-
-
Tarix. Tarix fanlari
-
-
Iqtisodiyotning boshqa tarmoqlari
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
АРХИТЕКТУРА УЗБЕКИСТАНА И СТРАН СНГ
Архитектура Узбекистана исследована в развитии новой истории, то есть с Х\ века Возрождения по сей день. Новой истории соответствовала новая архитектура которая, вслед за промышленной революцией в развитых странах XVIII-XIX веков, < конца XIX века проникала в Среднюю Азию. Монография вскрывает прогресс ново! архитектуры Узбекистана в связях со странами ближнего и дальнего зарубежья.
-
Взаимодействие ионизирующего излучения
Учебное пособие соответтвует курс Взаиммодействие ионизирующего излучения с веществом
-
Ижтимоий-сиёсий назария очерклари
Қўлланмада ҳозиргидунё унинг муракаблиги ва зидиятлиги билан боғлиқ бўлган масалаларни таҳлил қилишга янгичв сиёсий фикрлаш асосида ёндашилган
-
География международного туризма.
География международного туризма. Международного туризм стал в последние годы важной отраслью мирового хозяйства.
-
Qaraqalpaq tiliniń seslik dúzilisin oqıtıw mashqalaları
Bul oqıw qollanba qaraqalpaq tiliniń fonetika tarawınan ámeliy sabaqlardı oqıtıw ushın usınıs etilgen.
-
5220200-Т АРИХ ТАЪЛИМ ЙУНАЛИШИ БУЙИЧА УКУВ ДАСТУРЛАРИ
Ушбу ут$ув курслдр дастурлари тайлами Кадрлар тайерлаш Миллим Дасуурида куйилган масалаларгн мувофи^ булиб, ш а м лн катим и з да ги университетлариииг тар их факультетлар и У1$итувчилари у а мда бак ала ври а: !алабалари учуй м улжалланган. Туиламдаги у^ув курслар дастурлари ук,ув ре жата на уларга белтнлаиган соатга мувофицлапгтирилган .\аР бир укув курс и га асосий з^амда цушимча адабиётлар тавсии этилган By план таш^ари, семинар ва амалий чашгулотлар руйхиги илова щлинган
-
Физико-химия полимеров
в книге изложены основы физико-химия полимеров-современные представления о фазовых и химических состояниях полимеров.
-
«ЧЕЛОВЕЧЕСКИЙ ДОКУМЕНТ»:
Понятие «человеческий документ», которому посвящена эта работа, было позаимствовано русской критикой из литературной теории французского натурализма во второй половине XIX века. Несмотря на большую хронологическую дистанцию и уже забытые источники, оно до сих пор не вышло из употребления и время от
-
ЭКОНОМИЧЕСКАЯ ТЕОРИЯ в схемах, таблицах, графиках и формулах
В пособии в сжатой, наглядной форме излагаются основные положения кур-са экономической теории. Каждая тема представлена в виде схемы, показывающей ло-гические связи и последовательность изучения соответствующих вопросов. Учебно-информационный материал оформлен в виде таблиц, схем, графиков и формул. Темы завершаются тестами, позволяющими проверить усвоение материала. Пособие может служить дополнением к учебнику, помогая учащимся повтроить изученный материал, закрепить знания, полученные в учебном процессе, а также использоваться теми, кто только начинает знакомиться с экономической теорией. Оно рассчитано на студентов очной и заочной форм обучения, изучающих экономическую теорию, учащихся старших классов, абитуриентов, всех тех, кто интересуется проблемами экономической теории.
-
FIZIKA OʻQITISHNING NAZARIY ASOSLARI
Mazkur oʻquv qoʻllanma universitetlarning, 5440100-fizika ta'lim yo'nalishlari namunaviy o'quv dasturiga ko'ra ishlab chiqilgan bo'lib, talabalar, magistrlar, aspirantlar va o'qituvchilarga moʻljallangan. O'quv qoʻllanma fizika didaktikasidan talabalar egallashi lozim bo'lgan bilim, malaka va koʻnikmalar minimumi darajasida bayon qilingan. "Kadrlar tayyorlash milliy dasturi" va ta'lim sohasidagi islohotlar asosida zamonaviy kadrlarga qo'yilgan talablar hisobga olingan. Qo'llanmadan umumiy o'rta maktab, akademik litseylar, o'rta maxsus hamda kasb-hunar ta'limi fizika o'qituvchilari ham foydalanishlari mumkin.
-
Ijtimoiy sohalar va inson taraqqiyoti.
Бозор муносабатлари шароитида ижтимоий соха согликни саклаш таълим маданият уй-жой коммунал хужалиги маданияти спорт тизими сохаларда ривожлантириш..
-
5220100-ФИЛОЛОГИЯ (УЗБЕК ФИЛОЛОГИЯСИ) ТАЪЛИМ ЙУНАЛИШИ БУЙИЧА УКУВ ДАСТУРЛАРИ
Мирзо Улугбек номидагн Узбекистон Миллим университет» Узбек филологияси факультеты профессор — у^итунчилари томонидан тузнлган ушбу дастур филология (узбек филологияси) йуна\ншида таз^сил олаепан бакалавр талабаларига мулжалланган. Дастур бугунгн даврнннг янгима талаблари асоснда тайёрланди
-
Ғарб адабий танқидий тафаккури тарихи очерклари (ўқув қўлланма-хрестоматия)
Китоб талабаларни Европа адабий танқидий тафаккури тарихи билан таништиради.
-
CHANG QOBUZ
lasodifan ushbu misralarga ко’/ yugurtirayotgan SIRDOSH1M shuni bilsinkim, - qadimda 1 URK.ISTON atalmish muqaddas VAIANIMDAN olisda yo/ilgan kitobim asli unga na^ib qilgan ckan. Keng ommaga mo’ljallanmagan bu asar devarli hech qaysi rasman tan olingan qonun-qoidalarga bo'ysunniaydi. 1 aqat bir qonun - ishq ila hijron dardiga davo qidirgan Majnun kuyiga bo’vsunadi.
-
ПЕДАГОГИКА ТАРИХИ
А. Зуннунов 1-бобни, 2-бобдан урин олган *Исломда таълим-тарбия*, Имом ал-Бухорий, Исо ат-Термизий, Абу Рай\он Беруний, Юсуф Хос Хожиб, Умар аз-Замахшарий, Махмуд Кршгарий, «Тасаввуф таълимоти», Ахмад Яс-савий, Хожа Бахоуддин Накшбанд хакидаги маълумотларни, 3-, 6- ва 7-бобларни, 8-бобда М.Очилов, Ш.Бурбонов \адида берилган маълумотларни, хорижий мамлакатларга дойр 1- ва 2-бобларни ёзди; М.Хайруллаев - VIII—XIII, XIV—XV, XVI—XIX асрнинг биринчи ярми, XIX аср икхинчи ярмидаги ижтимоий хает га дойр шархларни, Абу Наср Форобкй, Абу Али ибн Сино хакидаги маълумотларни ёзди; Б.Тухлиев — 4- ва 5-бобдан урин олган мутафаккирлар хакидаги маълумотларни ёзди; Ш.Курбонов — 8-бобдаги шархни, А.Зуннунов, М.Куронов хакидаги маълумотларни езди; Х.Масудов — 3-бобдаги Оврупа мутафаккирлари хакидаги маълумотларни ёзди; М.Куронов — 4-бобдаги Ривожланган мамлакатлардаги таълим-тарбия Хакидаги шархни ёзди.
-