-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Аросат дунё
Ўз туғилиб ўсган макон тарихи, қолаверса, одашарнинг тақдири хақида асар ёзиш хар қандай ижодкор олдидаги масъулиятли ва оғир вазифадир. Лекин хозирги давр ўзбек адабиёти ва драматургиясига дадил қадамлар билан кириб келаётган Олтиариқлик муаллиф Набижон Ҳошимов ана шундай вазифани уддалашга интилаётган иқтидорли қаламкашлардандир
-
ТАНЛАНГАН АСАРЛАР.II ЖИ Л Д ИЛМИЙ АСАРЛАР.
«Танлапгап асарларининг II жилдига профессор Фитратнинг тилшунослик, адабиётшупослик, адабиёт тарихи соҳасидаги илмий тадқиқотларидан, адабий мавзулардаги мақола ва тақризларидан намуналар киритилган. Уларнинг асосий қисми янгидан нашрга тайёрланган, айрим мақолалар аввалги нашрлар билан солиштирилиб, тузатилган ҳолда чоп этилмоқда.
-
-
Зардўшт таваллоси
«Зардўшт таваллоси» – тўрт қисмдан иборат бўлган насрий достон. Ушбу насрий достонни мутолаа қилар экансиз, немис файласуфи Фридрих Нитшенинг фақат ўзигагина хос ва мансуб бўлган қарашлари, фикрлари билан танишасиз, ҳеч кимникига ўхшамайдиган ва ҳеч кимни такрорламайдиган оламидан воқиф бўласиз.
-
Энг эски турк адабиёти намуналари (Адабиётимизнинг тарихи учун материаллар).
Атоқли ўзбек олими проф. Абдурауф Фитрат ўзбек адабиёти тарихини тизимли суратда тадқиқ этиб, дастлаб «Энг эски турк адабиёти намуналари ” (1927), сўнгра “Ўзбек адабиёти намуналари (1-жилд)”мажмуалари (1928)ни чоп эттирган эди. Бугунги кунда ўз аҳамиятини йўқотмаган ушбу табаррук манбалар нашрга тайёрланиб, жорий ёзувда илк марта чоп этилмоқда. Мажмуа олий ўқув юртларининг талабалари, аспирант ва тадқиқотчилар ҳамда ўзбек мумтоз адабиёти ихлосмандларига мўлжалланган.
-
Элия
Қорачойлик шоир ва адиб Мусса Батчаевнинг шеър, ҳикоя ва қиссалари автоном областдагина эмас, балки бутун иттифоқимизда ҳам шуҳрат қозонган. У Қарачой-Черкасия автоном области ва Ставрополь ўлка комсомол мукофотларининг лауреати. Адиб ўз асарларида Кубань соҳилидаги овулларда яшовчи ўсмирлар ҳаётини ҳаққоний тасвирлайди.
-
Нигоҳимга яширай
ХАЁЛА (Руқия Ғозиева) шеърлари ва ғазалларида инсоннинг энг нозик ва дилбар туйғуларини қаламга олади. Унинг ташбеҳлари ҳаётий, бадиий топилмалари жозибали. Китобга киритилган шеърларнинг аксарияти ёшлар ва катталар давраларида бир неча марталаб мухлислар эътирофига сазовор бўлган. Шоирона фикрлар, таъсирчан ўхшатишлар ва кечинмаларда лирик қаҳрамон ўзининг покиза дунёсини баён қилади. ХАЁЛАнинг шеърлари сизнинг ҳам кўнглингизга йўл топа олади, азиз китобхон!
-
Аросат дунё
Минг тўққиз юз тўқсонинчи йилларнинг боши эди. Биз уч оға-инилар раҳматли катта акамиз Зокиржон, кичик акам Неъматжон ва мен туманда биринчилар қаторида фермер хўжалиги ташкил қилишга жазм қиддик.
-
TURKIY XALQLAR OG‘ZAKI IJODI (Eng qadimdan islomgacha bo‘lgan davr).
