-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Йиллар қўшиғи
Бадиий адабиётниинг ажойиб, мўъжизакор кучи ва «сир»ини билиш ҳамда буларни ёш авлодга англатиш учун аввало таълим берувчининг ўзи бу нарсалардан хабардор бўлиши керак.
-
Инсон ҳусни
Март довонидан ошар-ошмас бодомлар, ўриклар, шафтолилар: кейинроқ олмалар қийғос гуллаб, кўз олдингизга оқ, пушти пардалар тортади. Дунё бир бутун гулу, сиз ўзингизни шу гулнинг бир япроқчаси билиб қувонасиз.
-
Муошарат одоби
Қанчадан қанча қирғину қатағонларга қарамай аждодларимиз бизга жуда бой маданий иерос қолдирганлар. ушбу китобда ҳам топилмас бойликлардан бири бўлмиш муошарат одоби ҳақида жуда ажоиб маълумотлар келтирилган.
-
Зоҳид Фозил.
Шоир Фозил Зоҳид уни наа шундай поэтик алоқадорликда тасаввур қилади. Шоирнинг эллик ёшга тўлиши муносабати билан тартиб берилган ушбу тўпламга энг сара лирик шеърлари, ҳажвиёти,тўртликлари ва достонлари жамланган.
-
Мирий. Танланган асарлар
Мирий ХIХ асрнинг иккинчи ярмидаги прогрессив адабиётининг истеъдодли ва сермаҳсул намояндаларидан. Шоирнинг ҳаёти ва ижодини ўрганиш бундан ўттиз етти йил аввал адабиётшунос А.Мажидий томонидан бошланган эди.
-
Shamol esaveradi
O'zbekiston xalq yozuvchisi O'tkir Hoshimovning asarlari xalqimiz tomonidan sevib mutolaa qilinadi. Buning boisi adib asarlarining hayotiyligi, tilining jozibadorligida. Qo'lingizdagi to'plamdan O'tkir Hoshimovning ,,Shamol esaveradi", ,,Cho'l havosi" qissalari o'rin olgan.
-
Fosh
Mirzohidning hammamiz ko'rib turgan dunyo ichida o'zigagina tegishli ichkin dunyosi bor. Lining teran nigohidan borliqdagi hech bir narsa chetda qolmaydi, jonsizlarni jonlantiradi, hatto jilvalantiradi. Kimdir uning dunyosiga bo'y cho'zib qaragudek bo'lsa, ertaklar olamiga yoinki o'zga sayyoraga tushib qolgandek his etadi o'zini va bu olamning sehr-jozibasidan kechib ketolmay qoladi. Shoirning dunyosi shunchalar bepoyonki, ko'rib turgan borlig'imiz uning kiprigidagi tomchiga teng.
-
Эрка қизнинг қисмати
Ёзувчи Абдусаттор Ҳотамовнанг турли йилларда ёзган асарларидан иборат кўлингиздаги ушбу китоби турли табиатли инсонлар ҳақидадир. Муаллиф уларни нуқул оқ ёки қора бўёқларда тасвирламайди, балки бор мураккабликлари билан қаламга олишга интилади. Ҳаммамизнинг қалбимиз гўдаклигимизда беғубор эди. Тўпламга киритилган болалар ҳақидаги ҳикоялар эса нима учун бундай показа туйғуларимизни ёшимиз улғайгач сақлаб қола олмаймиз, деган саволни ўртага ташлаётгандек туюлади.
-
-
Хусрав ва Ширин
Пинҳона бир қизга ошиқ бўлган, (яни Ширинга) Хусрав, севгисига етишиш армони, самимий муҳаббат ва абадий мангуликдан иборат тарих.
-
Қасида
Қасида- лирик турга кирувчи жанрлар орасида энг қадимгиси. У ҳаёт ҳақиқатини бадиий, образли акс еттиришнинг барча хусусият ва белгиларга ега.
-
Нетай
Ғвфур Ғуломнинг бу асари бошқа асарларига нисбатан ўзгача яратилган. Болаликнинг беғубор пайтларини еслатади.
-
Бфдиий ижод асослари
“Бадиий ижод асослари”нинг бутун мазмуни — талабаларга, ёш кдламкашларга бадиий ижоднинг мо^ияти, хусусиятлари одида дастлабки тасаввурни беради ва адабий ходисаларни мустакил тушунишга, ижодий куникмаларни барпо килишларига хизмат килади, самарали ижодга етаклайди, деган умиддамиз.
-
Поетика
Аристотелнииг "Поетика" асари жаҳонда юзага келган енг биринчи адабиёт назариясидир. Бунда борлиқ, олам, дунё кабилар ёритиб берилган.
-
Шеър санъатларини биласмзми?
ушбу назарий билимларни пухта ўзлаштиришга ёрдам бериш мақсадида юқори синфларда ўрганиладиган ўзбек шоирдари ижодибўйича тест саволлари илова қилинди.
-
Tirik tosh
Dadaxonning she`rlari samimiylik bilan hayrat va isyonlarga sabab bo`lgan ruh manzaralarini ko`z oldingizda gavdalantira olish bilandilga manzur bo`ladi.