- 
                                        
- 
                                        Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
- 
                                        Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
- 
                                        Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
- 
                                        Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
- 
                                        
- 
                                        
- 
                                        Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
- 
                                        
- 
                                        Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
- 
                                        Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
- 
                                        
- 
                                        
- 
                                        
- 
                                        
- 
                                        ЖазбаСўзга сиғиниб, ҳар нафасида Яратгандан умр эмас, сўз тиланиб, фазогир коинотга чиққанда туйган ҳайратни сатрларда ҳис қиладиган зот шоирдир. У ўз ҳаяжонини бошқалар билан баҳам кўргиси келади, негаки сахий. Шоир қалби туйган завқдан завқланганларни кўриб сархушланади, ўзидан чиқиб кетади. Жазба ҳам қисман руҳ ва тан, нафс ва қалбнинг ажралган, бир-бирини инкор этган онидаги ҳолатдирки, ундаги шеърлар синчи шеърхоннинг сокин тортиб қолган фалаж туйғуларини туйқус уйғотиб, тасаввур торларини дағаллик билан черта кетади. 
- 
                                        Инсон барчанинг сарвариХа, ҳар бир инсон дунёда иймон-эътиқод топишга, бахт-иқболга, мурод-мақсадга етишига — комронликка интилиб яшайди. Билъакс, турли миллатларга ружу қуйиш, бетартиб, нопок, бадмаст юриш, бангилигу карахтликка мойиллик бундай эзгу ингилишларни пировард оқибатда барбод қилади. 
- 
                                        
- 
                                        ПРОБЛЕМЫ СОЦИАЛЬНО-ЭКОНОМИЧЕСКОЙ ИСТОРИИ ДРЕВНЕГО МИРААКАДЕМИЯ НАУК ОТДЕЛЕНИЕ ИСТОРИЧЕСКИХ НАУК ИНСТИТУТ НАРОДОВ АЗИИ ПРОБЛЕМЫ СОЦИАЛЬНО-ЭКОНОМИЧЕСКОЙ ИСТОРИИ ДРЕВНЕГО МИРА 
- 
                                        Пуштунлар хазинасиЁзувчи Ғафур Пулатовнинг "Пуштунлар хазинаси " асари сунгги йиллар ўзбек адабиёти насрчилигидаги биринчи даврий романдир. Воқеалар куламининг батафсил тавсифи, кенг қамровли халқаро жараён ва купдан-куп эпик образларни хамда куҳна тарихдан ҳозирги вақтгача булган даврни уз ичига олгани учун асар даврий роман деб аталди. Сизга ушбу романнинг биринчи китобини тақдим этмоқдамиз ва уйлаймизки. Сиз азиз китобхон, ушбу даврий романни ўқиб чиққач, иккинчи китобини ҳам зўр бир интиқлик билан кутиб қоласиз. 
- 
                                        Тинчлик гарови1945 йил ўнинчи майда совет банк бригадаси Дорнау шаҳридан жўнай деб турган эди. Оғир танклар собиқ кавалерия казармасининг кенг тарвозасидан аста секин ўрмалаб ўтиб атрофи кекса липа дарахтли майдонга келиб тизилмоқда. 
- 
                                        
- 
                                        Ғафур Ғуломнинг лирик поезиядаги маҳоратиСовет поезиясидаги ранг - баранг поэтик овозларга 30-йиллардан буён жур бўлиб келган. 
- 
                                        Великобритания Франция и германская проблема в 1918-1939 ггРусский перевод книги «Великобритания, Франция и германская проблема в 1918—1939 гг.» В. М. Джордана сверен по английскому изданию W. M. Jordan, Great Britain, France, and the German Problem 1918—1939», 
- 
                                        Тинчлик гарови1945 йил ўнинчи майда совет танк бригадаси Дорнау шаҳридан жўнай деб турган эди. Оғир танклар собиқ кавалерия казармасининг кенг дарвозасидан аста-секин урмалаб ўтиб, атрофи кекса липа дарахтли майдонга келиб тизилмоқда. Кучли моторлар гулдирар, танк гусеницалари кўчага терилган гўлаларга тарақлаб тегиб офтобда яркирар, танкчилар суюнишиб бир-бирларини чакиришар, атрофдаги адрлардан эсган шамол эса кўм- кук ёш баргларни шувиллатарди. Тинчгина немис шаҳ рини бирданига турли-туман товуш босди. 
- 
                                        Hunarning hosiyatiJajji do‘stim, keling, qo‘lingizdagi ushbu kitobni birgalikda mutolaa qilamiz. Siz ertaklardagi dovyurak shahzoda-yu, go‘zal malikalar bilan suhbatlashishni istaysiz-a? Buning iloji bor. Ertak qahramonlariga quloq soling. Yaxshilab tinglasangiz ular siz bilan gaplashyotganini his qilasiz. 
- 
                                        ДОЧЬ КАРАКАЛПАКАБолее пятисот писем со всех концов нашей страны пришло в адрес издательства после выхода первой книги рамана Т.Каипбергенова "Дочь каракалпака" ь русском переводе Г.Марьяновского. В каждом из этих писем содержался вопрос, когда выйдет вторая книга, какова дальнейшая судьба Джумагуль и других героев романа? Настоящим изданием мы отвечаем на вопросы наших читателей. 
- 
                                        Ӯзбек халк прозасиУшбу китобда асосан ӯзбек халқ оғзаки проза асарлари таҳлил қилинади.Эртак жанр ива унинг поэтикаси ,ички турларига хос характерли белгилар аниқланади,баъзи бир мотивлар генезиси очилади.Матал, афсона ва ривоятлар алоҳида жанр сифатида ӯрганилади,узига хос ҳусусияти ва функцияси белгиланган. 
- 
                                        ЧиттигулМашҳур немис тилшуноси Герман Пауль болалар тили ҳакида тўхталиб, унинг поэтик характерда бўлишини кайд этади ва «ту-ту» (товукка тақлид), «мў-мў» (молга таклид)каби таклидий сўзлар болалар нуткининг поэтик характер касб этишида катта роль ўйнашини таъкидлайди. «Ҳар кандай тил кабй, у ҳам болаларга ўтмиш авлод болаларидан етиб келади. Унинг аҳамияти тўлик педагогик максадлар учун хизмат қилишидадир»1 
- 
                                        Сильвия и БруноГлавы, называющиеся «Фея Сильвия» и «Месть Бруно», являются перепечаткой с незначительными изменениями небольшой сказки, которую я написал в 1864 году по просьбе покойной миссис Гатти для издававшегося ею «Журнала тётушки Джуди». 
- 
                                        
 
                        