-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Умримдан лаҳза
Баҳодир Худойберган шеърий тўпламида ёрқин ҳажвия, табиат ва жамият ҳодисаларини чуқур фалсафий мушоҳада қилиш билан ажралиб турадиган асарлар жамланган. Муаллифнинг ижоди таниқли шоирлар томонидан юқори баҳоланган, бу эса унинг бадиий аҳамиятини таъкидлайди. Унинг кўпгина шеърларига саҳнадан янграйдиган мусиқий асарлар яратилган. Китоб кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган бўлиб, замонавий шеърият ихлосмандлари учун қизиқарлидир.
-
Хинд сайёхининг қиссаси
Бундан анча вақт олдин бухоролик бир киши билан учрашиб қолиб, бу шахарнинг қанақалигини сўраган эдим.
-
ТЎЙ
Файзулланинг болалиги Мирзачўлнинг қоқ киндигида жойлашган қишлоқда, таъбир жоиз бўлса пахта ичида ўтди. Кўклам ягана, ёз бўйи чопиқ, куздан эса деярли Янги йилгача давом этадиган терим.
-
Дуо айланг
Муаллиф ушбу тўпламда ватанпарварлик руҳига бой шеърлар ва юракни каби илоҳий дуолар яратган. Унинг умуминсий туйғулар билан тўйинган ёрқин мисралари ўқувчиларга манзур бўлган, санъаткорлар эса уларни саҳналарда ва турли тадбирларда қўшиқ сифатида ижро этадилар. Китоб кенг омма учун нашр этилган.
-
TO‘Y
Fayzullaning bolaligi Mirzacho‘lning qoq kindigida joylashgan qishloqda, ta’bir joiz bo‘lsa paxta ichida o‘tdi. Ko‘klam yagana, yoz bo‘yi chopiq, kuzdan esa deyarli Yangi yilgacha davom etadigan terim.
-
-
МУАЛЛАҚ ОДАМ
Гоҳо асов сойдек пишқириб, баъзан тошбақадек судралиб ўтаётган умрингиз мобайнида қулоғингизга чалинган саволлар силсиласида бундан кўра мавҳум ва бетайини эҳтимол учрамас, бу савол оғриғини сўроққа тутгувчидан ўзга ким ҳам билсин.
-
ПОЛВОН ЙИҒЛАГАН ТУН
Бугун челаклик Қодирбек мерган тўй бошлаб юборди. Қиру адирлардан ошиб узоқ- узоқларга таралган карнай-сурнай садолари одамларнинг хуш-хандон қий-чувига уланиб кетди. Бу ёғи тоғли қишлоқлардан, у ёғи чўл тараф овуллардан гуррос-гуррос меҳмонлар, полвонлар кела бошладилар.
-
POLVON YIG‘LAGAN TUN
Bugun chelaklik Qodirbek mergan to‘y boshlab yubordi. Qiru adirlardan oshib uzoq-uzoqlarga ta- ralgan karnay-surnay sadolari odamlarning xush-xandon qiy-chuviga ulanib ketdi. Bu yog‘i tog‘li qish- loqlardan, u yog‘i cho‘l taraf ovullardan gurros-gurros mehmonlar, polvonlar kela boshladilar.
-
-
ЎТКАН КУНЛАР
Модомики, биз янги даврга оёқ қўйдик, бас, биз ҳар бир йўсунда ҳам шу янги даврнинг янгиликлари кетидан эргашамиз ва шунга ўхшаш достончилиқ, рўмончилиқ ва ҳикоячилиқларда ҳам янгаришға, халқимизни шу замоннинг «Тоҳир-Зуҳра»лари, «Чор дарвеш»лари, «Фарҳод-Ширин» ва «Баҳромгўр»лари билан танишдиришка ўзимизда мажбурият ҳис этамиз.
-
O’TKAN KUNLAR
Modomiki, biz yangi davrga oyoq qo‘ydik, bas, biz har bir yo‘sunda ham shu yangi davrning yangiliklari ketidan ergashamiz va shunga o‘xshash dostonchiliq, ro‘monchiliq va hikoyachiliqlarda ham yangarishg‘a, xalqimizni shu zamonning «Tohir-Zuhra»lari, «Chor darvesh»lari, «Farhod-Shirin» va «Bahromgo‘r»lari bilan tanishdirishka o‘zimizda majburiyat his etamiz.
-
МEҲРОБДАН ЧАЁН
Туркистон феодалларининг кейинги вакили бўлған Худоёрнинг ўз хоҳиши йўлида деҳқон оммаси ва майда ҳунарманд — косиб синфини қурбон қилиши, мамлакат хотин-қизларини истаганча тасарруф этиши, бунга қарши келгучилар тиласа ким бўлмасин, раҳмсиз жазо бериши рўмоннинг мавзуъидир.
-
JINLAR BAZMI
Qo'lingizdagi kitobga buyuk o'zbek yozuvchisi Abdulla Qodiriyning yosh kitobxonlarga bag'ishlangan ikki hikoyasi kiritildi. Ularda xalqimizning milliy urf-odatlari, ba'zi sirli hodisalar haqidagi tasavvurlari mahorat bilan tasvirlangan. Adibning serjilo ohanglarga boy tili, tiniq obrazlari, quvnoq kulgisi, yorqin tasviri o'quvchini maftun etadi. Mazkur kitob adib tug'ilgan kunning 110 yilligiga bag'ishlab chop etilmoqda.
-
-