-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Сочетаемость слов и вопросы обучения русскому языку иностранцев
В сборнике рассматриваются теоретические, лексикографические и учебно- пони методические аспекты сочетаемости слов русского языка. Сборник рассчитан на широкий круг читателей, интересующихся проблемами русского языка как иностранного, преподавателей, авторов и составителей учебников и учебных словарей, пособий и программ, аспирантов научных работников.
-
Справочник по русскому языку
Вы изучаете русский язык, и эта книга поможет вам в вашей работе. Вы должны знать русский язык, чтобы с помощью этого языка овладеть знаниями по избранной вами спе- циальности. Данная книга не является учебником русского языка. Это справочник, в котором вы найдете модели предложений, словарный минимум и грамматический комментарий к моделям. В «Справочник» включен материал, который изучается на подготовительных факультетах на 1-м году обучения.
-
Виссарион Григорьевич Белинский
Эти замечательные любова великолепно определяют историческое значение величайших деятелей нашей отечественной культуры. самых замечательных революционных мыслителей, критик, публицист теоретик искусства, Белинский борцом против самодержавия крепостничества, защитником угнетенного MHOFOMILLIHOHITOFO В нем изумительно сочетался талант критика ученого, с ясным умом, твердой волей и революционного деятеля.
-
O'zbek adiblari
Muhammadsharif So’fizoda 1869 yilning 29 yanvarida Namangan viloyati, Chust tumanida hunarmand-kosib oilasida tug’ilgan. Otasi Egamberdi So’fi pichoqchilik, charx tortish ishlari bilan mashg’ul bo’lgan. Onasi Zaynab xola xohishiga ko’ra u qo’shnisi Manzura otindan xat-savod o’rganadi, eski maktablarda ta’lim oladi. U Hofiz, Bedil, Alisher Navoiy, Muqimiy va Furqat kabi allomalar ijodini chuqur o’zlashtirib, she’rlar mashq qila boshlaydi. Turkistonda chiqadigan «Turkiston viloyatining gazeti» kabi Qozon, Orenburg va Boqchasaroyda chiqadigan ro’znoma, oynomalar bilan qiziqadi. Boku va Tiflisda chop etilgan ozor tilidagi asarlarni mutolaa qiladi.
-
Справочник по русскому языку
Справочник предназначен для изучения языка на начальном этапе обучения. В Справочнике даны структурные модели предложений, грамматический комментарий к ним и Приложения. Справочник рассчитан на широкий круг изучающих русский язык и может быть использован как методическое пособие преподавателями русского языка как иностранного.
-
Хаёл ва ҳақиқат фольклор ва теология кесимида
Туркий аждодларимизнинг эътиқоди ва ижоди – уларнинг гўзал ҳақиқати ва чексиз хаёлотидир. Улар наздида, олам синов шартларидан иборат, ҳар бир Одам боласи синовларни ўтамоғи зарур. Шу сабабдан яратилган барча ижод намуналарида қаҳрамон синовларни енгиб ўтади, бу орқали ўзида қавми, миллатининг асрий орзуларини ифода этади. Муаллиф бу илмий рисоласида ўзбек халқ оғзаки ижоди намуналари, хусусан, ўзбек халқ эртакларини илоҳий китоблардаги муқобил сюжетлар, синов мотивлари билан қиёслашга уринган. Китоб хаёлнинг ҳақиқатга эврилиши, ҳақиқатнинг хаёлга кўчиши ҳақида. Зеро фан доимо хаёл ва ҳақиқат чегарасида мавжуд бўлган.
-
Бобирнинг "Арзу рисоласи"асари
Ушбу китобчада Заҳириддин Муҳаммад Бобирнинг Париж Миллий кутубхонасида сақланаётган «Аруз рисоласи» асари Муҳаммад Самарқандий томонидан кўчирилган нусха асосида тадқиҳ этилади. Бобирнинг ўзбек ва умум аруз назариясини ривожлантиришдаги хизматлари очиб берилади. Асар илмий ходимлар, аспирантлар ҳамда олий ўқув юртлари филология факультетларининг ўқитувчи ва студентларига, шунингдек, ўзбек классик адабиёти билан қизиқувчи китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Мўъжиза содир бўлмайди
Ушбу китобда Корея Республика президентининг Россия ва Марказий Осиё мамлакатларидаги иш тажрибаси батафсил ёритилган
-
Қарз берилган нур
Мустақил республикамиз раҳбарияти томонидан миллий ғоя ва мафкура илмий-амалий маркази зиммасига ғоят муҳим ва долзарб вазифалар юклатилган, фуқароларда мафкуравий иммунигетни кучайтириш мақсадида халқимиз босиб ўтган мураккаб тарихий йўлни холис ва атрофлича тадқиқ этиш шулар жумласидандир.
