-
Ремонт электронной техники 3 (39)
В своих предыдущих статьях (№№ 5...7 за 2001 г., №4 за 2003 г.) автор рассматривал отдельные составляющие организации ремонтного бизнеса, основные понятия менеджмента и маркетинга. Теперь мы систематизируем все эти знания и попробуем применить их на практике.
-
Ремонт электронной техники 2 (38)
Интересно работать механиком. Нет-нет, да и случается в жизни механиков что-нибудь запоминающееся. Вот, например, работали когда-то в одном НИИ два друга - инженер Игорь К. и механик Миша П. Это было где-то в 90-х годах, так сказать, «кооперативная эра». Подрабатывали Игорь и Миша тем, что брали в ремонт всякие телевизоры, видики, видеокамеры, в общем, все подряд.
-
Олтинчи қитъа сирлари
Антарктида - кам текширилган сўнгги қитъа бўлиб, унга бир қанча мамлакатларнинг олимла- ри зўр бериб интила бошладилар. Бу интилиш одамнинг космосга чиқишига, Дунё океанининг чукурликларини забт этишга ва ер бағрининг сирларини очишга кўп жиҳатдан ўхшайди. Сунг- ги йилларда Антарктида географлар билан гео- физикларнинг диққат марказида бўлиб қолди. Бунинг сабаби бу қитъада ҳали одам қадам бос- маган сўнгги «оқ доғлар», ном қўйилмаган сўнгги тог тизмалари ва муз платолари қолганлигидаги- на эмас. Каттиқ табиатли бу қитъага қизиқиш- нинг чукуррок сабаблари бор. Кўпгина геофизик- ҳодисаларнинг сири айрим жойларнинг геогра- фик ўрнига қараб ва ер шарининг айланиши ту- файли келиб чиқувчи процесслар билан боғлан- ган-да, ахир. Ер шарининг айланиши турли куч майдонларини вужудга келтиради, бу майдон- ларнинг марказлари қутб районларидадир. Атмо- сфера, гидросфера ва литосферадаги бир қанча муҳим ҳодисалар шу куч майдонларига боғлик.
-
Ремонт электронной техники 1 (37)
В этом году журналу «Ремонт электронной техники» (РЭТ) исполняется пять лет. За время своего существования журнал приобрел заслуженную популярность среди людей, профессионально занимающихся ремонтом электроники, тех - кто еще не стал, но хочет быть профессионалом, и просто среди людей любознательных. Недавно мы с удивлением узнали, что журнал используется в качестве внеклассного учебного пособия в некоторых учебных заведениях, где преподается курс ремонта электронной техники. Все это говорит о том, что журнал востребован, и мы очень рады этому факту.
-
Theory of elasticity
Mir Publishers would be grateful for your comments on the content, translation, and design of this book. We would also be pleased to receive any other suggestions you may wish to make. Our address is: USSR, 129820, Moscow, 1-110» GSP, Pervy Rizhsky Pereulok, 2 Mir Publishers.
-
Техника молодежи 7
Этот номер посвящается XI Всемирному фестивалю молодежи и студентов в Гаване. Он не только рассказывает о стране фестиваля — Кубе, но и дает панораму событий, свершающихся в мире сегодня, в дни, предшествующие празднику стран и континентов.
-
Афғонистон
Бадахшоннинг дарё водийларида сочма ҳолдаги ол- тин запаслари учрайди. Афғонистоннинг Бадахшон тог- ларидан зумрад, аметис, яшма ва ляпс тошлари қазиб олинади. Афгонистоннинг иқлими қуруқ, субтропик. Июлда ўр- тача ҳарорат 24-32, 2500-4000 метр баландликларда 10 даражага яқин бўлади. Қиши текисликларда юмшоқ, ўзгарувчан, январда ўртача ҳарорат 0-8 даража атро- фида. Лекин айрим жойларда совуқ - 20 дан 30 да- ражага етади. 300 метр баландликлардаги қорлар 6-8 ой мобайнида эримайди. Циклонлар оқибатида ёғингар- чилик асосан қиш ва баҳорда кўп бўлади. Афғонистон- нинг жанубий текисликларида ёғин микдори йилига 40-50 мм ни, ясси тоғликларда 200-250 мм ни, Ҳин- дикушнинг баланд ерларида 400-600 мм ни ташкил килади.
