-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Гўр қизи
«Гўр қизи» номиданоқ қандайдир сирли ва афсонавий воқеаларни эслатиб юборади. Бироқ қиссани ўқиш жараёнида у афсонага эмас, реал воқеалик заминига қурилганига гувоҳ, бўлади киши. Қиcca қизиқарли ва тарбиявий аҳамиятга эга бўлган асардир. Ёзувчи унда афсонавий об-ҳаво муҳитини ҳис этади, миллий манзараларга сингиб кетади, унинг ҳap бир салҳифасида сирлилик уфуриб туради. Асар тили оддий, халқ тушунадиган содда ва равон, ҳикоя қилиш услубининг қулайлиги катта ютуқдир
-
Танланган асарлар Қирол Лир
Адабиёт ихлосмандлари учун Вильям Шекспир номи, бебаҳо ижодий мероси буюк қадрият ҳисобланади. Унинг шоҳ асарлари асрлар оша неча авлод ўқувчилари қалбини сеҳрлаб, ларзага солиб келмоқда. Даҳо адиб қаламига мансуб шеърият, трагедия ва комедиялар, ҳикматлар келгуси авлодлар учун ҳам юксак санъат намунаси вазифасини ўтайвериши шубҳасиздир. Шундай асрларидан бири "Қирол Лир" асаридир.
-
Танланган асарлар
Адабиёт ихлосмандлари учун Вильям Шекспир номи, бебаҳо ижодий мероси буюк қадрият ҳисобланади. Унинг шоҳ асарлари асрлар оша неча авлод ўқувчилари қалбини сеҳрлаб, ларзага солиб келмоқда. Даҳо адиб қаламига мансуб шеърият, трагедия ва комедиялар, ҳикматлар келгуси авлодлар учун ҳам юксак санъат намунаси вазифасини ўтайвериши шубҳасиздир.
-
Бараканинг сири
Барака – сирли ва илоҳий ҳолат. У кўзга кўринмайди, қўлда тутиб бўлмайди. Баракани фақат ҳис этиш мумкин. Ушбу мўъжаз тўпламда бараканинг сири, унга етказувчи омиллар хусусида фикр юритилади. Содда баён ва равон услубда битилган ушбу рисола китобхонларни бефарқ қолдирмайди. Тўплам кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Осий банда
XX асрнинг улкан адибларидан бири Одил Ёқубовнинг унинг вафотидан сўнг дунё юзини кўраётган бу китобига адибнинг охирги йилларда қаттиқ тер тўкиб ёзган «Осий банда», «Хотиралар», «Қарноқ» сингари бадиий асарлари жамланди. Улар алоҳида асарлар бўлса ҳам, худди бир-бирининг мантиқий давомидай ҳаяжон билан ўқилади. Уларда адиб турғунлик деб аталган йилларнинг мураккаб, зиддиятли ўта драматик воқеаларини қаламга олади. Ўзи ҳаётда кўрган, билган, бошидан кечирган воқеаларни ҳаққоний бадиий тарихга, реал шахсларни эса ўзида давр муҳрини ташиган, даврнинг юлдузи ва сайёраси бўлган жозибадор, бадиий гўзал, юксак даражада ибратли бадиий қаҳрамонларга айлантиради. У яратган Ота, Онаизор бадиий тафаккурнинг ноёб мулки, улар бошдан кечирган кўргиликлар ҳақида кўз ёши тўкмасдан ўқиш мумкин эмас. Одил Ёқубов бу асарларни халқ учун ёзган. У ҳамон халқнинг хизматида камарбаста.
-
Қўрқма
Роман воқеаларини қисқача сўзлар билан ифода этиб бўлмайди. Барчаси шу қадар тиғизки, шошириб қўяди. Мажоз, образ, ифода, ўт, ҳеч кимникига ўхшамаган лиризмни ҳис қиласиз
-
Туркий халқлар мафкураст
Ушбу рисолада туркий халқларнинг қадимдан асримизгача бўлган даврдаги , ҳокимиятчилиги мафкураси ҳамда уларнинг келиб чиқиши борасида фикр юритилади.
