-
Ommaviy kommunikatsiya. Jurnalistika. Ommaviy axborot vositalari
-
-
-
-
Xalq ta’limi. Pedagogika
-
Tibbiyot va sog‘liqni saqlash
-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
Jismoniy tarbiya va sport
-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
современные теории массовых коммуникаций
настояшее учебное издание представляет собой учебно-методической..................................
-
ТАЪЛИМ ФАОЛИЯТИНИ ТАРТИБГА СОЛУВЧИ НОРМАТИВ- Х,УК,УК,ИЙ Х,УЖЖАТЛАР ТУПЛАМИ
ХФР КИМ БИЛИМ ОЛИШ ХУКУКИГА ЭГА
-
NERVOUS TISSUE
Tutorial covers the structure of neuronal fibers, neuronal terminations, synapses and their kinds, properties of neurons at new neuronal tissue, neuronal cells, their kinds and difference from other cells, neuralgia and its kinds, -born and age changes. In this tutorial new results of protein biosynthesis in nucleus got by author are given.
-
Эстетика и духовные ценности
Книга лауреатан Лосударственной премии имени Хамзы, доктора философ ских наук, профессора Тилаба Махмудова посвящена актуальным пробле мам эстетики н духовных ценностей. Автор анализирует взаимоотношения политики и культуры, науки и искусства, обращает внимание на прогнозиро вание художественной культуры, природу художественного воображения, состояние реализма сегодня, пишет об отношениях художника н общества, таланте художника и национальном своеобразии искусства, эстетике при кладного и монументального искусства н др. В жанре эссе ведется повество вание о жизни и творчестве живописцев республики. Книга рассчитана на широкий круг читателей и специалистов, интересую щихся философией и психологией художественного творчества, проблемами современного духовно-эстетического развития.
-
ТАРИХИЙ ГЕОЛОГИЯ ва палеонтология асослари
Ушбу дарсликда палеонтология щадила умумий гушунча ва унинг ус-уллари баён килинган, организмлар таеиифи, номенклатураси ва тизими келтирилган, палеозоология ва палеоботаника асослари куриб чик,илган, организм ва му\итпинг богликдиги курсатилган. Тарихий геология \ак,ида асосий гушунча, унинг фан булиб. шаклланиши ва ривожланишидаги асосий боск,ичлар, тог жинсларининг ёшини аиикдаш, палеогсографик шароитларни цайта тиклаш усуллари, стратиграфия ва геохронология асослари, ер пусти тею'оник хдракатларини аникдаш йуллари бсрилган. Ернинг геологик тарихи даврлар буйича баён кдлинган, жамлама геологик кесмаларни гахдил кдшишга талайгина а\амият берилган, ёпик улкалар ва океан гублари буйича , энг янги маълумотлар эътиборга олиниб, ср к;обиги ривожланиши \ак,идаги крнуниятларнипг охирги икки I илмий назариялари батафсилрок, ёритилган.
-
ижтимоий экология
Ижтимоий экология курси мазмун ва МО>[ИЯТига кура эколог — бакалаврлар тай орла ш да алохида ахами ятга эг а.?* Таби ат в в жамият» тизимидаги узаро ало^цдорликииш и.ж т я м о и й “ экологик жихатларини ургатиш ва та^лил 1$илиш ~ курснинт асосий максади хисобланади. Ижтимоий экологиям Нн г асосий: тушунналари ва кояуниятларининг маэмун ва моуиятйни урга — тиш курснинг асосий вазифаси хисобланади.
-
ТАРЖИМА НАЗАРИЯСИ АСОСЛАРИ
Ушбу 1\улланмэда таржима тарихн илмий ва адабий юксалшп, рарб ва шар^ адабий ,\амкорлиги жараёнлари билан боглик, ?;олда урганнлади. Асо-сий та^лил методикаси факт ва далилларни н;иёсий-типологик ва услубнй текшнришдан и борат. Муаллиф адекват таржима яратишиннг восита, талиб ва принципларини кенг аспекта а услубий-мнллий хослик, жанр спецификаси, шеърнй таржимада вазнни ифодалаш, давр колорити, шакл билан мазмун бирлигини садлаш сингари махсус масалалар багрндан Р;идириб топншга ить тнлади. Китоб универснтетлар ва педагогика ннститутларининг адабий-лингвистик йуналншдагн гуманитар факультетлари студентларн ва таржима санъатн проблематикаси билан дизидувчиларга мулжалланган.
-
ИНФОРМАТИКА
Информатика (хабар, ахборот, маълумот)ни жамлаш ва кайта ишлашнинг конунлари хамда методларини урганади. Бу фан якинда-ХХ асрнинг иккинчи ярмида юзага келди. Информатика-илмий ахборотларнинг тузилиши ва умумий масалаларни урганувчи, шунингдек уни туплаш, саклаш, кидириш, ишлаш, узгартириш ва инсон фаолиятининг турли жабхаларида куллашга боглик булган масалаларни хал килувчи фан.
-
XALQARO BAHOLASH TADQIQOTLARI
Ta'limning rivoji sifatini baholash, zamonaviy ta'lim tizimlarining eng muhim vazifalaridan biridir. har bir mamlakat o'zining ta'lim siyosatini ishlab chiqishda va amaliyotga tatbiq etishda xalqaro tajribadan foydalanishga intiladi.
-
Biologiyaning dolzarb muammolari
Ushbu o'quv qo'llanmada biologiyaning turli tarmoqlari (botanika, zoologiya, mikrobiologiya, o‘simliklar fiziologiyasi, genetika va boshqa) va ularda ilgari surilayotgan dolzarb muammolar haqida ma'lumotlar berilgan.