-
ш- В. В. БАРТОЛЬД- ЙИРИК ШАРҚШУНОС олим
В. В. Бартольд (1869—1930) Шарқнинг йи- рик тарихчиси, рус шарқшунослиги тарихи мак- табини яратган атоқли олимдир. Унинг ажойиб таланти ва фавқулодда истеъдоди унга катта куч- ғайрат билан ишлаш, шарқшуносликнинг турли соҳаларига доир жуда кўп илмий асарлар ижод килиш имкониятини берди. Василий Владимирович Бартольд 1869 йил 3 (15) ноябрда С.-Петербургда руслашган немис- лар оиласида туғилди; отасининг аждодлари При- Балтикалик эдилар; онасининг катта буваси (ота- сининг отаси) Лютеран пастори бўлиб, Россияга Гамбургдан кучиб келган эди; В. В. Бартольд- нинг отаси эса биржа даллоли эди.
-
Шонли Зафар
Иккинчи жаҳон урушида фашизм устидан қозонилган Буюк ғалабанинг ярим асрлик тантаналари тобора яқин- лашмокда. Серқуёш Ўзбекистонимизнинг бутун халқи син- гари, Самарқанд вилояти аҳли ҳам бу шонли зафарга муносиб улуш қўшган. Маърузачилар ва жумҳуриятимиз тарихи билан қизиқувчи барча ўқувчиларга мўлжалланган мазкур рисолада ана шулар ҳақида ҳикоя қилинади.
-
Афросиёбга саёҳат
Кўҳна тарихнинг узоқ асрларига назар ташласак, ўтмишда деҳ- қончилик ва ҳунармандчилик маданияти билан оламга донг тарат- ган Самарқанд ўзининг мураккаб ва мазмундор тарихи билан кўз ўнгимизда гавдаланади. Бу шаҳар ўзининг илғор ўтроқ маданияти, хилма-хил ҳунармандчилиги, фан ва санъати билан шуҳрат қозонган. Бинобарин, шаҳарнинг қадимги тарихий ёдгорликлари бўлмиш гўзал Гури-амир, муҳташам Улуғбек, Шердор, Тиллакори мадраса- лари, маҳобатли Биби-хоним масжиди, муаззам Улуғбек расадхона- си, сокин Шоҳи-Зинда ансамбли мақбаралари жаҳон маданияти ха- зинасининг дурдоналари ҳисобланади. Булар қаторига ҳақли сурат- да Урта Осиё халқларининг тарихи ва маданияти ҳақида билимла- римизни ошириб бораётган, Самарқанд тарихининг тикланишига им- кон берадиган, яқин келажакда «Зангори осмон остидаги очиқ му- Зейга>> айлантириладиган Афросиёб ёдгорлигини ҳам киритиш ке- рак.
-
Куликов майдонида
1236 йилнинг баҳорида, Иртиш дарёсининг бошлари- дан ва Ғарбий Олтой тоғларининг ёнбағирларидан муғул аскарлари йулга чикдилар. Уларнинг отлари учун анчагина ем булса ҳам, бу кўчманчиларга оз эди. Улар асрлардан бери усиб турган дарахтларни кесиб, барги блан отлари- ни, пустлоги блан қўйларини бокдилар ва босиб ўтган йулларини қайта гиёх ўсмайдиган чўлга айлантириб кет- дилар. Бу гуё кучишдек бир вокна бўлди. Ўн минглаб оила- лар узлари блан бирга подаларини ҳайдаб, ҳарбий олат- ларини олиб бордилар. Уларни Чингизхоннинг невараси, катта ўғлининг ўғли Боту, бошлаб борарди.
