-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Perman
Ýazyjy Ata Gowşudowyň “Perman” romanynyň ykbaly çylşyrymly boldy. Ol uzak ýyllaryň dowamynda birnäçe sebäplere görä, okyjylara mälim bolman galypdy. Ine-de ol roman siziň eliňizde. Bu kitapda edebi gahrymanlar, şonuň ýaly-da Öwezmyrat batyr, Dykma serdar, Seýitmyrat beg ýaly taryhy şahslar bilen ýüzbe-ýüz bolup bilersiňiz. Roman Gökdepe urşunyň gandöküşikli wakalaryndan başlap, sowet häkimiýetiniň üstün çykýan günlerine çenli döwri öz içine alýar.
-
Alvon yelkanlar
Aleksandr Grinning «Alvon yelkanlar» povesti Assol ismli qizchaning og‘ir va iztirobli hayoti haqida so'zlaydi. Assol go'daklik chog'ida onasidan ajrab qoladi. Otasi esa o'zini qizalog'ining tarbiyasiga bag‘ishlaydi. Uni mo'jizalarga ishonch ruhida o'stiradi. U mo‘jiza o‘z-o‘zidan kelmasligini, uni inson o‘z qo'li bilan yaratishi lozimligini anglagan daqiqalardan, boshqalarni ham ana shu haqiqatga ishontiradi. Oradan yillar o‘tib, ertakchi cholning bashorati ro'yobga chiqadi: ufq tomondan suzib kelayotgan alvon yelkanlar ko‘zga tashlanadi. Bir so‘z bilan aytganda, mazkur asar o'quvchiga ishonch va sadoqat, sabrning tagi oltin ekanini Assol hayoti misolida isbotlaydi.
-
Лайли ва Мажнун
Абдураҳмон Жомийнинг "Лайли ва Мажнун" "Саломон ва Абсол" достонлари форс-тожик тилидан илк бор ўзбекча ағдарилиб нашр этилмоқда. Ҳар иккала достон Шарқ классикаси дурдоналаридан ҳисобланиб соф севги ва абадий садоқат одамийлик меҳр оқибатни тараннум этади.
-
Баҳористон
Шарқ адабиётининг мумтоз шоири буюк сўфий шайх Абдураҳмон Жомий Навоий ҳазратларининг дўсти замондоши маслакдоши шу қаторда ўзбек ва тожик халқларининг маънавий устози ҳамдир.
-
Ҳаётий ҳикматлар ва танбеҳлар
Фёдор Достоевский— бугунги куннинг аксарият китобхони учун севимли адиб. Ўқувчиларининг ёшида чегара йўқ. Муаллифнинг қайси асари бўлмасин, рўбарў бўлган китобхон, сўзсиз, варақлаб кўради. Файласуф адибнинг ёзганлари ҳаётий ҳикаматга, инсонийликка чорловчи самимий танбеҳга йўғрилганига мазкур китоб мутолааси орқали яна бир бор амин бўламиз.
-
Antifer tog'aning ajoyib va g ‘aroyib sarguzashtlari I qism
Antifer tog`ning ajoyib va g`aroyib sarguzashtlari romani keng kitobxonlar ommasiga mo`ljallangan bo`lib, o`zida tarbiyali voqealarni jamlagan.
-
Жалолиддин Румий
Бу китоб улкан шеърий мерос қолдирган буюк сиймо Жалолиддин Румий ҳақидадир. Мана неча асрлардан бери шоирнинг ғазал ва рубоий, қасида ва маснавийлари жаҳон китобхонлари қўлидан тушмай келади. Жалолиддин Румийни Саъдий Шерозий, Хофиздан тортиб то Абдураҳмон Жомий, Алишер Навоий ва Бобурлар ҳам ўзларига устоз санаганлар. Унинг асарларини чанқоклик билан мутолаа килганлар.
-
Кўнгил дарди (шеърлар)
Абдураҳмон ал-Хомисий мисрлик шоир ва прозаик драматург кинорежиссёр бўлиб, қатор асарларида урушни қоралаб истибдодни фош этган тараққийпарвар санъаткордир. Қўлингиздаги мажмуа ижодкорнинг турли йўлларида ёзилган шеърларидан ташкил топган.
