-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
ҚОРА ҚУЗҒУН
Жиноят тафсилотлари битилган ҳужжатларга кўмилган тергов ходими бошини қоғозлардан кўтарганида тун ярмидан оққанди. Шу пайт телефон жиринглаб қолди.
-
-
ONA TURKISTON
Turon. Turkiston. Vatan. Ko‘z o‘ngimizda turkiylarning qadimiyatdan Ona Yeri, Turk dunyosining tarixiy Vatani — salobatli jug‘rofiy hudud namoyon bo‘ladi. Turkiston g‘oyasi xalqlarimizning azaliy muqaddas orzusi, milliy mafkurasidir.
-
ОХИРЗАМОН НИШОНАЛАРИ
Чингиз Айтматовнинг энг яхши асарлари аллақачон янги жаҳон адабиёти классикасининг таркибий қисми бўлиб қолди. Унинг китоблари услуби жиҳатидан ҳам, кўтарилган фалсафий масалаларга кўра ҳам бир-биридан фарқ қилади, шу билан бирга уларнинг умумий жиҳатлари ҳам бор. Шу боисдан муаллифнинг ҳар бир асарини орадан вақт ўтиши билан қайта-қайта ўқигинг келади ва ҳар гал янги ва янги жиҳатларини кашф этасан. Айтматов асарларининг китобхонни айрича ҳаяжонга соладиган таъсир кучи жамиятда пишиб етилган муаммолар ўртага ташланишидадир.
-
Вой, онажоним
Ўзбекистон ҳалқ ёзувчиси Тоҳир Маликнинг янги ҳикоялари жамланган мазкур китоб сизни ўйлашга, чуқур мушоҳада юритишга, инсонийликни унутмасликка ундайди...
-
ПАКАНАНИНГ ОШИҚ КЎНГЛИ (Бўй ва мўй ўстириш тажрибаси ёхуд руҳ тарбияси)
Ҳамма бало шундаки, у ўзи ҳақида бошқача фикрда эди. Ўзини барвастаю басавлат деб билмаса-да, ҳарқалай, хийлагина улуғвор ҳисобларди. (Кўнглида, албатта.) Юрганда жуссаеига яраша пилдирабгина юрмай, салмоқ билан, бутини йиртгудек йирик-йирик қадам ташлар, гапирганда маврид-бемаврид сўлиш олиб, салмоқ билан, таъсирчанликка интилибми ёки диққатни тортиш учунми, худди махфий бир синоатни очаётгандек пичирлаб гапирар эди.
-
Ватандошлик дастури
Ушбу китоб эстон олими Юло Вооглайд томонидан ёзилган бўлиб, унда инсоният олдида турган муҳим масалалар – инсон, ҳаёт, яшаш муҳити, жамият, маданият, меҳнат, раҳбарлик, ҳамкорлик... каби мавзулар асосида ўзига хос тарзда ёритилади.
-
ТУШДА КЕЧГАН УМРЛАР
Куз ўлим тўшагида ётган беморга ўхшайди. Оёқ остида касалманд хазонлар инграйди... Эрта баҳордан бўтана бўлиб, шоша-пиша, қирғоғига сиғмай оққан ариқлар тиниқлашади. Шунча уринишлари зое кетганини тушуниб, оламга маъюс боқади... Энди сув тубида шодон чайқалган майсалар эмас, хазон кўмилиб ётади... Еру кўкни кафандек оппоқ туман чулғайди. Оқзулмат орасидан қарғаларнинг хосиятсиз фиғони эшитилади.
-
Ўлимга махкум қилинганлар
Исътедодли адиб Нуриддин Исмоиловнинг мазкур саргузашт асарида шўро даврида махфий хизмат тизимида ишлаган ёш ўзбек йигитининг фавқулодда қизиқарили ва ўта хавфли фаолияти акс этган.
-
Ота изидан
Шукуржон институт биносидан чиққанида қуёш уфққа ёнбошлаган. Кўчани дарахтларнинг сояси қоплаган, лекин кундузги ҳарорат ҳали босилмаган эди. Рўпарадаги акаинялар, тол ва тсракларнинг чанг босган япроқлари қимир этмас, ғир этган шабада йўқ эди.
-
МУҚАДДАС
"Муқаддас» қиссаси олтмишинчи йиллар ёшларининг севимли асарларидан бири эди. Қисса — муҳаббат ҳақида, тўғрироғи, фожеий севги ҳақида. Чин муҳаббат, поклик ва ҳалолликнинг рамзи. Қисса қаҳрамони Шарифжон севгилиси Муқаддасга эришиш орзусида худбинликка йўл қўяди ва... суюклисидан айрилади. Чунки худбинлик ва ноҳалоллик ҳукм сурган жойда муҳаббат сўнади, ҳатто ўлади.
-
-
ЭНГ КИЧИК ЖИНОЯТ
“Келиб-келиб рўзанинг биринчи куни ўғирликка тушасанми, уйинг куйгур! Мен бу пулларни ўлимлигимга деб йиғятувдим, илойим ўлимлигингга буюрсин!”
-
Devona
U xurjunini yelkasiga olib, uzoq yurdi. Ko‘chki bosgan yerga yetib kelgunicha oyoqlari qaqshab ketdi. U hali ko‘chki nima ekanini bilmasdi. Belga qadar qorga botgan kezlari iziga qaytganidan pushaymon bo‘lar, chiqib olganda esa: «Ota yurtdan uzilgandan ko‘ra muzlab o‘lganim afzal», deb qo‘yardi.
-
ДАФТАР ҲОШИЯСИДАГИ БИТИКЛАР
Азиз ўқувчим! Бу китобчани қарийб қирқ йил ёздим. Булар менинг Кузатувларим. Ўйларим… бир қадар армонли, бир қадар истеҳзоли, бир қадар табассумли. Хулосаларим... аслида, уларнинг ҳар бирини алоҳида асар қилса ҳам бўларди-ку... майли... Мен буларни узоқ ўйлаб ёзганман. Илтимос, Сиз ҳам китобни шошилмасдан, ўйлаб ўқисангиз...
-
Чолиқуши
Тўртинчи синфда эдим. Ёшим ўн иккиларда бўлиши керак. Франтсуз тили муаллимамиз Алекси опа бир кун бизга иншодан вазифа топширди. “Ҳаётдаги илк хотираларингизни ёзишга ҳаракат қилинг. Кўрайлик-чи, нималарни эслар экансизлар. Сизлар учун бу ажойиб хаёл машқи бўлади”, — деган эди у.