-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Тешикмозор ҳангомалари
Бегараз, бсгубор кулгу халқимизнинг жону дили. Шу боисдан хам ушбу тупламга таникли ижодкор Абдунаби Бойкузиев наламига мансуб ичакузар хангомалар, латифалар жамланди. Уларни мутолаа киларкансиз, кунглингиз кундай равшан тортишига, мана, биз кафил. Айникеа, тешикмозорлик суз усталарнинг хазил-мутоибалари, узига хос аскиялари хеч бир китобхоини бефарк колдирмайди. Келинг, ушбу тупламдаги битиклардан завкланинг ва уни бошкаларга хам улашинг.
-
Собрание сочинений в пятнадцати томах (Том 4)
В четвертом томе Собрания сочинений печатаются произведения, опубликованные в 1861-1866 гг.: «Униженные и оскорбленные», «Скверный анекдот», «Зимние заметки о летних впечатлениях», «Записки из подполья», «Крокодил», «Игрок».
-
Qo'ng'iroqli yong'onchi
Qo'limizdagi kitobdan Anvar Obidjonning "Qo'ng'iroqli yolg'onch" qissasi hamda qiziqarli hikoyalari o'rin olgan. Ushbu to'plam bolajonlarimiz sevib mutolaa qiladigan kitoblar qatoridan o'rin olishiga ishonamiz.
-
Собрание сочинений в пятнадцати томах (Том 3)
В настоящий том вошли повесть «Село Степанчиково и его обитатели», «Записки из Мертвого дома» и фельетон «Петербургские сновидения в стихах и в прозе», написанные и опубликованные Достоевским в 1859-1862 гг.
-
Собрание сочинений в пятнадцати томах (Том 2)
Во втором томе Собрания сочинений печатаются цикл фельетонов «Петербургская летопись», рассказы «Ползунков», «Чужая жена и муж под кроватью», «Честный вор», «Елка и свадьба», повесть «Слабое сердце», «сентиментальный роман» («из воспоминаний мечтателя») «Белые ночи» и оставшаяся незаконченной «Неточка Незванова». Эти рассказы и повести создавались в Петербурге до осуждения Достоевского по делу петрашевцев и были опубликованы в 1848-1849 гг.
-
O'tkan kunlar
O'zbek romanchiligi va hayotiy hikoyalar janrining asoschisi, buyuk ustozimiz-Abdulla Qodiriy (1894-1938-yillar) XX asr o'zbek adabiyotining buyuk darg'alaridan biri bo'lgan. A. qodiriy dastlabgi ta'limni musulmon maktabi, rus-tuzem maktabida, Abdulqosim shayx madrasasida olgan. 1925-1926-yillarda Moskvadagi adabiyot kursida ta'lim olgan.
-
Собрание сочинений в пятнадцати томах (Том 1)
В первом томе Собрания сочинений печатаются художественные произведения 1846-1847 гг.: роман «Бедные люди», петербургская поэма «Двойник», рассказы «Роман в девяти письмах», «Господин Прохарчин» и повесть «Хозяйка». В приложении печатается написанный совместно Достоевским, Некрасовым и Григоровичем юмористический рассказ «Как опасно предаваться честолюбивым снам».
-
Титраётган тоғ
Ёзувчи Лукмон Бурихоннинг “Титраётган тог” романида давримиз нафаси яккол хис килинади. Кишлок тараккиёти ва фаровонлиги йулида мехнат килаётган фидойи ва бунёдкор замондошларимиз хакида адиб узига хос жозибали, ширали тилда хикоя килади. Уларнинг ёркин, ранг-баранг образларини яратади.
-
Oltinchi palata
Mazkur kitobga aksar adabiyot ixlosmandlari uchun qisqa janr ustasi sifatida tanilgan atoqli rus va jahon adabiyotining hassos vakili Antov Chexov qalamiga mansub sara qissalar jamlandi. Adib azaliy va abadiy mavzular bo‘lmish muhabbat, oila muqaddasligi, yovuzlik va ezgulik tuyg‘ulariga yo‘g‘rilgan qissalarida inson qalbining nozik tebranishlari, qahramonlar hayoti va ular tiynatidagi evrilishlami aks ettiradi. Ular erkka intiladilar, o‘z burch va majburiyatlarini har xil sharoitlarda sinab ko‘radilar, hayot mashaqqatlarida toblanadilar. Muallif bu asarlarida inson eng og‘ir sharoitlarda ham ojiz emasligini isbotlaydi. Barchasi insonning ruhiyati, ma’naviy dunyosi hamda irodasiga bog‘liq ekanini yorqin tasvirlarda ifodalaydi. Kitob keng adabiyotsevarlar auditoriyasiga mo‘ljallangan.