-
O'zbek xalq maqollari
Til, falsafa va badiiy ijodning o'ziga xos hodisasi sifatida yuzaga kelgan xalq maqollari folklorning ixcham shakl, ammo teran mazmunga ega bo'lgan bir janridir. Har biri tilimiz ko'rkini, nutqimiz nafosatini, aql - farosat va tafakkurimiz mantiqini hayratomuz bir qudrat bilan namoyish etgan va eta oladigan bunday badiiyat qatralari xalqimizning ko'p asrlik hayotiy tajribalari va maishiy turmush tarzining bami-soli bir oynasidir.
-
Вақт дарёси
Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмаси аъзоси Абдунаби Ҳамронингбир неча назмий ва насрий тўпламлари китобхонларга яхши таниш. "Вақт дарёси" тўплами адибнинг сара ҳикояларидан ташкил топган.
-
Uch oltin g'isht
Ushbu mo'jazgina kitobchada bolajonlarga mo'ljallangan turli mavzudagi she'rlar to'plangan. Ayniqsa ular tabiatdagi foydali o'simliklar, hasharotlar haqidagi quvnoq she'rlardan zavqlanib, to'plam so'ngida berilgan ertaklardan o'zlariga kerakli saboqlarni oladilar.
-
Триста шестьдесят четыре дня
В книгу включен ряд произведений известного узбекского писателя Хайриддина Султана. Повесть "Адаш Караван"- история не только одной человеческой судьбы, но и целой эпохи в истории Узбекистана. В сборнике представлены также повесть "В одной прекрасный день" и рассказы, в которых гармонично сочетаются традиционная национальная художественность и новаторские методы повествования.
-
Ака-ука Карамазовлар
Инсон ҳаётда яшар экан, унинг умри уч босқичда: болалик, ёшлик ва кексалик даврида кечади. Дастлаб бола ҳаёти билан соддароқ, кейин ёшлик ҳаёли билан жўшқинроқ яшаса, кексалигида бор-йўғи фалсафаси, ҳаёт хулосаси билан умр кечиради. Ҳаёти сарҳисоби давомида айтиши лозим бўлган СЎЗини бир-да айтса, бир-да айтмайди. «Ака-ука Карамазовлар» — адибнинг энг сўнгги асари эканлигини ҳисобга олсак, уни Достоевскийнинг сўнгги СЎЗи дейишимиз, тўғри бўлар балки. Ҳарактер ва қарашлари бир-бирига ўхшамайди. Аммо барчасида умумийлик бор, бу нафақат қондошлик, балки уларнинг маънавий ҳаётийлиги акс этади. Ака-укалар билан танишиш чоғида, ҳаёт давом этар экан, инсонийлик деган тушунча ўлмайди, деган хулосага келамиз.
-
Chol va dengizchi
Dunyo miqiyosida mashhur adib "Nobel" mukofoti sovrindori Ernest Xeminguyning mazkur "Chol va dengizchi'' qissada insonning ulug'ligi , undagi iroda va matonat, oqillik va azm-u qaroridan og'ishmaslik o'zgacha talqinda aks etgan. Serqirra ijodkorning millionlab nusxada chop etilgan asarini mutoola qilishga shoshiling, aziz kitobxon.
-
Бемор
Асқар ота инқилоб учун қурол кўтарган ўзбек аёлларидан Маърифатхон воқеасини эшитганидан бери унинг қабрини зиёрат қилиш ниятида юрган эди.
-
Чўқинтирган ота ёхуд мафия сардори
Марио Пьюзони машҳур қилган ва адабиёт саҳнасида унинг номини кўкларга кўтаришга сабаб бўлган асар, шубҳасиз, «Чўқинтирган ота ёхуд мафия сардори» асардир. Бу асар миллион йиллардан бери одамлар ўртасида давом этиб келаётган иллатлар, бир-бирини кўролмаслик, чексиз бойликка бўлган ҳирс, адоват кабиларни руй-рост ифодалаб бергани, шунингдек, америкалик ва сицилиялик мафиячиларнинг кирдикорларини тўла-тўкис очиб бергани билан дунё миқёсида оммалашиб кетди.