-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Собрание сочинений. Том 5-6.
Я точно духъ, проникшій въ глубину сердца; я жилъ въ его нѣдрахъ, ощущалъ жизнь другого авца, думалъ его мыслями, узналъ его сокровенныя тайны, скрытыя въ святан святыхъ, струну, до кото рой еще никто не дотрогивался, звукъ, различаемый только среди мол-чанія крови, когда пульсъ, артеріп и вѣны похожи на спокойное озеро лѣтомъ, покрытое легкою зыбью. Я точно искуснымъ ключемъ от перъ золотыя мелодін, переливавшіяся въ глубиѣ души поэта, освободилъ ихъ и окунулся въ нихъ, какъ орелъ окунается въ грозовыхъ облакахъ, облачая свои крылья модніей.
-
BA'ZILAR OLISDAN SEVARLAR
Menga kelishingni istayman. Meni davola. Ishonchimni va qalbimni o'rniga qo'y qaytadan. Yana suyana olay. Jazavasi tutgan bir to'da qarg'a misol ustimda qag'illab turgan bir qancha ovozning ichidan ajrata oladiganim va sira hadiksiramaydiganim yagona narsani, ya'ni ovozingni puflab turib, labimga suya. Ammo to'satdan bo'lmasin bu. Avval dudoqlaringni biroz sovut. Go'dagiga oshini va suvini ilk marta tutayotgan onaning, lablarini qoshiqqa ohista tekkizib, bolasining og'zini kuydirmasligiga amin bo'lishi kabi shafqat bilan qil. Albatta, bunga majbur emassan. Ammo men tomon kelishingni istayman. Chunki tashqaridagi dunyoda yashamagan bir inson majbur ravishda o'zining ichida yangi bir olam yaratadi va ketgan har joyiga u dunyoni olib yuradi. Masalan, ko'chada yurarkan, ulkan bir gumbazning ichidadek o'zidan amin va xavfsiz ko'rinarkan, baribir uni xafa qilmasliklari uchun insonlar bilan orasiga masofa qo'yadi. Boqishlari teshib yuboray deydi hamma narsani. Birov bilan o'rtoq tomoni yo'q. Doim xayol suradi, ammo so'raganlarga "Sira xayol surmayman" deydi.
-
Полное собрание сочинений Том 11
ХІ и ХІІ томы настоящего издания - первое полное собрание писем Белинского, выходящее за годы советской власти. Существовавшее до сих пор единственное полное издание писем великого критика, выпущен-ное Е. А. Ляцким в 1914 г. (в трех томах), не отвечает современным тре-бованиям научного издания. После его выхода в печати появилось более пятидесяти писем Белинского.
-
Полное собрание сочинений
B 1876 г. Салтыков-Щедрин фактически заменил боль-ного Некрасова в качестве редактора «Отечественных запи-сок». В 1884 г. «Отечественные записки» были закрыты в ре-зультате одного из припадков правительственной реакции восьмидесятых годов. Письма Салтыкова-Щедрина за этот период представляют значительный интерес и для биографа великого сатирика и для историка общественной мысли России.
-
БОЛАМНИ ЯХШИ КЎРАМАН
Боламни яхши кўраман! Шубҳасиз, ҳар бир ота-она «Мен ҳам» дея бу гапга қўшилади. Лекин ҳаммамизнинг ҳам амалимиз бунга мувофиқ эмас. Шунинг учун бу китобда ота-она ва фарзандлар орасини яхшиловчи, яқинлаштирувчи амаллар ҳақида тавсиялар берилди. Бошқача қилиб айтганда, боласини яхши кўрадиган ота-оналар нималарга эътибор қилиши ҳақида сўз юритдик
-
Собрание сочинений. Том 3-4
Домашній идолъ изъ воска, на который никто не обращалъ вниманія, стоялъ около огня, гдѣ обжигались благородныя кампаней скія вазы, и началъ таять Онъ обратился съ горькими жалобами къ стихій. Посмотри, сказалъ онъ, какъ жестоко относишься ты ко мнѣ! Вазамъ ты придаешь прочность, а меня губишь! Но огонь отвѣтилъ: Тебѣ не на что жа-ловаться, развѣ только на собственную при роду. Что до меня касается, то я вездѣ и всегда огонь.
-
Собрание сочинений Том 9-10.
Падуанскій университеть заслуживаетъ мѣсто въ исторіи фи-лософіи не столько за провозглашеніе какого нибудь самобытна-го ученія, сколько за сохраненіе потомству всѣхъ другихъ школъ средневѣковыхъ преданій. Въ самомъ дѣлѣ, падуанская филосо-фія есть не что иное, какъ схоластика, пережившая самой себя • и продолжавшая на обособленномъ пунктѣ свое медленное раз-рушеніе, подобно римской имперіи, сведенной къ Константино-полю или мусульманскому владычеству въ Испаніи, заключенно-му въ стѣнахъ Гренады. Арабская школа перипатетиковъ, олице творенная Аверроэсомъ, такъ сказать, окапывается на сѣверо-востокѣ Италіи и тамъ влачить свое существованіе до первой половины XVI столѣтія. Кремонини, умершій въ 1631 году, есть, собственно говоря, послѣдній схоластикъ.
-
Собрание сочинений. Том 7-8.