-
Шоирлик қисмати
Бу китоб Эркин Воҳидов ҳақида, йўқ, чўчиманг, у адабиётшуносликнинг бирор соҳасига даьво қилмайди. Унда Э.Воҳидовнинг шоир, инсон бўлиб шаклланиш жараёни ва сиз билмаган гапларни фақат ушбу китоб муаллифи айтиши мумкин, чунки у севимли шоиримиз билан қирқ йилдан ортиқроқ вақт давомида дўст, ҳамкор, қариндош....
-
Қуръон ва ўзбек адабиёти
Рисолада Қуръон ва ўзбек ислом адабиети, Амир Темурнинг Куръонда фол очиши, «Юсуф» сураси ва Дурбекнинг «Юсуф ва Зулайҳо» достони, «Қутадғу билик»да куръоний мавзулар талқини» Пир Яссавий хикматлари каби мавзулар аслият ва тарихий воқелик асосида теран ёриталади. Рисола кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
«Ёниқ сўз».
Адабиётшунос Қозоқбой Йўлдошнинг «Ёниқ сўз» китоби бугунги ўзбек адабиётининг энг долзарб масалалари тадқиқига бағишланган. Муаллифнинг турли йилларда ёзилган мақолаларидан ташкил топган бу тўплам ижодкор шахсияггига эҳтиромли ёндашуви ҳамда бадиий матн замиридаги эстетик жозибани очишга йўналтирилганлиги билан эътиборни тортади. Бугунги ўзбек адабиётшунослиги даги янгича тамойиллар яққол намоён бўлганлиги билан ажралиб турадиган ушбу китоб миллий адабий тафаккур ривожига жиддий таъсир кўрсатишига умид қиламиз.
-
Қатағон қурбонлари ва уларнинг адабий-бадиий ҳамда публицистик мероси
X X асрнинг 30-50-йиллардаги қатағон даврида ўзбек халқининг кўплаб фарзандлари “халқ душмани” сифатида айбланиб, йўқ қилиб юборилди. Мустақиллик йилларида тарихий ҳақиқатни тингловчи мақсадида Ислом Каримов олиб борилган хайрли ишлар натижасида бегуноҳ жабрланган қатағон курботарининг пок номлари тикланиб, уларнинг аксар асарлари халққа қайтаршди ва улар ҳақида китоб, рисола ва мақолалар ёзшди. Аммо ису мудҳиш йилларда жабрланган илм ва ижод аҳли ўртасида шундай шахслар ҳам борки, уларнинг илмий ва адабий мерослари шу вақтгача ўрганилмай келади.
-
Бобур шахсияти ва шеърияти
Ушбу китоб 2002 йили Ҳиндистонда урду тилида чоп зтилди. У %инд китобхонлорига мақбул бўлгани боис ҳиндий тилида хом нашрдан чиқди. Китобнинг ўзбекча таржимаси тез кунлардо нашр зтилишига бош-қош бўлган Бабур халқаро фонди раиси, чин инсон Зокиржон хожи Машрабовнинг самимий бўлмоғи учун сидқидилдан миннатдорман.
-
Абай абадияти
1995— « Юнеск» қарори билан « Абай йили» деб эълон қилинди . Бу — қардош қозоқ халқиниг буюк шоири Абай Кўноибоев ижодига жах илм аҳлининг берган баҳоси ва чексиз ҳурматидир .
-
Сардафтар саҳифалари
Адабий жамоатчилик эътиборидаги танидли мунаққид, олим Озод Шарафиддинов ўзининг тўгри, ҳалол сўзи, бадиий ижодга оътиҳоди сабабли алоҳида ўринга эга. Айницса, Чўлпон, Фитрат, Абдулла Цаҳҳор каби улут адиблар ижодига багишланган мақолалари, ёшлар шеърияти муаммолари ҳакидаги долэарб мулоҳазалари мунаққидни ўзбек мидлий адабиётининг жонкуяоларидан бири спфатида кенг ўқувчилар орасида шуҳрат козонишига сабаб бўлди. Ушбу тўплам эътиборли мунаққид ижодининг турли даврларига мансуб эпг сара асарларидан тартиб берилган.