-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Besh bolali yigitcha
O'zingiz ajoyib roman va qissalarda yoshlarning to'g'rilik, insonlarga bo'lgan mexru- muxabbat, sadoqat kabi oliyjanob xislatlarini va firibgarlikka qarshi olib borgan kurashlarini qiziqarli hamda tasirchan tarzda aks эttirgan adibning ushbu asari ham siz aziz bolajonlarni befarq qoldirmaydi.
-
Айтмай дейман-у... бўлган воқеалар-да
Оламда китоб кўп, барини ўқишга умр етмайди. Баъзан орзикиб боқиб, буни ўқимасам бўлмайди-да, дея кўз остига олган китобни варақлашга ҳам вакт тополмай юрасан. Аммо бирон-бир кадрдонинг, та- нишинг ёки ёш адиб келиб, бир тўплам тайёрла- гандим, кўриб фикр айтсангиз, деб колса, бундан бўйин товлаш қийин. Мансурхўжа ака агар малол келмаса, тўпламчамни кўриб, мулоҳазаларингизни айтсангиз, деганида, кўнглимдан бир андиша кеч- ди - гох мўъжизакор табиат, гоҳ тарихий мавзулар- да асар ёзиб юрган, шахси ва ижоди хакида Озод Шарафиддинов, Уткир Ҳошимовлардек зотлар ма- қолалар битиб, илик сўзлар айтган бу каламкаш энди нега айнан менга мурожаат қиляпти? Бу савол- га тўпламни вараклай бошлаганимдан сўнг жавоб топдим, унга хангомалар жамланган экан. Мен учун сира кутилмаган ҳол бўлди, чунки бу кишининг ушбу мавзуда калам тебратганига илгари сира дуч келмаган эдим.
-
Baxtsiz shaxzoda
Bugun bolalarimiz aqlli va tarbiyali bo'lishi uchun har birimiz qo'ldan kelgan barcha harakatni qilayotirmiz. Ularning dunyoqarashi keng va odobli bo'lishi kelajagimiz poydeborini belgilaydi. Ushbu kitobdagi idratli ertaklar ham ana shu yo'lda xizmat qiladi, degan umiddamiz.
-
Шарқ мумтоз поэтикаси
Маълумки, шарқ мумтоз поэтикаси кенг қамровли тушунча, у араб, форс ва турк тилидаги манбалар билан чекланмай ҳинд, хитой, япон, корейс каби унлаб халқлар адабий-назарий тафаккури тажрибаларини ҳам ўз ичига олади.
-
Бахт қўшиғи
Ушбу китобга мамлакатимизда таваллудининг 100 йиллиги нишонланаётган Раъно Узоқованинг шеърий ва насрий асарлари жамланган. Уларда шоиранинг бахт ва бахтсизлик, шодлик ва уқубат, ҳаёт ва ўлим ҳақидаги қарашлари бадиий умлаштирилган. Шоиранинг Иккинчи жахон уруши мавзусидаги шеър ва ҳикояларида ҳам Бахтнинг, Ҳақиқатнинг, Мухаббатнинг турфа йусиндаги кўринишлари битта Жасорат деган тушунча остида жамланиб, ўкувчига туҳфа этилади.
-
Танланган асарлар 2-жилд
Хурматли китобхон! Асад Дилмурод ижодида инсон маънавий оламини теран бадиий бўёклар оркали тасвирлаш етакчи ўрин тутади. Адиб дунёни синчковлик билан кузатади, нигоҳига тушган манзараларни ҳаёт ва кўнгил драмасини очиш, руҳий қийноклар хамда изтироблар моҳиятини ёритишга хизмат килдиради. Қўлингиздаги жилдга киритилган «Фано даштидаги куш» романи, «Мулк» қиссасини ўқир экансиз, бунга амин бўласиз.
-
Ҳибатул-ҳақойиқ
Ўрта Осиё халқлари, жумладан, ўзбек халқи жуда қадимий бой ёзма ёдгорликларга эга. XII-XIII асрлар ёзма ёдгорлиги "Ҳибатул-ҳақойиқ" асарининг мазмуни муҳим аҳамият касб этади. "Ҳибатул-ҳақойиқ" "Девону луғотит-турк" ва "Қутадғу билиг"дан бироз кейин дунёга келган ёзма ёдгорликдир.
-
Буни ҳаёт дебдилар ёки ўғлим Улуғбекнинг кундалиги
Муаллиф йигирма олти йиллик меҳнат маҳсулини ўқувчи ҳукмига ҳавола этмокда. Китобни қўлга олиб, орқа-олдига назар ташлайсиз-у салмоқлаб кўриб, беихтиёр ўқишга тутинасиз. Кейин-чи? Чалғиб кетмайсизми? Саҳифалар қатидан ўзингиз излагая шоҳиста ва зариф сеҳрни, дарддош оғриқларни топсангиз чалғимайсиз. Ўқиб, ўртоқларингизга ҳам беришни таклиф қиламиз.