-
Pryasinlar
Atoqli rus yozuvchisi, adabiyotshunosi va publitsisti Fyodor Aleksandrovich Abramov (1920-1983) o'zining sermahsul adabiy faoliyati davomida qishloq hayotiga ko'p qo'l urdi. Uning "Pryaslinlar" romanida ham og'ir sinovlar davrida oddiy rus kishilarining matonati va jasorati qalamga olinadi.
-
ТУҲФАИ ҲИСЛАТ
"ТУҲФАИ БАЁЗ" -ажойиб бир баёз. Бу баёзга Ҳислат Эшон замондошлари бўлмиш бир қатор шоирларнинг ғазаллари, муҳаммаслари жамланган. Ғазаллару муҳаммаслар- барчаси диний-фалсафий руҳда.
-
Агар ошиқлигим айтсам (ғазаллар)
Ушбу китоб Бобораҳм Машраб ғазалларидан ташкил топган, оммабоп китобдир.
-
Ўн саккизга кирмаган ким бор
Дарҳақиқат, 18 га кирмаган, севги боғларидан гул термаган ким бор? Кимнинг юраги шу ёшда ўртанмаган, суюклисини интизор кутмаган?! Инсон борки, суюк кўнгил неъматидан баҳраманд бўлади. Баъзан изтироб чекади, ғамга ботади, гоҳо эса қувончи тотидан еттинчи осмонда кезади. Шукур Холмирзаев 35 йил муқаддам ўзбек адабиётига мана шу қиссаси билан кириб келган эди. Қисса ўз даврида беқиёс шов-шувга сабаб бўлган ва ҳозир ҳам баҳс уйғотиши шубҳасиз, қолаверса, севган ва севилганлар учун бу китоб қадрсиз бўлмайди.
-
Jane Eyre
The novel revolutionised prose fiction by being the first to focus on its protagonist's moral and spiritual development through an intimate first-person narrative, where actions and events are coloured by a psychological intensity. Charlotte Brontë has been called the "first historian of the private consciousness", and the literary ancestor of writers like Marcel Proust and James Joyce.
-
Adventures of Huckleberry Finn
Persons attempting to find a motive in this narrative will be prosecuted; persons attempting to find a moral in it will be banished; persons attempting to find a plot in it will be shot.
-
БOҒ АРО
XIX асрнинг иккинчи ярми - XX аср бошларидаги узбек адабиётининг энг йирик вакилларидан бири Муқимийдир.У яратган асарлар халқимизнинг чор мустамлакаси давридаги оғиp ҳаёти манзараларини ўзида мужассам этган.
-
Harry Potter and the Chamber of Secrets
As all proud Ravenclaws know, in Harry and his friends' second year at Hogwarts School of Witchcraft and Wizardry the new Defence Against the Dark Arts teacher is die world-famous Ravenclaw Gilderoy Lockhart. Five times winner of Witch Weekly's Most-Charming-Smile Award, he is a favourite throughout the wizarding world - with witches, in particular.
-
БУЮК ҚУШЛАР
Шеърият образлар орқали сўзлаши билан гўзал, шу билан кудратли. У шиддатли, жунунвор «кечаги шамол»ми,беозоргина ўтирган «шохимдаги қушча»ми, «ботаётган куёш» ёки «ич-ичида йулбарс ўкириб, сиртдан майин жилмайган аёл»ми... Буларнинг барчаси бир, яъни дунёга бир мартагина келиб кетадиган азиз инсоннинг, ғанимат инсоннинг умр дафтаридан боблар, кўнгил кечинмаларидан кўринишлар.Ижодкор ўзининг бор изтироблари, кувончлари билан сиз муҳтарам шеърхонларга пешвоз чициб, сурурли учрашувга чогланаётир.Бу учрашув сизга муборак булсин, азиз шеър шинавандалари!