Я разсчитываль, что этотъ томъ будетъ продолженіемъ „Философскихъ діалоговъ. При настоящемъ положеніи человѣческаго ума, только форма діалога соотвѣтствуеть, по моему мнѣнію, изложенію философскихъ идей. Истинъ этого порядка нельзя ни прямо отрицать, ни прямо утверждать; онѣ не могутъ быть предметомъ доказательствъ. Можно только представить ихъ съ ихъ различныхъ сторонъ, указать ихъ слабыя и сильныя сто роны, ихъ необходимость и значеніе. Въ такомъ положеніи на-ходятся всѣ высшія проблемы человѣчества. Кто можетъ въ на-стоящее время подумать о правильномъ изложеніи политической науки? Великіе вопросы соціальной морали приводять въ кон-цѣ концовъ къ крайне спорнымъ, несводимымъ другъ на друга рѣшеніямъ. Политическая экономія-это вѣчный діалогъ двухъ системъ, изъ которыхъ одной никогда не удастся вытѣснить другую или убѣдить ее въ абсолютной ошибочности
-
Таежная развязка.
В книгу известного ленинградского писателя, лауреата Госу-дарственной премии им. М. Горького Сергея Воронина вошли рас-сказы, написанные в разные годы. Проблемность одна из главных черт творчества С. Воронина. Писатель относится с глубокой заинтересованностью ко всему, что происходит в жизни, заставляя задуматься над многими сложными явлениями человеческого бытия. Все, о чем пишет С. Воронин, про-никнуто любовью к людям, к родине, пронизано думами о настоя щем и будущем.
-
Девочка жизнь.
Моя начальница Варя Барс стояла перед зеркалом на пуан-тах. В темном, как омут, стекле она отражалась во весь рост: се-рые глаза, полные губы, круглое личико, обнаженные, совсем еще детские руки, белая кофточка, темная юбка и прямые легкие ноги в серых чулках. Она мечтала о балетных туфлях, но их не было, и упражнялась она совсем без туфель. Стоя на одной ноге, на нос-ке, она подымала другую ногу, вытягивала ее перед собой парал-лельно полу и кружилась.
-
YULDUZLI TUNLAR
«Yulduzli tunlar» dunyoga mashhur o'zbek hukmdori, atogli shoir, o'z davrining qomusiy bilimlari bilimdoni Zahiriddin Muhammad Bobur hayotiga bag'ishlangan asar. Asarda shoir va shoh Bobur hayotini tasvirlash muhim o'rin tutadi. «Yulduzli tunlar» keng hamrovli asardir. Unda Boburning shaxsiy xislatlari, oilaviy hayoti onasi Qutlug' Nigor xonimga chin farzandlik tuyg'usi, opasi Xonzodabegimga inilik, farzandlaridan Humoyun va Gulbadanga otalik mehri, birinchi umr yo'ldoshi Oyshabegim bilan o'tkazgan ko'ngilsiz damlar dramasi, Mohim bilan g'aroyib tanishuv daqiqalari, Mohimning Boburga cheksiz sadoqati, Panipat jangida halok bo'lgan Ibrohim Lodining onasi Malika Bayda (u Boburni zaharlashga erishgandan so'ng, ikki raqib ro'para keladi
-
ALVIDO qurol
Asarning yaralish tarixiga nazar tashlar ekanmiz, bir ji-hat e'tiborimizni tortdi. Yozuvchi «Alvido, quroll romanining tugallanish qismini ko'ngli to'lguniga qadar - o'ttiz to'qqiz marta qayta yozgan ekan. Adib xotiralarida qayd etilgan ush-bu ma'lumotdan ko'rinib turibdiki, yozuvchi nafaqat mavzu tanlashda, balki tahrirda ham o'z-o'ziga nihoyatda talabchan bo'lgan. Alvido, qurol romani qahramonlarning fikr-xayollari, kechmishlari, urushning insoniyat boshiga solgan mudhish kulfatlari haqida o'ylashga, tinchlikning qadriga yetishga chorlaydi
-
MENING HAYOTIM Men ona Hindistonimning jonli timsoliman
Hindiston mustaqillikka erishgach, ingliz hukumati milliy ozodlik kurashining otashqalb namoyandasi Mahatma Gandidan Angliyaga tashrif buyurishni iltimos qiladi. Hindistonni asriy mus-tamlakachilik asoratidan xalos qilgan buyuk rahnamoning qiyofa-sini o'zlaricha tasavvur qilgan minglab ingliz fuqarolari uni qarshi olgani temiryo'l vokzaliga keladilar. Vagondan sochi taqir olingan, boshyalang, egniga oq matoni o'rab olgan, oyog'iga shippak ilib, qo'-lida aso tutgan mushtdekkina, ozg'in chol tushganini ko'rib, hamma dong qotib qoladi.
-
-
-
Kecha va kunduz
Abdulhamid Sulaymon o'g'li Cho'lponning «Kecha va kunduz» romani yaratilganiga qariyb 90 yil to'lgan bo'lsa-da, u hamon qo'ldan qo'lga o'tib kelmoqda. Mazkur asar ikki qismdan iborat bo'lib, dastlabkisi - "Kecha" deb nomlangani qo'lingizdagi kitobda aks etadi. "Kunduz" deb atalgan ikkinchi qismi haqida esa ma'lumotlar yo'q. Kitobda o'zbeklarga xos andisha, himmat, iffat va soddalik kabi fazilatlar bilan birga xotinbozlik, xudbinlik va mol-mulk orttirish yo'lidagi illatlar ham o'z in'ikosini topgan. Bu kabi sifatlar va illatlar kitobxonni chuqur mushohada yuritishga undaydi. Cho'lpon dunyosi, uning olami, ijodidagi nafislik va serjilolik siz, azizlarga manzur bo'ladi, degan umiddamiz