-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Детство
Детство-Что может быть интереснее и прекраснее открытия мира детскими глазами ? Именно они всегда широко открыты, очень внимательны и на редкость пронецательны.
-
Xamsa (to'la asarlar to'plami)
Ushbu Alisher Navoiyning o'n jildlik to'plamidan yettinchi jildi bo'lib, "Layli va Majnun" va "Sabbai sayyor" dostonlari kiritilgan.
-
Ференгейт бўйича 451 даража
Машҳур америка ёзувчиси Брэдберининг бир қатор асарлари оламга машҳур. Ушбу роман ҳам ер юзида ҳаётни сақлаб қолиш, инсон учун хавотирланиш ва унга чуқур ишонч руҳи билан суғорилган.
-
To'la asarlar to'plami (10 jildlik)
Ushbu Alisher Navoiyning Xamsa dostoni o'n jildlik asarning sakkizinchi jildi ya'ni "Saddi Iskandariy" asari kiritilgan.
-
Урушнинг аёлдан йироқ қиёфаси
Нобел мукофоти совриндори Светлана Алексиевич қаламига мансуб ушбу китоб хужжатли очерк жанрида ёзилган.
-
Уруш номинг учсин жаҳонда
Ушбу китоб иккинчи жаҳон урушида қозонилган ғалабанинг 75 йиллигига бағишланади.
-
Xamsa (to'la asar to'plami)
Alisher Navoiyning ushbu Xamsa dostoni "Hayrat ul-abror", "Farhod va Shirin" dostonlarini jamlagan. Keng kitobxon ommasiga mo'ljallangan.
-
Алишер Навоий
Алишер Навоий ўзбек адабий тили ва адабиётига асос солган буюк сўз санъаткори, Шарқ ижтимоий-фалсафий, маънавий-аҳлоқий тафаккур тараққиётига катта ҳисса қўшган забардаст мутафаккир, Ҳусайн Бойқаро салтанатининг барқарорлиги ва гуллаб-яшнашини таъминлаган йирик давлат арбоби, илму фан, адабиёт ва санъатнинг улкан ҳомийси бўлган машҳур маърифатпарвар зот сифатида ўзбек тили, тарихи, адабиёти, маданияти ва санъати ривожида алоҳида ўрин тутади.
-
Ёруғлуғ
Янги адабий-фалсафий китоб бўлиб, бунда Ватан ва жамият ёруғлиги қаламга олинган. Шу билан бирга халқ, тарих, маданият, маърифат, руҳоният ҳамда фалсафа мавзулари ёритилган.
-
Горио ота
Романдаги воқеа Реставрация даврида бўлиб ўтади. Буржуазия дунёсининг қонунлари шавқатсиз. Бу жамиятда одамнинг қадри-қиммати қанча даромад топиши билан ўлчанади.
-
-
Ot kishnagan oqshom
Bu qissalar ne bir kunlarni ko'rmadi. Zoti nomard bo'lki, ushbu qissalar yoqasidan oldi. Og'zi buzuq bo'ldi, ushbu qissalarga tupug'ini sochdi.
-
Эътиқод
Ушбу китобда Саъдулла Кароматовнинг икки жилдлик сайланмаси жамланган бўлиб, мазкур тўпламда иккинчи жилд келтирилган.
-
G'arbiy frontda o'zgarish yo'q
Atoqli nemis yozuvchisi Erix Mariya Remark ijodi bilan kitobxonlarimiz uning bir qator romanlari orqali yaxshi tanish. Mazkur asarda birinchi jahon urushi o'z domiga tortgan o'spirinlar obrazi orqali urush dahshatlari boshidan kechiradi.
-
Она лочин видоси
Романнинг жаҳон адабиёти журналида босилган биринчи қисми ўқувчиларда катта қизиқиш уйғотди. Янгидан ёзилган иккинчи қисмида Мирзо Улуғбек ва Алишер Навоийдек буюк сиймоларга меҳрини берган фидойи она-Гавҳаршод бегимнинг фожиавий тақдири тасвирланади.
-
Авлиёлар султони Туронлик валийлар
Ушбу китоб уч қисмдан иборат бўлиб, биринчи қисми «Авлиёлар султони» деб номланади. Унда ўқувчилар Ғавсул Аъзам — Абдулқодир Гилоний маноқиби билан батафсил танишиш имконига эга бўладилар. Тўпламнинг иккинчи қисми «Валийлар тазкираси» деб номланиб, (профессор Ҳамаджон Ҳомидий билан ҳамкорликда нашрга тайёрланган) унда Рушдий тазкирасидан ўрин олган Мансур Ҳаллож, Ат-Термизий, Абу Бакр Воситий, Абу Туроб Нахшабий зикрлари ҳозирги адабий тилимизда баён этилган. Китобнинг учинчи қисми «Туронлик валийлар» дея номланган бўлиб, Занги oma Ҳимматий, Баҳоуддин Нақшбанд, Хўжаназар Ҳувайдо, Мажзуб Намангоний, Зиёвуддин Ҳазиний, Рожий Марғилоний, Сафохонтўра Ҳўқандий, Эшони Ҳўқандий ҳакида нақл ва ҳикоятлар берилган, уларнинг айрим асарлари шарҳланган. Шунингдек, илк марта Салоҳиддин Соқибийнинг «Маъмулоти соқибий» рисоласидан танланган панд-наcиҳатлар келтириб ўтилган.