-
УЗБЕКСКОЕ ДЕХКАНСТВО НА ПУТИ К СОЦИАЛИЗМУ
Великая Октябрьская социалистическая революция положила начало всемирно-историческому процессу перехода отсталых народов к социализму, минуя капиталистическую стадию развития. Трудящиеся среднеазиатских республик Туркестана, Хорезма и Бухары после победы революции впервые в мировой практике встали на некапиталистический путь развития.
-
ҲОЗИРГИ АНТАРКТИКА ВА УНИ ТЕКШИРИШ БОБИДАГИ ВАЗИФАЛАР
Жанубий ярим шарнинг қутбга яқин жойида материк борми? Бу масала то XIX асрнинг бош- ларигача аниқ бўлмай келди. Ғарбий Европа денгиз сайёҳларининг жанубий материкни топиш учун килган бир неча бор уринишлари беҳуда бўлди. 1772-1775 йилларда инглиз капитани Джемс Кук Антарктика сувларида икки марта кезиб юрди. У, ўзидан олдинги денгиз сайёҳлари бориб етган жойларга нисбатан анча ичкарига (жану- бий кенгликнинг 70°10 гача) кириб борди, У, Жанубий Георгия ва Сандвич Ери оролларини (Жанубий Сандвич оролларини) кашф этди, аммо материк топа олмади ва бу жойларда материк мутлақо йўқ деган фикрни баён қилди.
-
Ҳуфия қатламлар
Урис мустамлакаси даврида ҳалқимизнинг маънавияти, упинг Ўтмишида содир бўлган муҳим тарихий воқеалар, Туронзамин- нинг ажойиб фарзандлари фаолияти деярли ҳамиша қийшиқ кўз- гуда курсатилар, ҳақиқат яширилар, топталар эди. Она диёримиз мустакилликка эришгач, тарих ҳақиқатини бор бўй-басти билан курсатишдек олижаноб вазифа кун тартибига қўйилди. Эндиликда тадкикотчи олимларимиз худди шу шарафли ишга камарбаста булмокдалар. Таниқли адабиётшунос, профессор Шариф Юсупов хам ўрис босқинига қарши фидокорона курашган таниқли ҳукм- дорлар, саркардалар, элимиз довруғини узоқ-узоқларга элитган савдогарлар, покдомон шариат ҳомийлари хусусида бир неча тад- кикотлар эълон қилдирди. Китобга кирган материалларнинг бе- истисно барчаси истиқлол даврининг ҳосиласи бўлиб, ўқувчилар- га янги, охори тўкилмаган фикрлар улашишдан ташқари уларда миллий ифтихор туйгуларини кучайтиришга ҳам кўмаклашади, деб ўйлаймиз.
-
ТУРКЕСТАН В НАЧАЛЕ XX ВЕКА: К ИСТОРИИ ИСТОКОВ НАЦИОНАЛЬНОЙ НЕЗАВИСИМОСТИ
В свете исторических свершений, происходящих в настоящее время в независимом Узбекистане, вполне обосновано возрастание общественного интереса к истории Туркестана начала XX столетия. Выдвинутые в тот период его патриотическими силами идеи и лозунги антиколониализма, национальной независимости, реформирования общественного устройства на принципах демократии и общенациональных ценностей, широкое национально-освободительное движение, охватившее представителей всех социальных слоев, всех коренных народов края, сотни тысяч из которых отдали жизни во имя свободы своей Родины, являют собой доказательства объективной закономерности свободного, независимого демократического развития, устремленности узбекского народа к обновлению и прогрессу на принципах сохранения своих национальных ценностей и традиций, а также интеграции в мировое сообщество.
-
ИСТОРИЯ ФРАНЦУЗКОГО ЯЗЫКА ЧАСТИ 1-2
Le cours d'histoire de la langue française est divisé en deux parties. La première partie contient une introduction à la philologie romane; la seconde l'histoire même de la langue française . On étudiera dans la première partie 1) les faits historiques qui ont contribué à la formation des langues romanes; et les diverses théories, concernant le problème de la formation des langues romanes, 2) le développement de la langue latine populaire, qui est la source de toutes les langues romanes