-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Темир хотин
Қишлоқ. Оддий, камтарона ҳовли. Тўғрида бир неча устунли пешайвон, ўнгда ластаккина кўча эшиги, олдннроқда ёғоч каравот. Саҳнадаги ҳар бир жиҳоз, ҳар бир буюмда нимадир етишмайди: эшик-дераза ромларининг ярми бўялган, ярмннннг ранги ўчиб кетган; ёғоч каравотнинг битта оёғи йўқ, ўрнига ғишт териб қўйилган; кўрпаёстиққа ямоқ тушган; пиёлаларнинг лаби учган ёкн чегалакган, чойнакиинг жўмрагига тунука кийгазилган ва ҳоказо
-
-
-
-
ИБН СИНОНИНГ "САЛОМОН ВА ИБСОЛ" ҚИССАСИ
Ушбу асарда Абу Али ибн Синонинг шу вақтгача номаълум бўлган „Саломон ва Ибсол* асари ҳақида фикр юритилиб, у Ҳунайн ибн Исҳоқ, Ибн Аъробий, Ибн Туфайл, Абдураҳмон Жомийларнинг шу номли асарлари билан қиёсланади. Рисола шарқшунос олимларга, адабиётшуносларга, олий ўқув юртлари гуманитар факультетларининг студентларига ҳамда Шарқ халқларинйнг маданияти тарихи билан қизиқувчи кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Ун етти ёшлилар
Кутилмаганда узоқ Сибир қишлоғидан телеграмма олдим. " Тезроқ етиб келинг ҳамма билиши лозим бўлган воқеа юз берди. Телеграмма остига чекилган имзо ғалатироқ эди: " Т ўгарагингизнинг " Маёқа лақабли собиқ аьзоси, эндиликда Погорюйдаги " Сибир тонги " колхозининг раиси"
-
Беғубор болалик
Гулбаҳор Ҳабибуллаева сўлим Косонсойдан . Шеърият бўстонида ўзининг бeғyбop. ифорлари, ранглари билан пайдо бўлган бу ғунча ҳали кўп кўнгилларни ўзига ром этади деб ўйлаймиз. Бунга қўлингиздаги мўъжаз китобча далил бўлади. Ўқиб кўринг, шеърларининг ранг- баранглиги, ўзига хослиги эътирофга сазовор. Ҳатто китобнинг сўнгги варақларида шеърлар, топишмоқлар бошланғич синф ўқитувчи ва ўқувчиларига қўлланма сифатида асқотади. Умидли қаламкаш Гулбаҳор синглимизга ижодий зафарлар, ғайрат ва омад ёр бўлишини тилайман. Омад сенга, ГУЛБАҲ0Р !
-
Ибн-Сино маърифатпарвар адиб.
Ушбу асарда Абдусодиқ Ирисов Ибн-Синонинг илмий ишлари тақиқотлари хилма-хиллигини ёритиш ниятида ёзилган асар хисобланади.
-
Qaysar qizning quyilishi
Qaysar qizning quyilishi asari jahon adabiyotida boy tarixga ega ommabop janr. Asarda nobel mukofotiga sazovor bo`lgan asarlar o`rin olgan.
-
Умидлар дашти
Гиёҳвандликни вабога ўхшатишади аслида барча хасталиклардан ҳам баттарроқ бўлган бу офат дунёни ларзага солиб турибди.
-
-
Танланган асарлар V жилд илмий рисолалар
Абдурауф Фитратнинг кўлингизда турган V жилд илмий рисолалари илмий фалсафий қарашлари тадқиқотлари мужассамлашган.
-
Ажал чорлаган кун
Ажал чорлаган кун асари Норқобилов Н.нинг қаламига мансуб асар барча учун севимлидир.
-
Танланган асарлар IV жилд
Ушбу асарда Абдурауф Фитрат ўзининг энг севимли асарларини сиз китобхонга ёритиб берган сизларга ёқимли мутоалаа тилайман.
-
Соғинчим улғаяр дилимда
Гуласал Исмонова ҳали лицей ўқувчиси.. У ҳали изланиш, ҳаётда ўз ўрнини топиш жараёнини бошдан кечирмоқда. Юрагига тинчлик бермаётган фикру-хаёлларини шеър тилида айтишни ният қилган. Ёш шоира нималаргадир эришган, гоҳо кўнгилдагини мисраларда ифодаланишига қийналаётир, лекин бу йўлда ҳеч ким иккиланмаслиги, изланишдан толмаслиги керак, чунки шеъриятда машаққатлар-сиз иш битмайди. Устозлар меросини тинмай ўқиб- ўрганиш, яхшилардан ибрат олиш, мисраларга эринмай сайқал бериш, омад калити эканлигини англаган кишигина бу йўлда ниятига эришади. Мен унга бу эзгуликка элтувчи йўлда омадлар ёр бўлишини тилайман.
-
Юракдаги шеър
Самад Вурғун асримизнинг нафосат осмонида ёрқин чарақлаб туpraн nopлоқ бир юлдуз эдики, ўз маслакдошларига қанча ўхшамасин, уни бошқалардан ажрататурган хусусият, ўзига хос фазилати ҳам бор эди. Бу ҳолат уни мустасно бир юксакликка кўтарган эди. Гўё у кўп асрлик озарбайжон шеърининг барча фазилатларини ўзида жамлаб олган бир девон эди.