-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Техника молодежи 07.2001
Техника молодежи 07.2001. Подобные программы осуществляются и в Школе сильного мышления (ШСМ) Зеленоградского психолого-медико-социального центра, сотрудничающего с высшими учебными заведениями Кандидат физико-математических наук, методист ШСМ Л.Г. Белиовская рассказала нам, что школа образована в 1995 г. на базе этого центра для того, чтобы способствовать интеллектуальному творчеству учащихся и развивать их способности.
-
-
Илк Ўрта асирлар марказий осиё цивилизациясида турк-суғд мунасабатлари
Монография Марказий Осиё минтақасининг илк ўрта асрлар даври (V–VIII аср биринчи ярми)да кечган тарихий воқеликни турк-суғд муносабатлари доирасида очиб беришга бағишланган. Бу икки этнос Марказий Осиё цивилизацияси шаклланишида минтақада юз берган ижтимоий-сиёсий ва этномаданий жараёнларда муҳим роль ўйнагани тарихий мисоллар востасида ёритиб берилган.
-
Акам ҳақида
Уш бу рисола узоқ йиллар давомида республикамизга раҳбарлик қилиб келган атоқли давлат ва жамоат арбоби, ёзувчи Ш . Р . Рашидовнинг порлоқ хотирасига, таваллудининг 75 йиллигига бағишланган.
-
Ўзбек атамасининг келиб чиқиши ҳақида
“...Бурунғи асрларда Туркистон ва турклар воҳеоти ва аҳволи ҳақинда туркий, форсий ва арабий тилларда неча китоблар ёзилгандурки, у итоблардан рус ва бошҳа оврўпойилар истифода этган ва этнакдадурлар. Лекин у мухталиф (турли-туман) тилларда ёзилган. Тарихий асарлардан биз туркистонийлар истифода этуб, янги муҳокама ва тадҳиҳот ила ўз шевамизда мунтазам бир асар вужудга келтирганимиз йўҳ,деганди М.Беҳбудий, куюниб.
-
Understanding Global Security.
Global security has steadily broadened its meaning in the post-Cold War and post September 11th world. This textbook introduces students to the core issues of both ‘hard’ security, which dominated the Cold War, and the ‘soft’ security that has emerged since, in a clear and concise format that is easy to follow. Understanding Global Security uses helpful case studies to illustrate the key concepts behind the increasing number of non-military threats to security such as terrorism, ethnic rivalries and transnational crime, while still exploring the more conventional areas such as war, nuclear weapons and the balance of power. A highly topical account that includes discussion of the 2003 Iraq War: this is the best introductory textbook for students of security studies, strategic studies and international relations.
-
Амир Темурнинг миллий давлатчилик сиёсати: тарих ва ҳозирги замон.
Амир Темур - халқимиз даҳосининг тимсоли, маънавий қадриятимиз рамзи, миллий қадриятимиз ҳисобланади. Истиқлол йилларида ул улуғ зотга бағишлаб юзлаб китоблар ёзилди. Навоий давлат педагогика инсппугқда Амир Темур таваллудининг 670 йиллигига бағишлаб республика миқёсида ўтказилган Илмий конференция материаллари - “Амир Темурнинг миллий давлатчилик сиёсати: тарих ва ҳозирги замон” номли тўплам ҳам Соҳибқироннинг Ватан мустақиллиги, ободлиги, сиесиЙ бошқарув тизими унинг иқгисодий, маданий тараққиёти, халқаро нуфузи миллий давлатчилик сиёсати каби ўта долзарб масалаларга бағишланган. Зеро, Амир Темур ўз даврининг катга маънавий салоҳиятли ватанпарвари, миллатпарвари, атоқли давлат арбоби ва саркардаси бўлган.