-
Адолат манзили: (Танланган асарлар)
Ўзбекистон халқ ёзувчиси Одил Еқубовнинг мазкур китоби адибнинг ўзига хос танланган асарлари бўлиб, унинг таваллудининг 70 йиллигига бағишлаб нашр этилмоқда. Бу китобга Одил Ёқубовнинг сўнгги йилларда яратган янги асари — <<Адолат манзили>> кирган. Acap меҳнаткаш ўзбек халқига чуқур эҳтиром ва самимий муҳаббат билан суғорилган бўлиб, яқин ўтмишда унинг бошидан кечган драматик воқеалар ҳақида ҳикоя қилади. <<Муқаддас>> қиссаси ва ҳикоялар ҳам ёшлар ҳаётига бағишланган бўлиб, адолат, инсоф, диёнат, муҳаббат ва инсонийлик ғояларини тасдиқлайди. Китобга адибнинг Абдулла Қодирий ҳақидаги эссеси ҳам киритилган. Севимли ёзувчимиз Одил Еқубов ижодининг турли қирраларини акс эттирган бу мажмуа кенг китобхонлар оммасига манзур бўлади деган умиддамиз.
-
Паганини қисмати
Мазкур романда ижодкорнинг машаққатли, зиддиятларга ва фожиаларга тўла ҳёти, ўзи яшаб турган давр жамиятининг бу тенгсиз истеъдод соҳибига муносабати, унинг саргардонлик йиллари, маш³урлик чўққисига чиқиш йўлидаги мисқолча келадиган муваққат шодлик-қувончлари ва бемисл, беҳисоб азобуқубатларининг бадиий баёни ўз ифодасини топган. Таниқли рус ёзувчиси Анатолий Виноградов қаламига мансуб ушбу асар жаҳондаги жуда кўп тилларга қайта-қайта таржима қилинган бўлиб, қаҳрамонларнинг руҳияти, ички кечинмаларининг маҳорат ила, рангин ва сержило ифодаларда баён этилиши билан ҳам бутун дунёда миллионлаб китобхонларнинг қалб тўридан муносиб жой олиб келмоқда.
-
Отам ҳақида
Адибнинг фарзанди Хабибулло Қодирийнинг "Отам хақида" китобида ёзишича, ёзувчининг волидаи мухтарамаси Жосият биби, "Бор, отангни кечки овкатга чақириб чиқ!" деб Хабибулла Кодирийга буюради. Ёш Хабибулло адибнинг ижодхонасига кирса, отаси йиглаб ўтирибди. Нима қилишини билмай воқеани Жосият бибига баён килади. Жосият биби, "Абдулла, нима булди? нега йиглаб ўтирибсан?"-деган саволига Абдулла Қодирий, "Шу қўлларим билан Кумушни ўлдириб кўйдим",-деб жавоб қайтаради. Жосият биби , "Бу жинни бўлиб қолибди", деб хонадан чиқади. Маълум бўлишича, Абдулла Қодирий уша лахзаларда Кумушбибининг вафот этиш манзараларини қогозга тушираётган экан. Асарнинг таъсирчан чиқиши - ёзувчининг қанчалик изтироб ва дард билан асар ёзишига хам боглиқ.
-
Элга шоҳу ишққа қул
Тарихий сиймолар ҳаётидаги, сиёсий фаолиятидаги ва шахсиятидаги мураккабликлар хамиша ҳам одил ёки холисона баҳоланавермаган. Шоҳлик билан шоирлик ўртасида муштараклик жиҳатлари ўрнига зиддият ва номутаносибликларни излаш эса кейинги чораккам бир асрлик ҳаётимизда оддий мезонга айланиб қолди.
-
Қатагон қурбонлари ва уларнинг адабий-бадиий ҳамда публицистик мероси
XX асрнинг 30-50-йиллардаги сталинча қатагон даврида ўзбек халқининг кўплаб фарзандлари “халқ душмани” сифатида айбланиб, йўқ қилиб юборилди. Мустақилик йилларида тарихий ҳақиқатни тиклаш мақсадида Президент Ислом Каримов раҳбарлигида олиб борилган хайрли ишлар натижасида бегуноҳ жабрланган қатагон курбонларининг пок номлари тикланиб, уларнинг аксар асарлари халққа қайтарилди ва улар ҳақида китоб, рисола ва мақолалар ёзишди. Аммо шу мудҳиш йилларда жабрланган илм ва ижод аҳли ўртасида шундай шахслар ҳам борки, уларнинг илмий ва адабий мерослари шу вақтгача ўрганилмай келади. Ушбу рисоладан ўрин олган мақолаларда шундай жабрдийдалар ва уларнинг илмий-ижодий мерослари ҳақида фикр юритилган.
-
ФУРЎҒИ ОДАМИЯТ АЗ КИТОБ АСТ,
тахқиқ ва омўзиши афкори адабиётшиносии донишмандону гузаштгони мо собит месозад ки дар асрохи X-XXI оид ба илмхои арўзу қофия бадеъ анвоъи адабий ваусули таълими онхо асархои зиёде таълиф карда шудаанд.
-
Маънавий маснавий 1 китоб
Мавлоно Жалолиддин Румий ҳазратларининг "Маънавий маснавий" асари етти асрдан буён Шарқ тафаккури ва бадиий калом мухлисларини ўзига мафтун этиб келмоқда. Ушбу тенгсиз адабий обида ҳар бир имон эгасини Ҳақ ва ҳақиқат сари юксалтирувчи руҳий-қалбий нарвондир.