-
Юлдузли тунлар
XX асрнинг ўрталарида адабиётга янги руҳдаги авлод кириб келди. Пиримқул Қодиров ўзбек адабиётидаги ана шу авлоднинг пешқадам намояндаси бўлди. Истеъдодли сиймо борки, замон билан муносабатини мустаҳкамлаб олади. Марказдан йироқ тоғ қишлокда 1928 йил 25 октябрда туғилган Пиримқул Қодиров йигирма олти ёшида малакали шарқшунос, фан номзоди, ёзувчи, ҳавас қилгулик оила бошлиғи бўлди. У иш фаолиятини Москвада, Иттифоқ ёзувчилари уюшмасининг ўзбек адабиёти бўйича маслаҳатчиликдан бошлади.
-
Соғинч соҳили
Ғулом Шомурод ўз камтарин ижоди билан узоқ йиллардан бери назм мухлисларини хушнуд этиб келмокда. Шоир Ватанни, хусусан, она юрти Бухорони, меҳнаткаш халқни, табиатни, муҳаббатни тўлиб- тошиб куйлайди. Ҳар бир инсондан фазилат, ҳар воқеа-ҳодисадан ҳикмат ахтаради. Айниқса, мустақилликдан кейин Ўзбекистон эришган ютуқлари, диёримизда рўй бераётган улуғвор ўзгаришлар унинг қалбига оламжаҳон фараҳлар солади ва муҳими, шоир буларни самимий. оҳорли мисраларда акс эттиради. Ижодий сарҳисоб мақомидаги бу тўплам Сизга манзур бўлади деган умиддамиз, азиз китобхон.
-
Киприкда қолган тонг
Инсонни бадном қиладиган ҳар қандай ҳаром-хариш ишлардан ўзини тия олган, бу дунёга пок келиб, пок кетган, нурдек тиниқ ҳаёт кечирган, Аллоҳ даргоҳига фаришта бўлиб йўл олган дўстим, укам, жигарим, қадрдоним, хотираси ҳеч ҳачон ёдимдан чиқмайдиган севикли ёзувчим ЎЛМАС УМАРБЕКОВ га бағишладим ушбу қиссани.
-
Танланган асарлар 2-жилд
Оқсоқол шоиримиз Шукрулло таништиришга муҳтож одам эмас. Уни нафақат Ўзбекистон, балки МДҲ давлатларида ҳам яхши танишади. Ҳатто, шоирни ўзимиздагидан кўра ташқарида машҳурроқ дейиш ҳам мумкин. Аммо ижодкор бугунги ўзбек ўқувчилари ва адабиётшунослари томонидан тушунилишга муҳтождир десам, хато бўлмайди.
-
Бахтинисо Маҳмудова
Bolaligimda Xudo-Xudo degan o‘z o'yinim bo‘lardi. Bunda ishim yurishmasa, Xudodan arazlardim, omadim kelishi bilan yana yarashib olardim. Bu menga shunchalar zavq berardiki, U bilan o‘ynash menga judayam yoqardi. Ilk bor undan qattiq ranjiganimni yaxshi eslayman: 5-sinfda o‘qib yurgan kezlarim “Nima uchun hamma ota-onasi bilan yashaydi-yu, men bobo-buvimnikida yashayman?” degan savol bilan Unga murojaat qilib javob ololmadim.
-
Bahor qaytmaydi
O'tgan asrning 60-70-yillarida o'zbek adabiyoti juda katta iste’dodlarni qabul qildi. Ham nazm, ham nasr, ham publitsistika o'quvchilarni maroqli mutolaaga, mushohadaga chorladi. Biz O'tkir Hoshimovni aynan o'sha avlodning zabardast vakili sifatida tanishamiz hamda asarlarini zavq bilan qayta-qayta o‘qiymiz. O'tkir Hoshimovda nafosat tuyg'usi behad kuchli. Uning qahramonlari aksari go'dakday beg'ubor, nafosat tuyg'usiga boy,hissiyotli, o'ta ta’sirchan odamlardir.
-
So`z latofati
Dunyoning eng ajib, eng sirli va sekhirli sayohatlardan biri So`z olamiga sayohatdir.Negaki, So`z yaralishdan mo`jiza. Avval So`z bulgan, kitoblarda deyiladi muqqadas.
-
Толзордан эсган шамол
Машҳур инглиз адиби Кеннет Грехемнинг дунё болалари қўлдан қўймай мутолаа қиладиган мазкур қиссаси Англиянинг ўзида қайта-қайта нашр этилиб, жаҳон тилларининг деярли барчасига таржима қилинган. Асарнинг пайдо бўлиш тарихи жуда оддий ва қизиқ. Ёзувчининг ёлғизгина ўғли ёзги таътил пайтида бувисининг ҳузурига йўл олади. Бу вақтинчалик айрилиқ, соғинч отани ҳар куни ўғлига мактуб ёзишга ундайди. Унинг йўллайдиган мактублари шунчаки арзи ҳол бўлиб қолмай, бу ғаройиб воқеалар асосида қўлингиздаги мазкур асар дунёга келди. Таржимон Тилаволди Жўраев асарни инглиз тилидан моҳирона таржима қилган. Шу сабаб воқеалар яқин ўртада рўй бераётгандек туюлади ва китобхонни ром этиб, ўзига хос оламлар сари бошлайди.