polipredikativ birliklarning monopredikativ birliklararo derivatsion xususiyatga ega bo`lishi dalillangan
-
ГУРИ АМИР
1941 йилнивг июнь ойида Х^укумат экспедицияси томонидан Самар-цаиддаги Гури Амир мацбарасида дафн этилган сохиб^ирон Амир Темур, Мироншоз;, Шозфух, Мирзо Улугбек, Мухаммад Султон ва Бибихоним мацбарасидаги Бибихонимиинг да^малари очилган эди. Немис-фашист зос^инчилари мамлакатимиз .\удудига бостириб кириши туфайли экспе-хициянинг натижалари тулалигича сритилман долиб кетди. Бу хазуза эса узбек тилида бирорта дам мацола эълон килинмади. Китоб муаллифи уша экспедициянинг барча илмий маълумотлариня ва архив з^ужжатларини чу^зф тахлил килиб, Темури йларнииг дафн ма-росимлари, жасад колдизутари, ^абртошлардаги ёзувлар дамда ма^бара дадида биринчи марта узбек тилида цизицарли тарзда баёи килгазз. Шунингдек, бошда фотизутар ва аждодларимизпинг дафн маросимлари *ацида маълумотларнинг келтирилишн рисолани янада кизикарли килган. Рисола Темурийлар тарихига з^изиз^адигазз олимлар ва кенг китобхон-
-
Фан ва техника системавий ёндашиш асослари
Қўлланмада системавийликнинг асосий тушунмалари - тасниф, моделлар, система чегаралари, шунингдек уларни тадқиқ этиш методологияси берилди. Системавий ёндашиш асосида техника объектларини лойиҳалаш: лойиҳалаш тамойиллари ва жиҳатлари, техника объектининг конструкциявий тамойиллари, ишлаб чиқариш талаблари системаси, техника объектларидан фойдаланиш ва уларни тугатиш кўриб чиқилди. Бирор қарорга келиш асоси, мақсадни аниқлаш ва муқобилларни ахтариш, танловни самаралилаштириш асослари берилди.
-
BECOMING A TEACHER
The writers thank the Rector of the University of World Languages, Dr Shukhrat kayumov. for his willingness to support and assist the project, including permission for the writers to attend off- campus writers' schools. The writers also thank Dr Abbas Inskulov, the father of modem language teaching in Uzbekistan, for his unwavering support, steady assistance, and timely advice at crucial stages of the project
-
ГУНОҲ
Инсон айниқса, ўзининг сшлик йилларида баъзан ўткинчи ҳистуйгулар таъсирида, баъзан уақиқий ишқнинг ўрнини босган jfaeac ва ёки э^тирос оцибатида билиб-билмай катта-кичик хатоликларга йўл қуйиши ҳам мумкин. Афсуски, бундай адашишлар беиз кетмайди. Ахир бежиз қайтар дунё дейишмайди-ку. Истеъдодли ёзувчи Менглибой Муродовнинг мазкур «Гуно.у» романида айнан ёшлик даврларида қалтис хатога йўл қуйган Шамсиддин ва Гулсаранинг кейинги умрлари чуқур изпшроблар гирдобида, афсус-надоматлар қийногида ўтганлиги ёрцин бўёқларда тасвирлаб берилган. Энг ачинарли томони, ота-оналарнинг хатолари бегуноу фарзандлар .уаётини $ам издан чиқариб юборади..
-
TOR ZONALI KRISTALLARDA IKKI FOTONLI YUTILISH
O’quvchilar hukmiga havola etilayotgan ushbu monografiya oliy ta’limning fizika, qattiq jismlar fizikasi, kondensirlangan holat fizikasi, yarimo’tkazgichlar fizikasi, elektronika va mikroelektronika sohasidagi magistratura va tayanch doktorantura mutaxassisliklari uchun mo’ljallangan. Ushbu adabiyotni yozishda, INTERNET orqali olingan o’zbek va chet tillarida chop etilgan materiallardlan ijodiy foydalanilgan bo’lib u kamchiliklardan xoli emas. Shu sababli uning mazmunini, ma’nosini boyitish maqsadida berilgan fikr-mulohazalarni mualliflar minnatdorchilik bilan e’tiborga oladi.
-
Курс общей астрофизики
Книга основана на первой части курса лекций по общей астрофизики, который на протяжении многих лет читается авторами для студентов физического факультета МГУ. В первой части курса рассматриваются основы взаимодействия излучения с веществом, современные методы астрономических наблюдений, физические процессы в межзвездной среде, формирование звезд и стационарные звезды. Книга может служить современным учебным пособием по общей астрофизике для студентов физических и астрономических специальностей университетов.
-
Саъди ва «Гулистон»
Дар тули беш аз хафт кзрни гузашта таърихнигорону та з ки ра н а в и с он, мухдккикону хаводорони илму адаб даст ба тахкику тахлил ва зикри хасби ходу шархи осори Шайх Саъдй мезананду то хол бисере аз пахдухои осори ин абармарди оламшумул номакшуф монда. Чаро ки Саъдии Шерозй шайхи шахир, воизу нотик, шоири орифу ошик; ва хакими замон буда, Офаридгор дили уро аз ишк сиришта буду наккоши азал сарнавишти уро таз-зод навишта. Аз ин ру, танхо ва танхо хакиме чун Саъдй мебояд, то даст ба ифшои розу ниёзи Саъдй бизанад. Фишурдаи рузгор ва осори Шайх Саъдй метавонад гушоиш ва мукаддимаи «Гулис-тон» гардад.
-
O‘zbek matning semantik, sintaktik va stilistik aspekti
Matn tuzilishi, semantik xususiyati jihatidan yakka sistema (monosistemnoe) xarakteridagi sintaktik struktura emas, balki ko‗p sistemali (polisistemnoe obrazovanie), ya‘ni bir necha xil sistemalar kompleksidan iborat bo‗lgan sintaktik hodisadir. Monografiyada matnning ana shu murakkab tuzilishidan kelib chiqib, unga xos barcha xususiyatlarni yoritib berishga harakat qilindi. Matnlarning grammatik (sintaktik), semantik, stilistik o‗ziga xosliklari tadqiq etildi. Shuningdek, o‗zbek badiiy nutqiga xos matnlar zamonaviy yondashuvlar asosida tahlil qilindi.
-
ЛИТЕРАТУРНЫЕ ВЗАИМОСВЯЗИ: ВОСТОК - ЗАПАД
Курс «Литературные взаимосвязи: Восток -Запад» призван показать магистрантам одну из главных закономерностей литературного процесса - проблему литературных взаимосвязей, его социально - культурную обусловленность и актуальность. Важно также раскрыть основные составляющие процесса литературных влияний, показать сложность и многоаспектность проблемы, определить основные хронологические этапы развития процесса межлитературного общения.
-
Олмон тилини ўрганишни бошловчилар учун ўқув-услубий қўлланма
Ушбу қўлланма олмон тилини ўрганишни бошловчилар учун мўлжалланган бўлиб, сиз ундан ўқишни ўрганишда билиш лозим булган назарий маълумотлар билан танишасиз ва ўқиш қоидаларини ўзлаштиришда бевосита фойдаланасиз. к