-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
МАСНАВИЙИ МАЪНАВИЙ Т-4
Жа^он мумтоз адабиётининг энг буюк сиймолари-дан, башарияг шоири деб шувдат 1$озонган забардаст аллома Мавлоно Жалолиддин Румийнинг энг ёр^ин дурдонаси булмиш «Маснавийи маънавий» асари ^збек тилида биринчи марта нашр этилмовда. Карийб саккиз асрдан бери Жалолиддин Румийнинг номи тиллардан тушмайди, румиёна сатрлар эллардан элларга утиб, жахон кезади. Китоб кенг оммага мулжалланган.
-
-
-
МАСЛАК УЛ-МУТТАҚИН
Сўфи Оллоҳёрнинг форсча «Маслак ул-муттақин» асари қадим- дан халқимиз орасида маълум ва машҳур. Мадрасаларда махсус дарслик сифатида ўқитилиб келинган бу китоб бугунги кунда ҳам толиби илмларимизга фиқҳ, ақида ва одоб-ахлоқ бўйича муҳим қўл- ланмадир. Юздан ортиқ фатво китобларидан фойдаланилган бу мўъ- табар манбада фиқҳий масалаларнинг тақво ва одоб жиҳатлари ҳам кўрсатиб берилган. Мазкур асарнинг қўлингиздаги туркий таржи- маси ҳам сизларга манзур бўлади, деган умиддамиз.
-
-
«ҲАЛИ ҲАЁТ БОР...»
Кўмирнинг қораси бир пасда тарқалади-я. Тушганига қанча, бўлса, бирон соат бўлгандир-да, шамол ё енгилроқ шабада ҳам йўқ, гарди ўтган-қайтганнинг эгнига илашадими ё оёғидаги калишининг тишига кириб қоладими, маҳалланинг у бошигача борибди. Ўйласанг, юрагингни ваҳм босади: худди жони бордек, тушган жойидан ҳаммаёқни қорага булғаб, ўзидан-ўзи, секин тарқалиб-таралиб кетаверади... Худди қоронғи эланиб-сизиб чўкаётгандек. Яна, ёмон гапдек...
-
-
«HALI HAYOT BOR...»
Ko‘mirning qorasi bir pasda tarqaladi-ya. Tushganiga qancha, bo‘lsa, biron soat bo‘lgandir-da, shamol yo yengilroq shabada ham yo‘q, gardi o‘tgan-qaytganning egniga ilashadimi yo oyog‘idagi kalishining tishiga kirib qoladimi, mahallaning u boshigacha boribdi. O‘ylasang, yuragingni vahm bosadi: xuddi joni bordek, tushgan joyidan hammayoqni qoraga bulg‘ab, o‘zidan-o‘zi, sekin tarqalib-taralib ketaveradi... Xuddi qorong‘i elanib-sizib cho‘kayotgandek. Yana, yomon gapdek...
-
-
-
O‘ZI UYLANMAGAN SOVCHI
Qiziq-a: o‘zi uylanmagan sovchi? Kim u? Qanday odam? Nahotki shundaylar bo‘lsa hayotda?.. Ishonavering, Nozimga o‘xshaganlar bor. Eng qizigi, u hali yosh, navqiron. Shunga qaramay, dono, oqil, yetti o‘lchab, bir kesadi.
-
ЎЗИ УЙЛАНМАГАН СОВЧИ
Қизиқ-а: ўзи уйланмаган совчи? Ким у? Қандай одам? Наҳотки шундайлар бўлса ҳаётда?.. Ишонаверинг, Нозимга ўхшаганлар бор. Энг қизиги, у ҳали ёш, навқирон. Шунга қарамай, доно, оқил, етти ўлчаб, бир кесади. Маслаҳат-ўгитлари билан дўстларини ҳам, бошқаларни ҳам лол қолдиради. Совчиликка бориб, ишни дўндиради.
-
БАРЛОС ҚИШЛОҒИНИНГ ЗУМРАД ТОНГЛАРИ
Бунга ҳам беш-олти йилча бўлди. Ўша пайтлар Ғафур Ғулом номли Адабиёт санъат нашриётида бош муҳаррир муовини эдим. Кунларнинг бирида эшик очилдию,қорачадан келган, озғингина йигит ичкари кирди, кейин у мендан: «Сиз Одил акамисиз?» деб сўради. «Ҳа» дедим. «Мен ҳикоялар опкелувдим».
-
БАРЛОС ҚИШЛОҒИНИНГ ОЙДИН КЕЧАЛАРИ
Ўша куни Ҳалима шифохонадаги узун курсиларда дугоналари билан қалдирғочлардай тизилишиб ўтиришганди. Мурод бир тўда йигитлар билан аллақаёқдан келаверди. Ҳаммасининг думоғи чоғ.
-
-
Танлаган асарлар 1 жилд
Хор ва харобалигимизнинг асосий сабаби мусулмонлардан эмас, балки ўша маънисиз ихтилофдан экани маълум бўлди.