-
Дарс интизомига салбий муносабатдаги ўқувчиларга нисбатан конструктив тасир этишнинг назарий ва амалий асослари
“Дарс интизомига салбий муносабатдаги болаларга нисбатан конструктив таъсир этишнинг назарий ва методологик асослари” мавзусидаги фундаментал тадқиқот доирасида бажарилган ушбу мақолалар тўпламида дарс интизомига салбий муносабатдаги болаларга нисбатан конструктив таъсир этиш усуллари ҳамда жойларда ташкил этиладиган педагогик тажриба-синов ишларини илмий-методик асосда ташкил этиш, унинг натижавийлигини таъминлашга қаратилган бўлиб, мактабларнинг раҳбарлари, педагоглар ва психологлар учун мўлжалланган.
-
Амир Темур Европа элчилари нигоҳида
Шавкатли саркарла ва давлат арбоби Амир Темур билан вэ вақтида юэма-юэ мулсқотла булган европалик икки элчи - Руи Гонсалес де Клавихо ва Султония архиепископи Иоанн хотиралари илк бор уэбек тилила тўплам қолила чоп этилмоқоа.
-
Комментарии к законам Республики Узбекистан: “О Центральном банке Республики Узбекистан”.
В книге даются комментарии к каждой статье законов Республики Узбекистан «О Центральном банке Республики Узбекистан» и «О банках и банковской деятельности», регламентирующих функции, задачи и полномочия Центрального банка, направления деятельно стикоммерческих банков. Рассматриваются различные аспекты взаимоотношений Центрального банка и коммерческих банков, а также отношения между банками и клиентами, вопросы, касающиеся регулирования денежного обращения и кредита, банковского надзора, организации системы платежей и расчетов и другие вопросы.
-
Озодликдан қочиш
Ушбу асарда муаллиф инсонларнинг кўп ҳолларда мустақил, ақлли, объектив бўлиш учун етарли даражада вояга етмаганини таъкидлайди, инсон бирон ишни мажбур бўлиб эмас, чин дилдан ҳоҳиш ила бажариш -эришиладиган натижанинг нечоғлик юксак бўлишини таъминлаши ҳақида ёзади.
-
Соҳибқирон Амир Темур ҳаётидан лавҳалар
Истиқлол боис улуг Соҳибқирон Амир Темур бобомиз ҳаёти ва ижоди , фаолияти, жаҳон давлатчилигига қушган улкан ҳиссаси атрофлича ўрганила бошланди. Тарихчи олим, профессор Аҳмаджон Чориевнинг ушбу китобида ҳам Амир Темур ҳаётининг аирим қирралари янги маълумотлар, халқ оғзаки ижоди манбалари асосида қизиқарли тарзда ёритилган.
-
Ирода ва иймон-эътиқодимиз синови
Бу китобда Ислом Каримовнинг 16 феврал куни бўлиб ўтган воқеаларга сўзлаган нутқи ёзилган.
-
«МАЪНАВИЯТ АСОСЛАРИ ВА ДИНШУНОСЛИК» ФАНИДАН СЕМИНАР МАШҒУЛОТЛАРИНИ ЎТКАЗИШ БЎЙИЧА МЕТОДИК ҚЎЛЛАНМА
«МАЪНАВИЯТ АСОСЛАРИ ВА ДИНШУНОСЛИК» ФАНИДАН СЕМИНАР МАШҒУЛОТЛАРИНИ ЎТКАЗИШ БЎЙИЧА МЕТОДИК ҚЎЛЛАНМА.
-
Шажарайи тури
Абулғозихонолии насаб ва тожу тахт сох,иби бўлган . У қарийб 20 йил (1 6 4 4—1664) Хоразмни идора қилди , лекинт арихда олий ҳукмдор сиф атида эмас ( тарихда жаҳонни титратган не-не подшолар ўт мади, лекин уларданном -нишон қолмади ), балки йирик олим сифатида қолди . Илмнинг хосиятидан шун дай бўлди
-
Техника молодежи 05.2006
Техника молодежи 05.2006. Ежемесячный научно-популярный и литературно-художественный журнал Издается с июля 1933 года. Монтаж какого оборудования показан на этих фотографиях? Подскажем, что речь идет об уникальных научных инструментах, а не об установке ламп в ближайшем супермаркете или на новой станции метро.