-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
San’at. San’atshunoslik
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Geodeziya. Kartografiya
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
Ибн Сннонинг «Саломон ва Ибсол қиссаси»
Ушбу асарда Абу Али ибн Синонинг шу вақтгача номаълум бўлган „Саломон ва Ибсол* асари ҳақида фикр юритилиб, у Ҳунайн ибн Исҳоқ, Ибн Аъробий, Ибн Туфайл, Абдураҳмон Жомийларнинг шу номли асарлари билан қиёсланади. Рисола шарқшунос олимларга, адабиётшуносларга, олий ўқув юртлари гуманитар факультетларининг студентларига ҳамда Шарқ халқларинйнг маданияти тарихи билан қизиқувчи кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Ибин Сино- маърифатпарвар адиб
БУЮК энциклопедист, ўз давридаги мавжуд фанларнинг ҳаммасида чуқур из қолдирган машҳур олим Абу Али ибн Синонинг ижодий фаолияти жуда хилма-хид ва ранг-барангдир. У биринчи навбатда дунёда буюк табиб сифатида машҳур бўлиши билан бирга олимлар назарида буюк файласуф сифатида ҳам ҳурматлидир.
-
Танланган асарлар
«Танланган асарларида II жилдига профессор Фитратнинг тилшунослик, адабиётшунослик, адабиёт тарихи соҳасидаги илмий тадқиқотларидап, адабий мавзулардаги мақола ва таҳризларидан намуналар киритплган. Уларнинг асосий қисми янгитдан нашрга тайёрланган, айрим мақоладир аввалги нашрлар билан солиштирилиб, тузатилгаи ҳолда чоп этилмоқда.
-
Правила технической эксплуатации электроустановок по требителей и правила техники безопасное при эксплуатации электроустановок потребителей
В настоящих 1 (равилах изложены основные организационные и технические требования по технической эксплуатации и техники безопасности действующих электроустановок потребителей.
-
Энг эски турк адабиёти намуналари
Атоқли ўзбек олими проф. Абдурауф Фитрат ўзбек адабиёти тарихини тизимли суратда тадқиқ этиб, дастлаб «Энг эски турк адабиёти намуналари ” (1927), сўнгра “Ўзбек адабиёти намуналари (1-ж илд)”мажмуалари (1928)ни чоп эттирган эди. Бугунги кунда ўз аҳамиятини йўқотмаган ушбу табаррук манбалар нашрга тайёрланиб, жорий ёзувда илк марта чоп этилмоқда. Мажмуа олий ўқув юртларининг талабалари, аспирант ва тадқиқотчилар ҳамда ўзбек мумтоз адабиёти ихлосмандларига мўлжалланган.
-
Beruniy va adabiyot
Mustaqilligimiz sharofati bilan xalq va Vatan tarixi, adabiy, ilmiy va madaniy merosning qadim-qadim zamonlarga borib taqaladigan ildizlarini chuqur va xolisona o‘rganish imkoniyatlari maydonga keldi. Shuning natijasida turkiy xalqlarning qadimgi davrlarda yaratgan adabiy-badiiy yodgorliklarini izlash, ularning namunalarini aniqlash, tahlil va talqin qilish ishlari ham jadal sur’atlar bilan amalga oshirilmoqda.
-
Темурийлар даври ўзбек адабиёти
Ушбу китобда ўзбек адабиётининг XV асрдагн тараққиёт нўлларн, бунда темурий ҳукмдорлар, хусусан Амир Темур, Улуғбек, Бойсунғур Мирзо, Ҳусайн Бойқаро кабиларнинг ўрнн, шу давр ижодкорларидаи Абдураҳмон Жомнй, Мавлоно Лутфий, Юсуф Амирий меросларининг ўзига хос хусусиятлари, янгн муаллиф —Шайх Аҳмад Тарозийнинг «Фунунул-балоға» асари. Али1иер Навонй «Хамса»си ва ислом таълимотн масаласи, улуғ шонр ғазалларпда маъно ва бадинят бирлигининг анвои кўринишлари янги манбалар ҳамда янгича қарашлар асоснда таҳлил ва талқин этнлган. Асар республикамиз Олий мактабларидаги фплология фа культетлари талабалари ва ўқитувчилари, адабиёт чуаллимлари, мумтоз ўзбек адабиётн тарпхн мутахассисларига мўлжалланган.
-
Абдулла Орипов: биобиблиография
Ушбу биобиблиографик кўрсаткич Ўзбекистон Халқ шоири,Ўзбекисгон Қаҳрамони, кўзга кўринган давлат ва жамоат арбоби Абдулла Орипов ҳаёти ва ижодининг ҳозиргача ўрганилмаган қирраларини ўрганувчи ҳар қандай китобхон учун яқиндан ёрдам бериш мақсадида ҳамда шоир таваллудининг 70 йиллиги муносабати билан тузилди. Биобиблиографияда йиғилган асардар асосан хронологик тартибда, йиллар ичида эса алиф бо тартибида жойлаштирилган. Бу шоир ижодининг ривожланиш динамикасини кўрсатади.Кўрсаткич Халқ шоири ижоди билан қизиққан барча китобхонларга, унинг ҳаёти ва ижоди бўйича илмий изланиш олиб борувчи илмий ходимларга мўлжалланган.
-
-
-
Энциклопедия символов, знаков и эмблем.
Книга-уникальное издание, в которой символы даются на стыке религии, мифа и науки.
-
Адабиёт надир
Юргимиз асрий қулликдан қутулиб. мустақил бўлган ҳознргн кунда бу йўлда шаҳид кетганлар руҳини шод айлашга жазм этдик. Мазкур китоб-бу йўлдаги уринишлардан бирндир.
-
Танқитчилик уфуқлари
Илмий-техника революцияси даври фанларни. комплекс ўрганиш масаласини жиддий тақозо этмоқда. Комплекс ўрганишнинг методологияси аниқ фанлар соҳасида ҳам, гуманитар фанлар соҳасида ҳам ишланмоқда.
-
Справочник по геодезии для строителей
Приведены методы математической обработки измерений. Рассмотрены вопросы организации и производства геодезических работ в строительстве.
-
Курс лекций по философии
Каждый человек, каждая социальная общность не может существовать и развиваться в тотально враждебном, непонятом или «разорванном в клочья» мире. Мировоззрение и явилось способом преодоления изначального хаоса бытия, попыткой упорядочить и структурировать информацию о реальности с целью адаптации к ней, чтобы как-то выжить. Т. е. мировоззрение есть прежде всего отражение как субъект-объектных, так и субъект-субъектных, а также субъект-интер субъектных отношений (отношений к природе, обществу, другим людям, к себе и своему внутреннему миру). Однако мировоззрение и конструирование, творение, очеловечивание жизни, ибо включает в себя целый ряд требований, правил, предписаний, норм, ценностей, выступающих путеводными ориентирами в деле преобразования действительности.
-
Ўзбекистон Республикасининг Конституцияси
Ўзбекистон халқи инсон хуқуқларига ва давлат суверенитети ғояларига содиқлигини тантанали равишда элон қилинган ушбу китоб ҳозирги ва келажак авлодлар олдидаги юксак маъсулиятини англатади