Mustaqilligimiz sharofati bilan va Vatan tarixi, adabiy, ilmiy va madaniy merosning qadim-qadim zamonlarga borib taqaladigan ildizlarini chuqur va xolisona o‘rganish imkoniyatlari maydonga keldi. Shuning natijasida turkiy xalqlarning qadimgi davrlarda yaratgan adabiy-badiiy yodgorliklarini izlash, ularning namunalarini aniqlash, tahlil va talqin qilish ishlari ham jadal sur’atlar bilan amalga oshirilmoqda.
-
Олов тутган одам
Ушбу асарда Ўзбекистон Республикаси биринчи президенти Ислом Абдуғаниевич Каримов ҳаёти ва фаолиятининг муҳим бир давриакс этган
-
Ҳали ҳаёт бор...
Қисқа, новелла ва ҳикоялар тўпламидан иборат мазкур китоб муаллифнинг китобхонларга навбатдаги туҳфаси. Тўпламда замон руҳини теран ҳис қилган фаол инсонлар, уларнинг замон талабига мос ҳолда ҳаёт чигалликларини ечиб яшаётганларни турфа рангларда тасвирланади. Ўзбек миллий руҳиятининг турфа жиҳатлари таҳлили китобхонларда катта қизиқиш уйғотади, деган умиддамиз.
-
Навоий ижодидан сатира.
Ушбу асарда Абдурашид Абдуғафуров Навоий ижодини ёритган. рисолада Навоийнинг ёзган ғазаллари, рубоийлари, қандай ёзилган тарихи ёритилган.
-
Yulduzlar aybdor
Bu romanni eslatuvchi sifatida shunchalik jozibali emas fantastika samarasidir. Men u bilan birga keldim. Sinashdanna kitoblar, na kitobxonlar foyda ko'rmaydi faktlar ishning asosini tashkil etadimi yoki yo'qligini aniqlang. O'xshash urinishlar uydirma syujetlarning ahamiyati g'oyasini buzadi, ular bizning biologik fundamental dogmalarimizga bog'liq bo'lishi mumkin.
-
Qadimgi davr
Sizga tavsiya qilinayotgan ushbu oʻziga xos tarixga oid ensiklopedik maʼlumotnoma Davlat ta'lim standartlariga toʻla mos boʻlib, 6-9-sinf hajmdagi tarix darsliklari asosida yaratilgan. Qoʻllanmada darsliklarda uchraydigan tarixiy shaxslar, asosiy atama va tushunchalar, geografik nomlar hamda xronologiya batafsil yoritilgan. Undan tashqari mavzular boʻyicha ma'ruzalar, ularga mos boʻlgan chizmalar ham berilganki, bunda darsliklardagi mavzularni oʻzlashtirishni osonlashtiradi va oʻquvchilarning zehnlarini mustahkamlaydi. O'quvchilar olgan bilimlarini tekshirib koʻrishlari uchun har bir mavzu boʻyicha testlar va boshqotirmalar berilgan. Prezidentimizning “Kim bo'lishidan qat'iy nazar, jamiyatning har bir aʼzosi o'z o'tmishini yaxshi bilsa, bunday odamlarni yo'ldan urish, har xil aqidalar taʼsiriga olish mumkin emas. Tarix saboqlari insonni hushyorlikka o`rgatadi, irodasini mustahkamlaydi” – degan so`zlari tarixni o`rganayotgan o`quvchi uchun katta ahamiyatga egadir.
-
Буюк бешиклик сабоқлари. (мақолалар)
Ушбу асарда Абдурашид Абдуғафуров "Хамса" асарини яратилиш тарихи хақида ёритган.
-
АБДУРАХМОН ЖОМИЙ ВА АЛИШЕР НАВОИЙ
Абдураҳмон Жомий турли фанларга оид кўплаб асар яра- тиб, алломаликка сазовор бўлиш баробарида, бадний суз санъати бобидаги, шеърият соҳасидаги табиий истеъдоди уни бу майдонда кенг қулоч ёйишга, бу бепоён денгизда ғаввос- лик қилиб, нафис сўз қимматбаҳо дурдоналарини кишилик дунёсига манзур қила олиш каби улуғ ишга йўллади. Ҳақи- қатан ҳам, Жомий яратган илмий ишларининг саноги куп бўлса-да, лекин шеъриятдаги яратувчилигининг салмоғи ан- ча вазминдир.