-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Бизни ёд этсалар
Сиз азиз шеърият мухлисаларига хавола этилаётган ушбу шеърий дунёлар бадий дидингизни бойтиб сизга рухий куч беради.
-
-
-
Chol va dengiz
Dunyo miqyosida mashhur adib , "Nobel" mukofoti sovrindori Ernest Xemingueyning mazkur "Chol va dengiz " qissasida insonning ulug`ligi , undagi iroda va matonat , oqillik va azm-u qaroridan og`ishmaslik o`zgacha talqinda aks etkan.
-
ЁЛҒИЗ
1926 йилнинг бошланиши Абдулла Кодирий учун огир келди. Адиб мехнат таътили тугагач, дастлабки ёзган маколасини “Йигин- ди гаплар" деб номлади, мацола "Муштум" журналининг февраль сонида чоп этилди. Чоп этилгани хдмоно... Таникли адиб Хуршид Дустмухаммаднинг “Ёлгиз" киссасида ана уша машъум кунлардан хикоя килинади. Забардаст адибнинг бошига тушган кора кунлар из- тироби китобхонни хаёлан вокеа юз берган дамларга, масканларга етаклайди.
-
БЕГОНАЛАР юрмас бу ерда
Таникли ёзувчи Лукмон Бурихон каламига мансуб мазкур романда истиклолнинг дастлабки даври, галла мустакиллиги учун кизгин кураш олиб борилган йиллар тасвирланади. Хароб, заиф Холатга келиб колган корхона цаддини тиклаш, тадбиркорликни, ишбилармонликни йулга куйиш ниятидаги бош ка^рамон жиддий тусикдарга учрайди. Аммо у узининг сабр-токати, акл-заковати билан барча кийинчиликларни енгиб утишга хдракат к,илади. Асар драматик, кескин воцеаларга бой. Китобхонни узига охднрабодай тортиб туради. Асар цах,рамонлари кисмати укувчини бефарк Колдирмайди. Мазкур роман кам Лукмон Бурихоннинг бошка асар- лари каби катта кизикиш, завк-шавк билан укилишига ишонамиз.
-
АДИБНИНГ УМРИ
Шу муносабат билан бадиий ижодда, хусусан, Усмон Азим драматургиясида «дард»нинг ўрин ва аҳамияти борасида айрим мулоҳозаларни айтишга зарурат сезилади.
-
Мендан менгача
Китобда таникли ёзувчи ва мунаққид Назар Эшонқулнинг адабий -танқидий, ижтимоий-фалсафий ва илмий мулохазалари, сухбатлари ўрин олган.