-
Хозирги замон табиий-илмий ва аниқ фанларнинг шаклланиш асослари
Ушбу илмий-оммабоп рисолада табиат ва жамият тараққиѐтини ўрганишнинг тарихий илдизларини таҳлил қилиб, бу борада тинмай меҳнат қилган буюк алломаларимизнинг ихтироларидан мисоллар келтирилган. Ер планетасида ҳазрати инсон тафаккурининг натижалари бўлмиш илмий потенциал тизимининг фанлар тараққиѐтида (эрамиздан олдинги даврдан тортиб то бугунги кунга қадар) эришилган натижалар акс эттирилган.
-
Эрта ташхис ва илк аралашув
Ушбу кўлланма боланинг ривожланишини тавсифлаб бериб мазкур мураккаб жараённинг барча томонларини камраб олади. Болани парваришловчи катталар, боланинг хар бир ривожланиши босқичида бола учун кандай имкониятлар очилиши тўғрисида тўлик маълумот олишлари мумкин. Мазкур кулланмада келтирилган ривожланиш тугрисидаги маълумотлар алохида эхтиёжга эга боланинг яхши ривожланишига яхши курувчи оилавий мухит, таълим, парвариш ва эътиборнинг ахамиятини тушунишга катта ёрдам беради. Болани ташхислаш бўйича барча мавжуд услубларни кўллаган холда, мутахассислар ва ота-оналар боланинг ривожланиши буйича унинг янада яхширок ривожланиши учун нималарга эътибор каратиш кераклиги хамда аввалги ривожланиш боскичларида илк кийинчиликларни енгиш тўғрисида бошлангич фойдали маълумотларни олишлари мумкин.
-
ТАБИАТШУНОСЛИКНИНГ ЗАМОНАВИЙ КОНЦЕПЦИЯСИ
g «ТА БИ Л Т Ш У НОСЛИКНИНГ ЗА МОИ АБ ИЙ КОНЦЕПЦИЯ С И» буйича ушу дастурнк тузяшдан асосий мавдад - Олий таълим тизимига киритилган яиги фа ила р а со сини боскичма-боскич узлаштирншда галабаларга ёрдам беришдан иборат. Дастурки ижтимоий аа гуманитар йу кадит буйича бакалавр тайёрлаш мажбурий минимумининг мазмунк ва даражасига ку'йилган талаблар асосида тузишга харакат килинди. Бунда табиий фанлардаги кнкилобий ютукларли шакллантиришга эътибор каратилгзн.
-
YAKKAKURASH, KOORDINATSION VA SIKLIK SPORT TURLARI (SUZISH)
Mazkur o'qitv qo'llanmada suzish sport tunning asosiy atamalari, qoidalari. tushunchalari va musobaqalanti tashkil et is lining amaliy va nazariy asoslari ochib benlgan. Asosiy e'tibor, suzish sport turida usullami bajarish, ularni texmk-taktik tomondan to‘g‘ri qo'llay olish rasmlar yordamida shug'ullanuvchilar uchun samarali о ‘zlashtirishiga qaratilgan. O‘quv qo'llanma jismomy tarbiya ins ti tut lari hamda pedagogika univers itetlanningjismoniy tarbiya fakultetlari talabalari hamda Suzish sport tun bo'yicha murabbiy faoliyatini olib borayotgan yosh niutaxassislarga ham foydalamsh uchun tavsiya etiladi. Darslik O'zbekisfon Respublikasi oliy va o'rta maxsus ta'lim vazirligining 2017-yil 28-iyundagi 434-sonli buyrug'iga asosan nashrga tavsiya etilgan.
-
TABIIY FANLARNING ZAMONAYIY KONSEPSIYASI
Ushbu darsiik oiiy o‘quv yurt lari ning ijlimoiy gumanitar, xu-quq, isiomshunosiik, madaniyat, iqtisod va buxgalteriya fakuitetlari talabalan uchuti rno‘ijallangan. Urtda tabiatshunoslik fanning kelib chiqishi, kefib chiqish markazlari, antik davr olimlari, Markaziy Osivolik aliomalarning tabiiy fanlarni nvojlantirishga qo'shgan his-salari bayou etilgan. Darshkda, sliuningdek, tabiatshunoslik fanin-ing hozirgi davrdagi muammoiari, yerda hayotning paydo bolishi, hozirgi zamon antropologiyasi, koinot va yer haqida, tabiatshunos-liknmg fizikavty konsepsiyasi kibernetika va sinergetika. hozirgi zamon biologiyasi, genetika, odant genetikasi, hujayra, o‘simlikiarning keiib chiqish markazlari, fotosintez, biosfera, noos-fera haqidagi ta’limot, iqlim va demografik jarayonlar to‘g‘risjda ma’lumotlar berilgan.
-
ТАБИИЙ МУХИТНИ МУХОФАЗАЛАШНИНГ ГЕОЭКОЛОГИК АСОСЛАРИ
Ушбу £кув хУллаыма икни кисздан иборат 6#либ? унинг биринчи кисмнда табиий м уда таи му^офазадаиг фаняарй, уяинг сифашни бел- галоьчи стандартлар, экологии экспертиза ва таби^1'н'я мухофаэалащда- ги ташкшшй масал алар, табиий ^амда техноген жараёнларнинг муздатта садбий таъсири ёрншлган, Укув хулланманингиккинчи гдасмида инженер-геоэкологиктекши- риш ишларининг туриари ва усуллари, згши геоэкологии хариталаш, геоэ кологнк хВДируз шшгарн, геофизика, аэро-космик усушгардан фой- даланнш, намуналаш, лаборатория, тажриба, кузат1™1 ншлари, олютга^ маълумотларни гада ил гдалщи, геоэкологик харигСалаР тузиш, ишора- белгилар ва мониторинг >;акидагк тушунчалар таъ^ифлакган.